Политичка криза избила је управо инсистирањем на предаји захтјева за ревизију и шта год да се деси, она неће проћи тако лако, упозорио је у разговору за Вијести.ба професор бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја.

Шолаја истиче да је поново дошло до колективизације националних заједница у БиХ и ширења неповјерења, и да се изгубљено повјерење јако тешко стиче.

-Нарочито је то присутно у самим врховима политичких елита, истакао је Шолаја.

КАКО ТУМАЧИТЕ ТОК ДЕШАВАЊА НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ НАКОН ШТО ЈЕ ПРЕДАТ ЗАХТЈЕВ ЗА РЕВИЗИЈУ ПРЕСУДЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ, А МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ У ХАГУ У ОДВОЈЕНИМ ПИСМИМА ЗАТРАЖИО ОД ЧЛАНОВА ПРЕДСЈЕДНИШТВА БИХ ПОЈАШЊЕЊЕ СТАТУСА САКИБА СОФТИЋА?

ШОЛАЈА: Три писма су јасан показатељ да чак ни Међународни суд правде у Хагу нема повјерење у институције БиХ, па умјесто да се обрати Предсједништву БиХ као институцији, он се обраћа инокосним дијеловима, сваком од чланова појединачно. Предсједништво БиХ није донијело заједничку одлуку, самим тим Сакиб Софтић није агент, односно представник или опуномоћени представник пред Судом у Хагу.

Уколико Суд у Хагу прати политичке посљедице, а вјероватно је да на неки начин прати, он неће наставити да са ревизијом, јер то је до ње јако далеко. На крају крајева, посљедња чињеница која је требало да упути на ревизију, требало је да се деси у августу. Шта се то десило од тада до данас, да је нешто ново, с обзиром на то да ревизију треба уложити шест мјесеци од пријављивања чињенице, то је готово немогуће.

Све се фокусира на унутрашње потребе, које Бакир Изетбеговић, вјероватно у кризи лидерства СДА, којој је на челу и која очигледно настоји да покупи неки мали политички поен. Међутим, проблем је што је објект пресуде Србија, дакле, што је објект прешао границу и што у великој мјери то може да поремети односе Србије и БиХ, конкретно бошњачког дијела ФБиХ, јер види се да и Драган Човић сматра да је подношење ревизије неразумна одлука.

Неколико је елемената који су можда утицали на то да се погрешно процијени тренутак, без обзира на то што се могло видјети из извјесног броја саопштења страних држава и међународних организација, који нису хтјели да отворено убјеђују Бакира Изетбеговића да одустане, али се знало да иза тих саопштења стоји једна невидљива дипломатска активност. Но, постоји неколико погрешно процијењених елемената.

Прије свега, сматрало се да ће представници РС напустити заједничке институције, па да добију осуду за антидејтонско дјеловање. То се није догодило. Очекивала се и нешто јача реторика у погледу БиХ из Србије. Ни то се није десило. Осим тога, није се очекивало да ће Русија сазвати ванредни сједницу ПИЦ-а на којој практично није дата подршка Бакиру Изетбеговићу и његовој активности.

ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА ЈЕ НАСТУПИЛА ПОЛИТИЧКА КРИЗА У БИХ. МОГУ ЛИ СЕ СТВАРИ ВРАТИТИ У КОЛИКО-ТОЛИКО НОРМАЛНЕ ТОКОВЕ?

ШОЛАЈА: Мислим да је ова криза избила управо инсистирањем на предаји захтјева за ревизију и која, шта год да се деси, неће проћи тако лако. Поново је дошло до колективизације националних заједница у БиХ, те ширења неповјерења, а изгубљено повјерење се јако тешко стиче. Нарочито је то присутно у самим врховима политичких елита.

Стога, врло тешко могу да замислим да Предсједништво БиХ уопште функционише, да Парламент БиХ уопште ефикасно функционише. Сједнице ће се вјероватно заказивати и одржавати, али ће вјероватно бити дуготрајни процес док се све не врати у колико-толико нормалне токове.

ПОМЕНУЛИ СТЕ ДА ИЗ СРБИЈЕ НИЈЕ БИЛО ОШТРЕ РЕТОРИКЕ. КАКО ТУМАЧИТЕ ЧИЊЕНИЦУ ДА СУ ПО ОВОМ ПИТАЊУ МНОГО ГЛАСНИЈИ ПОЛИТИЧАРИ ИЗ РС, ИАКО ЈЕ, КАКО СТЕ КАЗАЛИ, СРБИЈА ОБЈЕКТ ПРЕСУДЕ?

ШОЛАЈА: Објект тужбе је Србија, јер другачније није могло бити чисто правно гледано с формалне стране, али суштински, објект политичких активности је РС и односи у БиХ. Чињеница је да је РС један заокружени политички систем који може да функционише. Има парламент, Владу, предсједника и друге институције. Да ли су оне успјешне и ефикасне, друго је питање. Постоје избори, јавно мњење које може да утиче на то.

С друге стране, губљењем утицаја у својој странци, Бакир Изетбеговић не контролише више ништа. На крају крајева, чињеница је да је на локалним изборима изгубио велики дио политичке моћи, те да не контролише нека јавна предузећа, као и да има проблема у самој партији са четворицом дисидената, иза чега је вјероватно нека већа политика. Дакле, он као члан Предсједништва БиХ може да контролише само преко партије као механизма. Када то почиње да нестаје, њему нестаје стварна политичка моћ.

У том смислу, ствар је на унутрашњем терену у БиХ. Зато су реакције из РС јаче. С друге стране, сам покушај враћања судског случаја против Србије имплицитно подразумијева и РС и то је битка на домаћем терену и за неке друге односе. Дакле, не треба то да чуди, јер је то битка за утврђивање односа унутар БиХ.

Осим тога, мало је чудно да се против Србије покренула пресуда у тренутку када Србија има доста велике проблеме у преговорима са Приштином, те када се одједном код Албанаца у Македонији појављују неке идеје о геноцидима између два свјетска рата, па све до 1956. године, што до сада никада није било. Мало је превише чињеница да би све то било сасвим случајно. Зато је мирна реакција Србије, јер не жели да изазове неку лавину у региону.

Такође, овдје је један објективан елемент донио пресудну улогу – рок истицања тужбе. Вјероватно се она још не би подносила или би се још нешто чекало да није било тог дефинисаног рока. По принципу „дај шта даш“ поднијела се тужба и на концу све је изгледало прилично тужно. Захтјев за ревизију је у Хаг отишао у приватном аутомобилу, институције нису представљене симболички. Чини ми се да су ангажовани међународни представници једини који ће вјероватно зарадити неки новац и који ће из овога свега профитирати.

ДОТАКЛИ СТЕ СЕ У ДИЈЕЛУ ОДГОВОРА ПРЕДСТАВНИКА РС У ИНСТИТУЦИЈАМА БИХ. КАКО ТУМАЧИТЕ ПОТЕЗЕ САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ?

ШОЛАЈА: Мислим да је Савез за промјене одлучио да остане у институцијама БиХ, али сматрам да то неће ићи у правцу техничке владе. То је можда у некој погрешној анализи неко у самом почетку изнио. Мислим да ће Савез за промјене остати у институцијама у тој мјери да се не може рећи да оне не функционишу. Оне ће формално да функционишу, али ће де фацто блокирати процес, јер одлуке не морају да прођу, нити игдје пише да морају да прођу.

Према томе, мислим да је то можда и гора ситуација, него да буде техничка влада. Но, показаће нешто друго. Наиме, показаће нови приступ РС у односу према БиХ. Мислим да је и СНСД прећутно прихватио такву врсту политике. Чињеница је само да је СНСД поставио неке друге захтјеве који се односе на Уставни суд БиХ и Тужилаштво БиХ, дакле, нешто што није најдиректније у вези са овим питањем.

Дакле, нови однос показује да се из РС јасно тврди да су заједничке институције између осталог и институције РС, што и јесу по дефиницији. Мислим да је то једно од изненађења које није било очекивано. Очекивало се, према ранијој пракси, жешћа реакција из РС у том смислу да се буквално замрзне рад и блокирају институције.

ЗАШТО СМАТРАТЕ ДА ЈЕ СНСД ПРЕЋУТНО ПРИХВАТИО ПОЛИТИКУ САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ У ИНСТИТУЦИЈАМА БИХ?

ШОЛАЈА: Представници РС у институцијама БиХ, по слову Устава, не морају да слиједе институције из РС. То је ствар политичких односа и тога колико се слажу. Мислим да ће Савез за промјене искористити ту политичку слободу, а да истовремено РС покаже да је незадовољна када је у питању Устави суд БиХ, Суд БиХ и Тужилаштво БиХ.

Мислим да иду обје поруке, а да ће то функционисати барем до избора. Такође, мислим да ће се до тада неке ствари разјаснити и да ће институције БиХ функционисати. То ће бити нека симбиоза, као што имамо кромпир и златицу. Сви заједно настављају да функционишу, без обзира на то што је златица против кромпира.

Постави одговор