Шест митова о спавању у које сви верујемо

0
365

Ако сте мислили да знате све о спавању, преварили сте се.

spavanje19032017

Спавање је од изузетне важности за здравље читавог организма, па је баш због тога важно да не верујемо у митове о спавању. Ево у које митове смо веровали, а крајње је време да престанемо.

Женама треба више сна него мушкарцима

Прошле године, једна студија је показала да женама треба више сна него мушкарцима, међутим, није то све баш тако. Пол заиста има улогу у томе колико нам је сна потребно, али није баш све црно-бело. Важније од тога је шта радимо током дана.

„Вероватно је паметније да се фокусирамо на то шта одређује колико нам је потребно сна у одређеном тренутку. Потреба за сном је заснована на нивоу активности. Ако сте активнији, осетићете да вам треба више сна. Ако већи део дана проводите седећи или лежећи, имаћете мању потребу за сном“, каже професор др Колин Карни.

Дакле, то не значи нужно да женама треба више сна због биолошке разлике, већ све зависи од тога колико је ко физички активан.

Свима треба осам сати сна

Годинама нам говоре да је осам сати сна идеално трајање спавања, али то није тачно.

„Не треба нам нужно осам сати сна. Ако смо већ утврдили да је потреба за сном повезана са активностима током дана, то значи да нам не треба увек осам сати сна“, каже др Карни.

Он наглашава да постоје индивидуалне разлике и да је неким људима довољно шест, а некима девет сати сна да се пробуде одморни. Такође, додаје, држите се тога како се ви осећате, да ли сте уморни и поспани, пре него правила о осам сати спавања.

Можете да „надокнадите“ сан

Ако мислите да ћете за викенд дужим спавањем надокнадити недостатак сна током недеље, варате се. Такође, др Карни каже да ћете, ако покушате то да надокнадите за викенд, само изложити себе могућности да вас целе наредне недеље мучи несаница.

Уместо да недостатак сна надокнађујете викендом (или било којим другим даним), др Карни саветује да само пустите да спавање иде природним током – дакле, не терајте себе да спавате дуже да бисте надоместили сан.

Свима треба поподневна дремка

И то зависи од потреба сваке особе.

“Поподневне дремке могу даимају негативан утицај на спавање, што зависи од трајања дремања, али и од периода дана када дремате”, каже др Карни и додаје да најмање шкоде дремке у рано поподне.

Овај стручњак наглашава да су поподневне дремке нарочито штетне за особе које пате од инсомније јер ометају природни систем за опоравак тела.

„Дремке су као колачи – сјајни су, али не за људе који болују од дијабетеса. Другим речима, поподневне дремке су у реду, али не за људе који пате од инсомније“.

Касно устајање је лоше за здравље

Људи нису никаквом магијом здравији јер се буде у зору. Сви смо различити, а некима од нас је лакше да устају раније него другима. То је све индивидуална ствар.

„Сви у себи имамо прозор за спавање који се назива хронотип. То је генетика и на то утичу фактори развоја. Када смо деца, раније лежемо у кревет и раније се будимо. У тинејџерском добу, пубертет доводи до тога да се спавање одлаже, а касније и устајемо. Када смо старији одрасли, раније лежемо и раније устајемо“, каже др Карни.

Учење ноћу је добра идеја

Ако повремено останете будни до касно у ноћ, то неће шкодити вашем здрављу, али то свакако није препоручљиво.

Такође, треба поменути да није паметно да остајете ноћу будни да бисте учили или радили на некој важној ствари/пројекту. Тиме се омета конгитивна функција и памћење, а студије су показале да су људи који ноћу уче мање ефикасни од оних који уче мање, а лежу у кревет раније.

Укратко – наспавајте се, то је добро за вас.

Постави одговор