Религија

Општина Соколац је заједница у којој живе вјерници Српске православне цркве и Исламске вјерске заједнице.

Ове вјерске заједнице имају бројне молитвене храмове који, поред основне вјерске функције, имају улогу и културних и хуманитраних окупљалишта, а неколико богомоља има и велики културно-историјски значај. Највећи дио становништва чине православни хришћани и највише богомоља припада Српској православној цркви.

Сједиште Митрополије Дабробосанске је у Сарајеву и Соколцу. У Кнежини, Новосеоцима и Кошутици постоји неколико џамија од којих је џамија Селима II у Кнежини једна од најстаријих у БиХ.

На подручју Сокоца постоји неколико вјерских објеката саграђених на темељима храмова из 14. вијека, што говори о историји и култури народа који су насељавали ово подручје.

ЦРКВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У СОКОЦУ (РОМАНИЈСКА ЛАЗАРИЦА)

religija1

Црква је грађена од 1876. до 1882. године. Осветио је митрополит Дабробосански Сава Косановић.

Живопис и иконе урадио је између два рата Роман Петровић, сликар. Априла месеца 1941. године цркву су бомбардовали немачки авиони. Том приликом у пожару је страдао живопис и иконостас са црквеним инвентаром. Истовремено усташе су у парохијском дому уништиле црквену архиву. Због усташког терора свештеници и верници су напустили парохију и склонили се у Србију. По завршетку рата парохијани су се вратили на своја згаришта. Вратио се и свештеник Вељко Мијатовић, кога су стрељали партизани 1946. године. Други свештеник Милош Јевђевић је напустио свештеничку службу, тако је парохија остала без сталног свештеника. Од 1946. до 1949. године комунистичке власти су претвориле цркву у житни магацин. Протојереј Драгољуб Савић из Сарајева је од 1949. до 1967. године опслуживао парохију али му власти нису дозволиле да врши богослужења. Доласком јереја Милосава Видаковића за сталног пароха 1967. године ситуација се променила. Обновљена је црква и парохијски дом. Мало освећење цркве извршио је на Покров 1971. године митрополит Дабробосански Владислав.

За прославу стогодишњице цркве на под су стављене керамичке плочице и урађен је нов иконостас. Иконостас од јаворовог дрвета израдио је Миливоје Рудовић, дуборезац из села Јеловци код Хан Пијеска. Иконе на платну је израдио Драгослав–Павле Аксентијевић, академски сликар из Београда. Нови иконостас је осветио митрополит Владислав 1981. године.

Током рата у БиХ 1992. године умро је митрополит Владислав у избеглиштву у Србији. За митрополита Дабробосанског изабран је епископ Далматински Николај (Мрђа). Због ратног стања митрополит Николај је привремено пренео седиште на Соколац а тиме је црква Св. пророка Илије постала саборна. Одлуком митрополита Николаја М.бр.346/93. црква Св. пророка Илије названа је Романијска Лазарица. Од тада, у недељу по Видовдану, на нивоу епархије, код цркве се одржава духовни сабор посвећен Видовдану.

МАНАСТИР СОКОЛИЦА НА РАВНОЈ РОМАНИЈИ

religija2

Овај манастир се налази на Равној Романији на удаљености од 1 км од магистралног пута Сарајево-Соколац, у источном дијелу Републике Српске.

Његово високоправосвештенство Митрополит дабробосански господин Николај, благословио је идеју да се по узору на сретње из старих времена, на зидовима храма,умјесто фрески испишу имена погинулих бораца са овог подручја. До сада је уписано око 4000 имена. Храм је грађен по жељи и прилозима народа Сарајевско-романијске регије, свих општина Српског Сарајева, скоро свих државних и приватних предузећа овога краја и великог броја предузећа из свих дијелова Републике Српске.

Кум темеља је Саво Тошић,кум звона је Генералштаб ВРС и кум лустера Драган Чавић,кум Драган Калинић, кум иконостаса Мирко Шаровић,кум шљемена Лука Караџић. Милован Цицко Бјелица проглашен је за кума ктитора храма,а свети Синод додијелио му је орден Светог Саве за допринос изградњи. Црква је освећена 11.августа 2002.године.

У порти храма изграђена је Спомен капела посвећена Светом Петру Зимоњићу митрополиту дабробосанском који је канионизован прије неколико година.За изградњу ове цркве митрополији дабробосанској десет дулума земље даровао је Петко Томић, који је у отаџбинском рату изгубио сина и Чедо Томић који је у поменуту сврху даровао два дулума. Цркву је пројектовала Љубица Бошњак из Београда,а грађевинску дозволу издала је Скупштина општине Соколац.

Његово високо правосвештенство Митрополит дабробосански господин Николај установио је црквену општину и парохију Равна Романија у којој ће дужност за почетак обављати један ђакон и један монах. На Равној Романији биће успостављена женска богословија, коју ће похађати дјевојке са простора Републике Српске.Србије и Црне Горе,Македоније и других православних земаља. Храм је освећен у августу 2002.године, три године касније црква је проглашена манастиром и добила је име Соколица.

СПОМЕН-ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ У СОКОЦУ

religija3

Срби Канаде, Аустралије, Републике Српске, Општина Соколац, Град Источно Сарајево, привредници и вјерници Сокоца и Влада Републике Српске израдише спомен-цркву посвећену Преподобној мати Параскеви (у српском народу познатијом „Света Петка“) на српском војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу у Републици Српској. На овом гробљу сахрањено је више од 1.000 бораца српске војске. Градњу овога здања на Сокоцу благлословио је Митрополит дабробосански господин Николај који је и освештао темеље.

МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ОЗЕРКОВИЋИМА

religija4

Овај манастир се налази на тромеђи општина Сокоца, Пала и Рогатице. Темељи су освећени 2002. године, а Црква је завршена и освећена 2005. године. Сваке задње недеље у октобру се прославља икона Пресвете Богородице Јерусалимске, која се налази у овом манастиру и представља велики Божији благослов за ову светињу. На тај дан се одржава и традиционални сабор хаџија, људи који су се поклонили светињама у Јерусалиму. Том приликом хаџије обнављају своју успомену на обилазак светих мјеста у Јерусалиму, поклонивши се икони Мајке Божије Јерусалимске. Поклоници долазе из разних градова Републике Српске и Србије.

Манастир је активан од 2010. године доласком монахиње Јустине, која започиње обнову монашког живота, активним богослужењима, спољашњим уређењем и стварањем услова за монашки живот.

ЦРКВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У СОКОЛОВИЋИМА

religija5

Филијална црква Св. великомученика Георгија у Соколовићима испод планине Деветак, саграђена је 1982/83. године. Осветио је митрополит Владислав 1984.године у присуству преко 15.000 вјерника.

Свештеници гласиначко-кошутичке парохије: Лазар Орашанин +1899; Јевто Косорић +1888; Гаврило Косорић +1899; Стево Косорић +1905; Василије Косорић +1926; Петар Ћосовић +1918. Између два светска рата били су пароси: Гавро Гашић, Јован Ајвазовић, Милош Јевђевић и Вељко Мијатовић. Парохију су опслуживали Славко Трнинић 1947-1948. и Драгољуб Савић 1948-1967. године. Потом следе свештеници: Милосав Видаковић 1967-1976; Милорад Љубинац 1976-. Године 1994. и 1996. од гласиначко-кошутичке парохије формиране су три парохије. Другу парохију опслужује од 1994. године Миле Рацковић а трећу од 1996. године Момир Васиљевић.

ЦРКВА СВЕТИХ РАВНОАПОСТОЛА ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У КНЕЖИНИ

religija6

Саграђена је 1962.године на истом мјесту гдје је некад била саграђена црква од дрвеног материјала. Према предању о чему свједоче темељи, пријашњи манастир је изграђен у 14. вијеку код извора Кнежине. Градитељ манастира је био Андријаш, брат Краљевића Марка, а манастир су уништиле Османлије. Садашњи храм је саграђен 1962. године на темељима дрвене цркве која је уништена за вријеме Другог свјетског рата. Пријашња пострадала дрвена црква је саграђена 1926. године. Црква је у вријеме владике Василија, 1989. године у присуству 100.000 вјерника канонизована и проглашена у манастир Кнежина. У непосредној близини храма се налазе неистражени стећци, термоминерални извор Топлик, и неистражена пећина из које извире ријека Биоштица.

ЦРКВА СВЕТИХ ОТАЦА ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА У ЋАВАРИНАМА

religija7

Црква Светих отаца Првог васељенског сабора у Ћаваринама је најмлађи романијски храм, саграђен у мају 2015. године. Иницијативу за изградњу овог храма, 2014. године покренуо је Милан Јоловић – Легенда.

У марту 2014. године освећено је земљиште, а на Мали Васкрс темељи храма. Владика Григорије обавио је први славски обред у јуну исте године. Захваљујући доброчинству многих којих су рођени у Сокоцу, а данас живе далеко од завичаја, упорности Милана Јоловића и локалног привредника Мирка Пандуревића, помоћи начелника Општине Соколац Милована Бјелице, уложеном труду оца Младена Видаковића и других свештеника саграђен је овај храм.

Одбор за изградњу цркве у Ћаваринама додијелио је захвалнице за помоћ у изградњи цркве у Ћаваринама. Захвалнице су уручене амбасадору Србије у БиХ Станиславу Вукићевићу, бившим атлетским шампионима Европе – Драгану Здравковићу и Слободану Бранковићу, генералу Винку Пандуревићу, предсједнику Борачке организације РС Миломиру Савчићу и Романијцу који живи и ради у Београду – Обраду Галавићу.

ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У КАЉИНИ

religija8

Темеље храма 26.априла 2009.године освештао је Владика зворничко-тузлански Господин Василије. Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, протојереји ставрофори Бранко Брежанчић и Милојко Дробњак, јеромонах Андреј Ковачевић и протођакон Жарко Мијатовић. Дародавци земљишта за иградњу храма су Рајко и Дарко Божић из Каљине.

ЦРКВА УСЈЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ЈАСИКУ

religija9

На локалитету Трешњице, поред  сеоског робља  које  постоји преко 160 година, у соколачком селу Јасик, у току је изградња храма. Богомоља коју граде  Мирко и Јован Пандуревић са својим породицама, посвећена је великом светитељу, пророку, претечи – светом Јовану Крститељу, свецу који је Христа крстио.

С благословом његовог преосвештенства  епископа захумско-херцеговачког и приморског и администратора Митропилије дабробосанске Григорија,  почела је изградња  храма. Освећење  земљишта на локалитету Трешњице  обављено је  25.фебруара 2016.године, а освећење темеља крајем марта исте године. У априлу се интензивно градило.

ЏАМИЈЕ

religija10
Џамија Султан Селима у Кнежини

Вјерски објекти муслиманске вјерске заједнице у општини Соколац су:

  • Џамија Хилмија у Каљини
  • Џамија у Новосеоцима
  • Џамија у Кошутици
  • Џамија Султан Селима у Кнежини
  • Џамија у Крушевцима
  • Џамија у Шашевцима
  • Џамија у Шахбеговићима

У насељу Кнежина удаљеном 12 км од Сокоца налазила се до почетка минулог рата једна од најстаријих џамија у БиХ. То је Селимија џамија, грађена у доба Селима II (1566-1774) или за владавине Селима I (1512-1520). Над улазом у џамију сачуван је натпис писан обичним мастилом у црвеној боји и у њему се каже да је џамију градио Гази Селим-хан 955. хиџретске (1548.) године. Џамија је обновљена 1322. хиџретске (1906.) године. Ова џамија спада у ред значајнијих поткуполних џамија османске архитектуре у Босни и Херцеговини. Конзерваторске радове на Селимији џамији радио је Завод за заштиту споменика БиХ у периоду од 1969. До 1971.године.Објекат је 1951.године проглашен спомеником под заштитом државе.

У Соколачком селу Новосеоци 25.августа 2005.године отворена је обновљена џамија, срушена током минулог рата у БиХ. Џамија је изграђена на истим темељима,гдје је и раније била.