У сусрет Дану манастира „Соколица“ ексклузивно доносимо други дио обраћања блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја, поводом освећења храма на Равној Романији, 11.августа 2002.године.

Када се поменусмо, ми поменусмо само један мали број храмова у којима су хиљаде и хиљаде светих подвижњика кроз све векове? Гдје су хиљаде светих мученика и великомученика? Где су још милиони и милиони оних благочестивих српских сељака који се искрено молише, који живеше кротко као Христови јагањци по планинама и долинама благословене српске земље. Па где су милиони и милиони оних крштених, венчаних, оних који су читане молитве за оздрављење и за свако добро дело у овој школи побожности?

Овај храм првенствено подигосмо да се у њему прославља име Божје и Светих Његових, као и за наше и нашег потомства свако од Бога добро и благослов. Подигосмо га да се у њему чује поука о божјој љубави, поука о човековој души, поука о Божјој држави и поука о братству међу људима. То је наше јеванђеље просвећења које увек траје и никада међу хришћанским народима не престаје. Ми хришћанским просвећењем знамо за вишњу небеску државу, за царство Анђела и праведника, где нема свађе око граница, ни за удруживање само ради злата, пљачке, рушења и отимачине. Јер вера у братство потиче из вере у отаџбину.

Не знајући за Бога као Оца, не може се стећи знање о људимакао браћи и ту је увек присутна борба свију против свих. И на овом месту и у овом светом храму људи ће се учити да свају стару душу замене за новом. То је народ Светог Саве, коме је он удахнуо дух Божји, дух кротости и доброте. Зато многи данас ако не промене свој вучји дух у дух јагњета, незнабожачки у хришћански, неће им помоћи никакве лиге, странке, партије и конференције за светски мир.

Ми у Босни и Херцеговини могли бисмо да кажемо једни другима, кад год је у нама слабио дух Јагњетов и светих Његових, свађали смо се, мрзели и убијали, ратовали и гложили око земаљских држава. Радили смо све оно што раде људи мртвих душа, који не знају за Бога, љубави небеско царство. Кад такви људи воде државе, они мисле да иду напред, међутим, они стоје не једном месту. Хвалећи се прометејском ватром у себи, украденом с неба, мисле и трубе на све стране како они воде народ овог времена кроз мрачну ноћ, напретку и миру. И у овом времену народи заморени чекањем да виде напредак и мир, схватају да у овом свету све стоји на свом месту као и раније, а нешто је и горе. Тако заморени говоре: „Без Бога ни преко прага“ и „Господ да нам да добар дух“, јер је од доброг духа добра политика, а од злог духа је зла политика. Ко ће дати добар дух нашим народима овде? Нико други и никаква светска институција, него Бог који је заједнички вери нашој. Баш та потреба, по промислу Божјем, довела нас је данас овде да се зацари добри дух у нама.  Зато вас молим да упитимо молитву нашим савезницима у невидљивом свету, у овом новоподигнутом и освећеном дому Божјем, првенствено за добро деце наше, а она су нам највећи дар од Бога који имамо, за све остале велике и мале личности пред Богом, за све људе добре воље који свесрдно раде на миру и доброј вољи међу људима.

Са много љубави захваљујем се свима дародавцима за овај прелепи храм на Равној Романији, на њиховим даровима, труду и зноју који овде излише. Архитекти овог лепог знања, извођачи,а и радницима који ову цркву подигоше вером својом и украшаваше рукама својим. Захваљујемо се и свима вама драга браћо и сестре, што данас дођосте на ову свечаност и донесосте ваше прилоге, и одређујемо да се сваке године овде окупљамо. Да то буде наш завет да и друге обејкте овде потребне, подигнемо. Они требају како нама, још више онима који долазе иза нас. Сетимо се данас и Старине Новака и других личности, који су овуда пролазили, ту били, а овај народ њима уз гусле песме спевао и песмом их опевао.

Са овим мислима све вас срдачно поздрављам и од Бога молим на све вас благослов Његов, коме нека је слава, част и поклоњење од свију нас. Амин.

*** Обраћање блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја на освећењу манастира „Соколица“ (1)

крај