Који српски посланици су гласали за пресуду Насеру Орићу?!

Аутор: Дарко Момић

0

Суд и Тужилаштво БиХ формирани су по налогу злогласног бившег високог представника Педија Ешдауна, а његове наметнуте одлуке легализоване су у Парламенту БиХ усвајањем Закона о Суду и Закона о Тужилаштву БиХ.

Послије срамне првостепене пресуде Насеру Орићу након које су политичари из РС као и небројено пута до сада почели су да се утркују ко ће јаче пљунути по Суду и Тужилаштву БиХ, вријеме је да се подсјети који српски политичари су у Парламенту БиХ дигли руку за поменуте законе.

Прво је усвојен Закон о Суду БиХ и то у Дому народа. Овај закон усвојен је на сједници одржаној 25. јуна 2002. године. Према записницима и стенограмима са поменуте сједнице који се могу наћи на сајту Парламента БиХ, поред делегата из Федерације БиХ за Закон о Суду БиХ гласали су српски делегати Драгутин Илић из Социјалистичке партије РС, Горан Турјачанин из СНСД-а, Драгутин Родић из ДНС и незаобилазни Никола Шпирић, тада делегат ПДП-а који је у то вријеме био и предсједавајући Дома народа БиХ.

Посебан куриозитет је да је овај закон усвојен на приједлог двојице бошњачких делегата и то Ибрахима Спахића из Грађанског демократског савеза и тадашњег функционера СДП-а БиХ и каснијег ригидног бошњачког националисте Сејфудина Токића.

Против закона је гласао само делегат СДС-а, а данас функционер НДП-а Момчило Новаковић. Према стенограму са те сједнице, предсједавајући Дома народа БиХ Никола Шпирић ову тачку дневног реда завршио је ријечима „са задовољством констатујем да је овај закон усвојен“.

Представнички дом Парламента БиХ Закон о Суду БиХ усвојио је седам дана касније на сједници одржаној 3. јула 2002. године са 32 гласа. За закон су гласали сви посланици из ФБиХ и посланици из РС: Бранислав Лолић (Српски народни савез), Тихомир Глигорић (тада као посланик СПРС који је касније промијенио дрес и приступио СНСД-у, а данас је ватрени противник актуелне власти и функционер ПДП-а), затим посланик СНСД-а Жељко Мирјанић, потом посланик СДА и потоњи начелник Сребренице и функционер Радончићевеог СББ-а БиХ Абдулрахман Малкић, онда Неџад Шашиваревић из СбиХ и делегат СДП-а Драги Станимировић.

Сједницу на којој је усвојен закон напустили су сви посланици СДС Мирко Бањац, Милош Јовановић, Љубо Ковачевић, Мирко Мијатовић, Зоран Спасојевић и Момир Тошић, а посланици ПДП-а Бранко Докић и Душан Стокић били су уздржани.

Закон о Тужилаштву БиХ усвојен је прво у Представничком дом Парламента БиХ на сједници од 13. октобра 2003. године. Закон су подржали сви посланици из ФБиХ, а од посланика из РС за закон су гласали посланици СНСД-а Никола Крагуљ, Милорад Живковић и поново Никола Шпирић, затим Јелина Ђурковић из ПДП-а, те поново Тихомир Глигорић као посланик Социјалистичке партије која је у међувремену промијенила статут и из имена избацила суфикс – Републике Српске.

Против закона су били посланици СДС-а Милош Јовановић, Љиљана Милићевић, Момчило Новаковић, Марија Перкановић и Ненад Мишић, као и посланик СРС Војислав Шешељ Мирко Благојевић.

Дом народа БиХ усвојио је Закон о Тужилаштву БиХ 19. октобра 2003. године, а поред свих делегата из ФБиХ за њега су гласали и сви посланици из РС и то Горан Милојевић и Винко Радовановић из ПДП-а, те делегати СДС-а Бошко Шиљеговић који је касније напустио СДС-а, као и Зоран Спасојевић и Наде Радовић које је Педи Ешдаун 2004, односно 2005. године уклонио са посланичких позиција. Предсједавајући Дома народа био је Мустафа Памук из Странке за БиХ који је ову тачку дневног реда завршио ријечима: “Дакле, једногласно. Хвала лијепо”.

Дакле, све политичке партије из РС учествовале су у усвајању закона о Суду и Тужилаштву БиХ и допринијеле каснијој погубној пракси ових институција чија круна је овоседмична ослобађајућа пресуда Насеру Орићу. Хвала лијепо.

Постави одговор