Цењени и признати адвокат из Градишке за десет година на месту председника Фудбалског савеза Републике Српске направио много добрих ствари, уз, атлетским жаргоном речено, јак ветар у прса и давање неколико мандата на проверу мимо свих фудбалских стандарда…

Многи би у условима страховитих притисака и неравноправне борбе, често и неаргументованих дискредитација сервираних из моћних центара само за тренутну прилику и ко зна какве интересе давно покупили ствари и одустали. Не и Миле Ковачевић, председник Фудбалског савеза Републике Српске који је у деценији владавине на челу ФСРС, заједно са Савезом прошао многе тортуре и ситуације у којима се човек не осећа нимало пријатно јер му је унапред пресуђено, без права на одбрану.

Адвокатски, увек је налазио излаз, изборио се снагом аргумената у неравноправним играма и игрицама, као и 30. новембра 2007. године када је победио у трци на општим изборима после изненадне смрти доктора Милана Јелића. На питање шта га је све ове године држало и водило, терало да издржи „Танталове муке“ одговара као „из топа“:

– Република Српска, рођени. Само она! Онда на другом месту, после много празнине фудбал, па Савез… Лично сам увек давао за опште, тако да сам најмање профиторао ја за ових последњих десет година. Напротив, изгубио сам доста, али не жалим!

У СЕПТЕМБРУ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ПОБЕДИЛИ СТЕ ПРОТИВКАНДИДАТА ПЕТРА ЈЕЛИЋА И ИСТАКЛИ: „ОВО ЈЕ МОЈ ПОСЛЕДЊИ МАНДАТ НА МЕСТУ ПРЕДСЕДНИКА ФСРС.“ ЗБОГ ЧЕГА?

КОВАЧЕВИЋ: Десет година сам у Савезу, бићу још три, дакле укупно тринаест на главној руководећој функцији. Од Миле Ковачевића доста. Да ли је довољно то ће просуђивати неко други? Време је за нове људе. Једна од мојих разочаравајућих, неостварених жеља у минулој деценији је та што нисам успео до сада да нађем особу која би могла, и хтела, да ме замени на начин да уз лични ангажман, уношењем нових идеја, брани аутентичност и изворност ФСРС. Све ћу учинити да у наредне три године, до краја мандата, нађем такву особу која ће наставити ову причу, а ја ћу се повући.

ХОЋЕТЕ ЛИ ТЕ 2020. ГОДИНЕ ПРЕУЗЕТИ РУКОВОЂЕЊЕ ФУДБАЛСКИМ САВЕЗОМ БИХ?

КОВАЧЕВИЋ: Очекивало се и сада да будем потпредседник „кровног“ Савеза, што би било и логично, ово су, ипак, боља решења. Жеље да преузмем ФС БиХ 2020. године као председник су на „дугом штапу“, врло тешко изводљиво. Овај рад који се зове вишегодишње руковођње ФСРС довело ме је у ситуацију која није добра, а огледа се у томе да сам запоставио свој посао и породицу. Нормално да и здравље и године чине своје и да је време што, је најбоље за све, да се ја полако повучем и да неко други настави започети посао. Негде са стране, ако неко сматра да ја то могу, саветодавно да помогнем како се не би изгубиле основне вредности.

НЕОСТВАРЕН САН ВАМ ЈЕ И ТО ШТО РЕПУБЛИКА СРПСКА И СРБИЈА У БАЊАЛУЦИ НИСУ ОДИГРАЛИ ПРИЈАТЕЉСКУ УТАКМИЦУ?

КОВАЧЕВИЋ: Позиција ФСРС унутар Фудбалског савеза БиХ је чврста у интересу заједничког Савеза и фудбала. Зато смо у функционисању желели да искорачимо још даље и да у пуном смислу исцрпимо аутентичност тако што би одиграли једну утакмицу годишње, где би репрезентација Републике Српске играла ревијални меч, да се покажемо не само у играчком, већ и организационом смислу, односно створимо предуслове за неку другачију будућност. Срећан сам да смо уверили у наше добре намере и ФС БиХ чији смо саставни део. Имамо право на то да играјући фудбал повлачимо и одређене бенефите. Због тога наша жеља и даље траје и ево истрајавамо да утакмицу одиграмо, а наши фудбалски пријатељи из Сарајева су дали „зелено светло“ и схватили добробит за фудбал.

ИПАК, ОРЛОВИ НИСУ ДОШЛИ У БАЊАЛУКУ УПРКОС САГЛАСНОСТИ ИЗВРШНОГ ОДБОРА ФС БИХ, ЗАШТО?

КОВАЧЕВИЋ: Проблем је постојао на нивоу УЕФА и ФИФА који никада нису негирали наше право, али је увек нешто било што нас је спречавало изван домена ФСРС. Све што је било као обавеза испунили смо и ми и ФС БиХ, међутим до реализације није дошло. Адреса за те ствари су УЕФА и ФИФА, помало и жеља наше браће преко Дрине који су истрајавали на том хтењу јер су тражили ексклузивитет репрезентације Србије да игра утакмицу у Бањалуци. И ми смо били за то, али очигледно кочница је та што је ФС Србије имао проблема са статусом непризнатог Косова, иако су наша позиција и позиција самопроглашеног Косова дијаматрелално супротне и немају никакве везе. Очигледно је да је то било оптерећујуће за ФСС  и ми смо то разумевали. Сад смо дошли у позицију да је питање самопроглашеног Косова решено и мислим да сада нема никаквих разлога да ми не одиграмо ту утакмицу са Србијом.

АКО НЕ МОЖЕ СРБИЈА ДА ДОЂЕ У БАЊАЛУКУ, МОЖЕ ЛИ РЕПУБЛИКА СРПСКА ДА ГОСТУЈЕ У БЕОГРАДУ?

КОВАЧЕВИЋ: То зависи од ФС Србије. Ми смо спремни да и ту замисао реализујемо, да будемо пресрећни, ипак, предуслове за то треба да створи ФС Србије, а не ФСРС. Ми ћемо све што је потребно око тога завршити тамо где треба, што се нас тиче ми смо увек на располагању и отворени за све врсте дијалога и комуникације, односно реализације идеја које служе интересу фудбала.

У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ БИЛО ЈЕ ОДРЕЂЕНИХ НЕСУГЛАСИЦА НА РЕЛАЦИЈИ ФСРС – ФСС, ЈЕСУ ЛИ ПРОБЛЕМИ ПРЕВАЗИЂЕНИ?

КОВАЧЕВИЋ: За нас не постоји никакав проблем, што се тиче нашег односа према ФСС, нашој матици. Немамо никакве замерке, све што смо можда у прошлости учинили, а није било добро поправићемо. Не сматрамо чак и нешто што се дешавало у прошлости, што можда нама није одговарало, да би било пресудно да уздрма односе ФСРС и ФСС. Ако смо ми кога увредили, извињавамо се и спремни смо да се одредимо на другачији начин према томе. Дакле, то што се можда неко од нас, кад кажем нас, мислим и на Српску и Србију, није у датом моменту снашао, то је све живот и све је то једна прошлост коју смо ми заборавили. Жао нам је што нико из ФСС није био на манифестацији „Дан фудбала“ Републике Српске, али имамо уверавања да је то зато што је руководство било заузето реализацијом гостовања репрезентације Србије у Америци. Верујем да ћемо оно што смо требали да урадимо прошлог лета да урадимо сада, у наредном периоду и да припремимо реализацију наше заједничке приче.

ДА ЛИ СУ ПОЗИТИВАН ЗНАК ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВИ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА ФСС ЈОВАНА ШУРБАТОВИЋА И ЊЕГОВОГ ПРЕТХОДНИКА НЕБОЈШЕ ИВКОВИЋА?

КОВАЧЕВИЋ: Паметни људи превазилазе проблеме. Уопште нисам видео овде проблеме за нас, не постоје никакви разлози који би довели да буде другачије од онога што је природно. А природно је да ми имамо врло блиске односе са ФСС. Позиви господе Шурбатовића и Ивковића су сасвим нормални јер су и наша настојања са ове стране, била иста, у писменом облику, да се остваре контакти и успостави чвршћа сарадња, имамо право на то. Ми смо спремни, кад год руководство ФСС буде имало времена да нас прими, да одемо у Београд и да разговарамо све у циљу реализације ове приче која се зове заједнички иступи и стварање претпоставки за боље фудбала на овим просторима.

АКО ИПАК НЕ ДОЂЕ ДО УТАКМИЦЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА – СРБИЈА У БАЊАЛУЦИ, ШТА ОНДА?

КОВАЧЕВИЋ: Ако до тога не дође због неких других разлога, последњи пут није одиграна што је УЕФА вршила одређени мониторинг над ФСС због навијача, било је и ексцесних ситуација које су то спречавале, ми ћемо то питање решити на други начин тако што ћемо ту утакмицу настојати да одиграмо са неким другим противником. Ниједан разлог не постоји против реализације ове идеје, наши планови су да се та идеја реализује у периоду обележавања нашег јубилеја, а као што знате 2017. година је година када ФСРС слави четврт века постојања. Кад би се то десило, да се утакмица Република Српска – Србија одигра у Бањалуци, ја би био спреман да окончам као причу у смислу да су се све моје жеље оствариле, и могао бих без икаквих размишљања и разочарења да одем из фудбала Републике Српске, ако је то потребно и ако би мој одлазак значио још бољи напредак и афирмацију фудбала нашег ентитета. Није битно да ли сам ја на челу, време је да дођу нови људи, који ће имати обавезу да ову причу одбране аутентичности, са дозвољавам различитим модалитетима који се разликују од ових на којима ја истрајавам, да наставе. Уколико су њихове жеље изван тога сигурно је да ми то нећемо допустити, тачније неће допустити систем. Претходни избори су показали да постоје људи који се не могу никад и ничим сломити.

ДА ЛИ СУ ТЕ „ПОЛУГЕ СИСТЕМА“ ЗАУСТАВИЛЕ ДАРКА ЉУБОЈЕВИЋА?

КОВАЧЕВИЋ: Ушли смо у предизборну трку, у њој је био и Љубојевић. Његова жеља је била да се нађе „на црти“ и да има могућност да трчи трку за изборе  ФС БиХ. Он је у претходном периоду обављао врло значајну функцију  потпредседника ФС БиХ и могу вам рећи да нисам био најзадовољнији са резултатима његовог ангажмана, јер мислим да је објективно могао више. Било је много поља где он није, у пуном капацитету, пре свега бранио интересе Републике Српске.

ЈЕ ЛИ РАЗЛОГ ШТО ЈЕ ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ДОВЕДЕН „ЗА РУКУ“ У САВЕЗ, НА ОДГОВОРНУ ФУНКЦИЈУ, ПОНИШТАВАЈУЋИ СКУПШТИНСКУ ОДЛУКУ ФСРС?

КОВАЧЕВИЋ: Највероватније се није снашао. Убеђен сам да је прошао поново на ту функцију да би се он другачије понашао. Међутим, у једном моменту када је ФСРС одлучивао ко ће „на црту“ у кандидатури за то значајно место на нивоу ФС БиХ, у Извршни одбор и потенцијално место потпредседника, па и председника „кровног“ Савеза, ФСРС је одлучио да би ту шансу у Бањалуци требало дати Драшку Илићу, пошто је то била недоумица.

ЗНАЧИ, ЉУБОЈЕВИЋ ЈЕ ИСКОРИСТИО „ЏОКЕРА“ – ПОЗОВИ ПРИЈАТЕЉА?

КОВАЧЕВИЋ: Љубојевић је имао шансу да се покаже, очигледно је да је фудбалска Бањалука желела промене. Она је кандидовала та два имена и без те кандидатуре ниједан од њих не би могао ући у даљу процедуру. Фудбалска Бањалука је имала могућност да повлачењем Драшка Илића да предност Дарку Љубојевићу што није учинила. У одређеном моменту ФСРС захваљујући свему ономе што је Илић учинио за фудбал Српске, и пре свега Бањалуке, па и у свом клубу, дао је предност Драшку Илићу. Нажалост, он у коначници није прошао јер је предност добио Златко Спасојевић, што је све ствар изборне процедуре.

ЗБОГ ЧЕГА ВИ НИСТЕ ПОТПРЕДСЕДНИК ФС БИХ, ВАЉДА БИ ТО БИЛО ЛОГИЧНО?

КОВАЧЕВИЋ: Надам се да ће Милорад Софренић који је изабран на место потпредседника имати више слуха за интересе Републике Српске и ФСРС, јер борба за те интересе није противна интересима ФС БиХ, већ је у једној блиској конекцији. Само јака Република Српска и ФСРС дају посебну снагу и јачину БиХ и ФС БиХ. Ми смо показали да је могућ такав однос. Срећни смо што са нивоа ФС БиХ имамо адекватне саговорнике који, за сад, не доводе у упитност ФСРС, а резултати таквог става јесу и мерљиви показатељи да ова прича може да функционише и на овај начин.

А ШТА АКО СЛУЧАЈНО НЕКО „ИСКОЧИ“, МИСЛИМ НА КАДАР ФСРС У ФС БИХ?

КОВАЧЕВИЋ: Имамо „механизме“ да било каква промена која би довела упитност аутентичности ФСРС буде заустављена. Мислим да та опција тестирања и рушења аутентичности ФСРС није добра ни за кога, пре свега за ФС БиХ.

ГДЕ ЈЕ БУДУЋНОСТ ФУДБАЛА У НОВИМ КЛУБОВИМА КАО ШТО СУ КРУПА, ЧУКАРИЧКИ И ЛУДОГОРЕЦ… ИЛИ ОНИМ СТАРИМ КОЈЕ ТРЕБА ЛЕЧИТИ ПОПУТ БОРЦА, ПАРТИЗАНА, ЛЕВСКОГ…?

КОВАЧЕВИЋ: Природно је да велике средине и брендови који су функционисали и живели у прошлости у основи треба да имају бољу перспективу. То не значи да нови персоналитети и колективитети који стижу на крилима нових идеја и размишљања треба да буду заустављени. Уколико брендови не смогну снаге да искораче из прошлости у свим сегментима, плашим се за њих. Онда ће нам колективитети са новим идејама и појавом нових стандарда преузети ту причу коју су до сада причали брендови. Ни то није лоше. Моја идеја је да оздрављени брендови и нови колективитети имају могућност да функционишу једни поред других. То кад би се десило био бих најсрећнији.

У ФУДБАЛУ, БАР ОВДЕ КОД НАС, ЈЕ ПУНО ЕМОЦИЈА, НЕКАКО ПРИДАЈЕМО МНОГО ТРАДИЦИЈИ, ВАШЕ МИШЉЕЊЕ?

КОВАЧЕВИЋ: Не требамо робовати прошлости која није спремна да отресе негативне ствари због којих су брендови и дошли у тешку позицију, а да стално кукамо над злом судбином. Немамо право на то. Треба да прихватимо и нове трендове, нове потезе, нове људе, нове организације које, то се види из праксе, дају резултате. Откуд нам право да такве зауставимо? Ја никад нећу. Нико ником не смета. Појединачно, можемо да решимо своје проблеме једни поред других још боље, а заједно најбоље.

ГАШЕЊЕМ БРЕНДОВА ХОЋЕМО ЛИ ИЗГУБИТИ БРЕНДИРАНИ ФУДБАЛ, ЈЕР ЈЕ ТРЕНДОВИМА ПОТРЕБНО ВРЕМЕ ДА ПОСТАНУ БРЕНДОВИ?

КОВАЧЕВИЋ: Постоји та опасност, али између плача над злом судбином и неповлачења потеза да решимо проблеме до када ћемо плакати? Док неумремо? Ако ту нема искорака па трендови ће постати брендови, треба времена. Између трендова и плача над злом судбином, где се крај не види, увек сам за прву опцију.

Срећна лица – погодак у мету

ВАША ОЦЕНА ШЕСТОГ ИЗДАЊА „ДАНА ФУДБАЛА“ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ?

КОВАЧЕВИЋ: Задовољство се видело на сваком кораку и лицима гостију, што показује да смо погодили у мету. Та срећа која се огледала код људи говори да нисмо узалуд радили у претходном периоду и сама је потврда исправности нашег рада на свим пољима везаним за фудбал и добија пуну снагу. Такође, да пред ФСРС стоји лепа будућност. Морамо да наставимо овим стазама, да ширимо контакте и стварамо предуслове системског карактера, да се фудбал даље развија на овим просторима.

Све у знаку јубилеја

ФС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОВЕ ГОДИНЕ СЛАВИ 25. РОЂЕНДАН, КАКВИ СУ ПЛАНОВИ?

КОВАЧЕВИЋ: Све што смо радили од почетка ове године, а тако ће бити до краја, имаће сврху обележавања 25 година ФСРС. Централну прославу имаћемо почетком септембра када је и предвиђена Свечана академија. „Дан фудбала“ је био генерална проба, а Академија ће бити на још већем нивоу, организована још професионалније и захтевније. Показали смо да као систем и сегмент нечег што се зове Република Српска имамо снагу и капацитет да овако нешто организујемо и сваке године напредујемо.

Све по слову Дејтона

ВЕЋИНА СТРУКОВНИХ САВЕЗА НА НИВОУ БИХ НИЈЕ ОРГАНИЗОВАНА ПО ДЕЈТОНСКОМ СПОРАЗУМУ, ЈЕ ЛИ ГРЕХ ФСРС ШТО ЈЕСТЕ И ДА ЛИ СТЕ ЗБОГ ТОГА ВИ, КАО ПРЕДСЕДНИК, И ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈУ ВОДИТЕ ТРПЕЛИ РАЗНЕ ПРИТИСКЕ?

КОВАЧЕВИЋ: Нисам то тако схватао. Могуће је да је то и било, али смо се ми постављали увек стандардно, по правилима које важе за нас, мислим на фудбал. Постоје сигурно и неке жеље и размишљања другачија, међутим изван ових правила не можемо све и да хоћемо. Део смо стандарда које су потписале УЕФА и ФИФА. Све мимо тих стандарда доводи у упитност нашу постојаност и аутентичност, а између нашег опстанка и нечијих нереализованих жеља ја се увек опредељујем за наш опстанак.

Постави одговор