У Народној библиотеци „Соколац“ синоћ је промовисан роман „Владика, слава Му и милост“ Жељка Пржуља из Источног Сарајева.
Ријеч је о књизи која казује о земаљаском животу великог духовника и светитеља – Светог Василија Острошког. Роман је писан на основу историјских чињеница, оног што се догађало у 17. вијеку, времену о којем се, када се говори о знаменитим Србима у том периоду, веома мало зна.
Како у рецензији романа „Владика, слава Му и милост“ написа др Радомир В. Поповић, након романа „Рука анђела“ у коме су описани Сарајевски атентат и догађаји који су услиједили послије Принципових хитаца, у Великом рату, Жељко Пржуљ одлази још даље у прошлост и пише о животу Срба у вријеме кад су Босном и Херцеговином владале Османлије. Описујући световни живот Стојана Јовановића, који ће касније постати Свети Васије Острошки Чудотворац, Жељко Пржуљ пише и о Србима и вјековној жељи и борби за слободом.
Роман је синоћ представљен публици у просторијама соколачке Народне библиотеке. Присутне је поздравила директорица ове установе Сњежана Солдар Маџгаљ и кратко говорила о књижевном стваралаштву Жељка Пржуља.
– Књижевно дјело Жељка Пржуља настаје као његова стваралачка потреба, незајажљива жеља да чистим и јасним језиком прикаже догађаје, збивања онаквим какви јесу, без уљепшавања и лажног морала. Свијет и прилике у којима бивствује су трајна преокупација његовог стваралачког духа и он тај свијет, усклађен са својим умјетничким набојем, слика увјерљивим и језгровитим изразом – рекла је Сњежана Солдар – Маџгаљ.
О роману „Владика, слава му и милост“ говорио је и књижевник из Источног Сарајева Недељко Зеленовић, који је, између осталог, рекао да је аутор дубоко зашао у историјске чињенице, изучавајући их до танчина, како би вјерно и сликовито описао ликове и догађаје, а то није нимало лак, већ веома мукотрпан посао. Зато му, како је нагласио Зеленовић, треба одати признање на марљивости и упорности којом савладава све замке могућности да историјско надвлада над умјетничким и књижевним.
– Овај пут Жељко је за основу приче узео житије Светог Василија Острошког, слава Му и милост, те хајдучко вријеме чувеног харамбаше Баје Пивљанина. Ипак, постоји веза између сва три његова романа, а то је Сарајево и сарајевска околина и породица Видеж из села Бољановића са падина Трескавице као пупчана врпца и свијетла нит која сада веже хајдучка времена са временима Првог и Другог свјетског рата. Та породична историја даје свим наведеним прозним дјелима Жељка Пржуља довољну дозу књижевног и литералног, вјешто плетући причу блиску и драгу сваком читаоцу који је жељан доброг књижевног штива, њему блиског и разумљиивог.
Он открива до сада скривене историјске чињенице и догађаје, пркосећи званичној историји која се учи у школама, али у исто вријеме успјешно романсира сваку личност и догађај, па историјске личности лако постају књижевни јунаци.
Нико, рецимо, послије читања овог штива не може посумњати да су се срели, познавали, па чак и друговали Свети Василије Острошки и Тврдошки, слава Му и милост, и чувени хајдучки јунак Бајо Пивљанин. Ишчитавајући ово књижевно дјело, читалац постаје увјерен да је то истина и да се све тако, као што је написано, и догодило.
Лако, без ,,филозофирања“, разводњавања и непотребног ширења приче, аутор урања у једно далеко вријеме (17. вијек) и слика упечатљиве ликове и средину у којој се крећу, живе и војују, свак на свој начин, стварни ликови и они измаштани.
То је вријеме врхунца турске владавине на балканским просторима, вријеме јаког утицаја унијата у јужним српским земљама, гдје се православни једнако боје страних завојевача и окупатора као и домаћих чанколизаца који преврћу вјеру на једну или другу страну, постајући потурице и јаничари или ,,већи католици од папе“.
Романсиране кратке сторије вјешто написане и са дозом на махове дате у оквиру истинитог, обогаћују историјску подлогу. Дају јој неопходну литералну надградњу својом упечатљивошћу и оригиналношћу. Измаштани јунаци приче помијешани су са стварним историјским ликовима, што свједочи чињеници да се аутор извјештио у писању историјског романа – рекао је Зеленовић.
Говорећи о роману „Владика, слава Му и милост“, паљански књижевник Недељко Жугић је рекао да Жељко Пржуљ спада у ред најбољих писаца историјског романа на овим просторима.
– Жељко је доказ да су писци божија дјеца. Он је, као и многи духовници и светитељи, слуга српске идеје, робује српској идеји, узвишен је у даривању због те свете идеје. Из дубоких слојева историје извукао је нешто што се ужилило у колективно несвјесно нашег народа и то приказао сликовитим језиком, кроз земаљски живот Василија Острошког, хајдука Баја Пивљанина и низ других ликова, што је скоро невиђено у нашој књижевности. Пржуљ није писао о небеском путу Василија Острошког, већ вукао паралелу са Бајом Пивљанином и осталим догађајима који су се у том времену десили. На посебан, дрматичан начин, Жељко Пржуљ описује вријеме у којем је Василије Острошки као владика у захумској Херцеговини бранио Србе од ватиканске најезде и богумилске јереси. Он о томе пише тако сликовито као да гледате данашњу збиљу. Садржајем овог дјела и претходних романа, Пржуљ је показао да је најбољи писац историјског романа на овим просторима – казао је Жугић.
Наравно, на промоцији се за ријеч јавио и аутор. Говорио је о ноћима у којима је ковао четврти роман, о страховима да ли ће у својим намјерама успјети, о срећи када је за написано добио благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића.
– Ништа се случајно не дешава. Кажу ко вјерује у случајност, тај не вјерује у Бога. Читао сам књигу од професора Калезића и тако нешто више сазнао о Василију Острошком. Кренуо сам у озбиљна истраживања о животу великог духовника, светитеља и чудотворца. Био је то за мене велики изазаов, страховао сам да ли ћу моћи да урадим оно што сам наумио. Ни најближими пријатељима нисам хтио рећи о чему пишем. Ово је прича о Светом Василију Острошком, Бају Пивљанину, Сарајеву, о хајдуцима. Пуних седам мјесеци чекао сам благослов митрополита Амфилохија. Владика је имао много обавеза, бројна путовања у иностранству. Када сам добио благослов, кренуо сам да тражим издавача. У Србији писце из Републоике Српске не схватају озбиљно, због чега на том простору нисам могао штампати књигу. У Српској имамо неколико издавача који су партијски обојени. Роман се појавио у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Штампао сам га уз помоћ мојих пријатеља. Према реакцијама оних који читају и знају шта је књига, мој роман је добро примљен, обрадовао је читаоце, што је и највећа награда за писца. Срећан сам што се налази у библиотеци манастира Острог и што се тамо може купити – рекао је Пржуљ.
Дијелове романа „Владика, слава му и милост“ на промоцији је читала директорица Народе библиотеке „Соколац“ Сњежана Солдар Маџгаљ.
Жељко Пржуљ је објавио приповијетке: Браћа по улици, Из Српског Сарајева, Дјеца са границе, Дабогда црко рокенрол, Наличје, Незаштићени свједок; збирке поезије: Откуд ти овдје, Горштак у тенама, ПТСП синдром, За тебе; романе: Посљедњи племић, Између два потопа, Рука анђела, Седми два ( роман за дјецу ) и Владика слава Му и милост.
