На данашњи дан, 13.септембар

0
24

1506. – Умро италијански сликар и гравер Андреа Мантења. Израдио је величанствене фреске у цркви еремита у Падови, срушеној у Другом свјетском рату, и у дворцу еремита у Мантови. Слике: „Парнас“, „Распеће“, „Свети Себастијан“, „Обрезање“, „Поклонство краљева“.

1592. – Умро је француски писац и филозоф Мишел Ејквем де Монтењ, обнављач интелектуалног скептицизма и вјесник слободне мисли у 17. и 18. вијеку. Сматрао је да је људски разум немоћан у тражењу истине и правде, али да је сваки човјек дужан да нађе извјесне норме у приватном и јавном животу да би живио разумно, свјестан својих општељудских одговорности. Дјела: „Есеји“, „Дневник путовања“.

1598. – Умро шпански краљ Фелип Други. Предводио је земљу у ратовима против Отоманског царства од 1571. до 1578. и против Енглеске од 1588, окончаном шест година након његове смрти. Послије слома његове „Непобjедиве армаде“ 1588. у бици с енглеском морнарицом у Ла Маншу Шпанија никад више није била свјетска сила првог реда.

1788. – Њујорк проглашен првом федералном пријестоницом САД.

1804. – Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић – Карађорђе у Русију је упутио прву устаничку делегацију да би је заинтересовао за устанак и тражио помоћ у оружју за борбу против Турака. Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић примљени су хладно на руском двору и речено им је да Срби могу да се надају само моралној помоћи. Русија се руководила искључиво сопственим интересом да не квари односе с Отоманским царством.

1819. – Рођена њемачка пијанисткиња Клара Шуман, која је концертну каријеру почела у деветој години. Oнa je један од највећих клавирских мајстора 19. вијека. Широм Европе популарисала је дјела Роберта Шумана /за кога се удала 1840/, Лудвига ван Бетовена, Фредерика Шопена, Јоханеса Брамса, Феликса Менделсона.

1842. – Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића – Карађорђа проглашен је за кнеза Србије пошто су уставобраниоци протјерали Михаила Обреновића. Због супротстављања уставобранитељском Савјету и везивања за Аустрију, „кајмакамска“ струја уставобранилаца га је збацила 1858. на Светоандрејској скупштини и вратила на пријесто кнеза Милоша Обреновића. У вријеме његове владавине објављено је „Начертаније“ Илије Гарашанина, донесен је Грађански законик и реформисано судство, а Србији су 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила.

1874. – Рођен аустријски композитор Арнолд Шенберг, оснивач и теоретичар модерног музичког експресионизма, професор музичких академија у Бечу, Берлину, Бостону и Лос Анђелесу. У раним композицијама био је сљедбеник романтизма, али је касније напустио тонални систем и компоновао атонално, при чему је увео нов дванаестотонски начин компоновања, невезан за усвојена хармонска правила. Написао је „Науку о хармонији“ и недовршени „Приручник за контрапункт“ и „Теорију композиције“. Музичка дјела: опера „Мојсије и Арон“, симфонијска поема „Пелеас и Мелисандра“, кантате „Гурелидер“, „Преживјели из Варшаве“, мелодрама „Пиерот лунаире“, монодрама „Очекивања“.

1882. – Послије устанка који је угрозио планове Лондона о коришћењу Суецког канала Британци су поразили египатску војску код Тел ел Кебира у Египту и наставили освајање те земље и сусједног Судана.

1894. – Рођен енглески писац Џон Бојнтон Пристли, аутор дјела која се одликују ведрином и хумором, али и друштвеним критиком. Дјела: романи „Добри другови“, „Енглеско путовање“, „Поноћ у пустињи“, „Анђеоско сокаче“, драме „Опасна окука“, „Дођоше до града“, „Инспектор је дошао“, „Чаша пива“, есеји „Енглески комични ликови“, „Енглески роман“, „Енглески хумор“, „Дикенс и његов свијет“, „Књижевност и западњак“.

1903. – Рођен српски писац Бранимир Ћосић, који је махом писао о животу младих послије Првог свјетског рата, проблемима њиховог унутрашњег живота и морала. Дјела: романи „Покошено поље“, „Врзино коло“, „Два царства“, приповијетке „Приче о Бошковићу“, „Египћанка и друге приче“, есеји „Десет писаца – десет разговора“, „Кроз књиге и књижевност“.

1905. – Рођена америчка филмска глумица француског поријекла Клодет Колбер, која је најчешће играла у комедијама, плијенећи публику несвакидашњим шармом и помало неуобичајеним изгледом. Филмови: „Догодило се једне ноћи“ , „Поноћ“, „У знаку крста“, „Бубњеви дуж Мохавка“, „Јаје и ја“.

1922. – У Ал Азизији у Либији измјерена највиша температура у хладу – 58 степени Целзијусових.

1923. – У Шпанији је власт приграбио генерал Мигел Примо де Ривера и уз благослов краља Алфонса Тринаестог завео профашистичку диктатуру којом је привремено угушен револуционарно-демократски покрет.

1955. – СССР и Западна Њемачка успоставили дипломатске односе.

1971. – У нападу америчке полиције и Националне гарде, којим је окончана петодневна побуна у њујоршком затвору Атика, погинуо је 31 робијаш и 11 затворских чувара.

1989. – Највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци у Кејптауну предводио је надбискуп Дезмонд Туту.

1991. – СССР и САД су се споразумјели да обуставе дотурање наоружања зараћеним странама у Авганистану.

1992. – Умро је амерички филмски глумац Ентони Перкинс, који се специјализовао за улоге сензитивних, сметених и нервозних личности. Филмови: „Психо“, „Пријатељско убјеђивање“, „Процес“, „Федра“, „Волите ли Брамса?“, „Квака 22“, „Судија за вјешање“, „Убиство у `Оријент-експресу`“, „Црна рупа“.

1993. – Израел и Палестинска ослободилачака организација у Вашингтону потписали мировни споразум.

1995. – Грчка и Бивша Југословенска Република Македонија у Њујорку потписале споразум о нормализацији односа, признавши се међусобно као државе, а Скопље се обавезало да промијени изглед државне заставе и запише у устав да нема територијалне претензије према јужном сусједу.

2000. – У Загребу ухапшен хрватски генерал Иван Андабек, близак сарадник Младена Налетилића – Туте, оптуженог за ратне злочине пред Хашким трибуналом. Андабек је осумњичен за убиство замјеника министра унутрашњих послова ФБиХ Јозе Леутара. Ухапшена су још четири лица, осумњичена за убиства почињена 1991. године у Госпићу.

2004. – Специјално одјељење Тужилаштва БиХ за организовани криминал и корупцију подигло оптужницу за ратни злочин против Абдуладхима Мактуфа, држављанина БиХ ирачког поријекла, због отмице пет цивила у Травнику 1993. године, од којих је један Србин касније убијен у муџахединском кампу. То је први предмет за ратне злочине покренут пред Судом БиХ.

2008. – Премијер Србије Мирко Цветковић открио спомен-плочу у Јевремовој улици у Београду, на мјесту гдје је прије 200 година први министар просвјете Доситеј Обрадовић отворио прву високошколску установу у Србији.

Постави одговор