Срби у Босни и Херцеговини од декларације до конституције (1)

Аутор: Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС

0
798

Рат у Босни и Херцеговини (БиХ) мора се посматрати као део ширег контекста који се зове југословенска криза и распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

srbiubih17022017

Рат у БиХ обухвата сложен комплекс питања, проблема и манипулација од стране многобројних актера тога рата, почев од директно сукобљених страна, дела међународне заједнице, Европе, UNPROFOR-а, NATO-а, у периоду 1992–1995. Одбрамбено и војно организовање српског народа у БиХ пред сами рат, као и током рата, треба посматрати у најширем историјско-социјал-ном, политичком и војном контексту.

Босна и Херцеговина је саставни део Балкана. Иако се данас из чисто политичких разлога за БиХ каже да је део Западног Балкана, она је фактички Балкан у малом. Све балканске контроверзе, сукоби, мржње, подмукли атавизми, међусобна истребљења, подједнако одликују сваки део на мапи Балкана.

Много је речено и написаноо Балкану и о балканизацији, као синониму за сукобе, територијалну фрагментацију и општу нестабилност, међутим – опет морамо поменути чињеницу да Балкан, посебно његов западни део, представља једну контактну културно-цивилизацијску зону. У тој контактној зони додирују се и прожимају различите групе народа, њихови језици и писма, верска опредељења, научна и културна достигнућа.

Балкан је раскрсница путева, вера и нација, може се рећи да је и раскрсница цивилизација. Геостратешки положај Балкана није изгубио много на свом значају, и даље је он важан за велике силе. Још се осећа утицај историје Балкана на политичке односе међу тамошњим народима. Присуство Турака, Аустроугарске, Немаца, Мађара, Бугара, Италијана и других, на Балкану има реперкусије и на актуелне догађаје.

Само присуство окупатора на Балкану подстицало је поделе међу балканским народима. „Подели па владај”, била је кључна девиза свих окупатора Балкана. Присуство страних сила на Балкану за неке народе значило је „окупацију”, за неке „слободу”. Због присуства и утицаја страних сила на Балкану, сви балкански народи нису успели да се национално конституишу и образују националне државе, све до двадесетог века, а неки то остварују тек данас. Границе међу балканским народима одређивале су и одређују моћне европске земље и Сједињене Америчке Државе (САД), углавном у складу са сопственим интересима.

Срби су увек били увучени у балканске оружане сукобе, без разлике на узроке тих сукоба и њихов карактер. Нису имали прилику да бирају да ли ће учествовати или не у тим сукобима.

Они су бранили постојбину од завојевача, гинули, али и градили вредности поносног народа. У последња два светска рата нестало је скоро три милиона Срба и Црногораца. У Првом светском рату можемо рећи да су гинули углавном војници, а извесно је да су у Другом светском рату највише страдали цивили. Српски народ је страдао у незапамћеном геноциду на простору Хрватске и БиХ током Другог светског рата. Неке јединице ко је су формирали муслимани током последњег рата у БиХ имале су као узор муслиманске фашистичке дивизије из Другог светског рата („Ханџар” и „Кама”).

Наука није још по све објаснила порекло и узроке мржње која се јавља међу Србима и муслиманима у БиХ. Још немамо јасан одговор колики је значај и утицај процеса исламизације на међунационалне и међурелигијске односе у БиХ, који се одвијао на Балкану у времену турске владавине. Продор и учвршћење ислама на Балкану успоставио је и оснажио везе између азијских исламских земаља и муслимана у БиХ. Посебно између Турске, Ирана, Саудијске Арабије, с једне, и муслимана у БиХ са друге стране. Под утицајем екстремних исламских организација из других земаља, у БиХ су се појавиле и ојачале екстремне муслиманске организације, заговарајући идеју о исламској држави у БиХ. Због изражених тежњи за исламизацијом БиХ код Срба се развијао отпор таквим идејама, које су, код одређених радикалних кругова у српском народу у БиХ, изазивале снажно противљење и врло енергичан одговор.

Мржња у БиХ постоји вековима. Она тиња, она изазива нове сукобе. Због тога је и рат у БиХ 1992–1995 у суштини био верског и етничког карактера. Верска и етничка не трпељивост биле су његови главни узроци и покретачи, разумљиво уз мноштво других околности ко је су допринеле да мржња дође до пуног изражаја и да избије у први план.

*** Срби у Босни и Херцеговини од декларације до конституције (2)

 

Постави одговор