На данашњи дан, 21.април

0
71

1564. – Рођен енглески писац Виљем Шекспир. Његове драме, од којих је велики број екранизован, и данас су на репертоарима свјетских позоришта. Умро је на исти дан 1616. године.

1616. – У Мадриду умро шпански књижевник Мигел де Сервантес Саведра. Писао романе, драме, комедије, приповијетке и пјесме; у свјетску књижевност је ушао романом „Дон Кихот“, који се сматра претечом модерног романа.

1728. – У пожару изгорио велики дио Копенхагена.

1775. – Рођен енглески сликар Џозеф Малард Вилијем Тарнер. Његово сликарство имало знатан утицај на француске импресионисте.

1850. – Умро пјесник Вилијем Вордсворт, уз Кодлриџа најзначајнији представник романтизма у енглеској књижевности. Његова збирка пјесама „Лирске баладе“ означила почетак романтизма у енглеској књижевности.

1858. – Рођен њемачки физичар Макс Планк, творац квантне теорије, за коју је 1918. године добио Нобелову награду.

1867. – Рођен српски политичар, публициста и књижевник Јаша Продановић, један од оснивача Југословенске републиканске демократске странке. Потпресједник Владе ФНРЈ од 1946. године до 1948. године. Уређивао часописе „Народна мисао“ и „Одјек“, приредио двије антологије народних пјесама и приповиједака и дјела Јована Јовановића – Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића.

1880. – Рођен руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, реформатор класичног балета.

1891. Рођен руски композитор и пијаниста Сергеј Прокофјев, један од најоригиналнијих музичких стваралаца XX вијека.

1897. Рођен канадски политичар и државник Лестер Боулс Пирсон, шеф дипломатије од 1948. године до 1957. године и премијер Канаде од 1963. до 1968. године. Залагање за мирно рјешење Суецке кризе 1957. године донијело му је Нобелову награду за мир.

1913. – Турци у Првом балканском рату предали Скадар Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци су се повукли, а Скадар је припао Албанији.

1928. – Рођена Ширли Темпл. Као дијете постала холивудска филмска звијезда. Касније је била амбасадор САД у Гани и у Чехословачкој.

1938. – Судетски Нијемци тражили, уз подршку Адолфа Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припаја Њемачкој, 1939. године окупира Чехословачку.

1941. – Грчка војска је капитулирала пред трупама нацистичке Њемачке, краљ и влада напуштају земљу.

1945. – Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила нацистичке логоре Саксенхаузен и Равенсбрик.

1975. – Посљедња сајгонска влада поднијела оставку, предсједник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.

1986. – Умро амерички филмски редитељ аустријског поријекла Ото Премингер.

1990. – Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву, и то је прва посјета неког шефа кинеске владе СССР-у послије 26 година.

1992. – Умро индијски филмски редитељ Сатјађит Рај, три седмице након што је добио награду „Оскар“ за животно дјело.

1997. – Предсједник Русије Борис Јељцин и предсједник Кине Ђијанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне суперсиле у постхладноратовској ери.

1998. – Умро грчки државник Константин Караманлис, премијер од 1955. до 1963. године и 1974. године након пада војне хунте, предсједник од 1980. до 1985. године.

1999. – Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда РТС-а. Погинуло 16, а повријеђено 18 радника.

2003. – У Пекингу одржани први директни преговори САД и Сјеверне Кореје послије признања Пјонгјанга да је у тајности радио на унапређењу нуклеарног оружја, чиме су прекршене међународне норме.

2007. – Умро Борис Јељцин, први предсједник Русије и кључна фигура у посткомунистичкој Русији. На предсједничком положају био је два мандата, од јуна 1991. до 31. децембра 1999. године, када је поднио оставку и на мјесто вршиоца дужности предсједника именовао је Владимира Путина. Имао је кључну улогу у спречавању државног удара у августу 1991. године. Те године потписао је и указ о забрани рада Комунистичке партије.

Постави одговор