На данашњи дан, 12.октобар

0

1492. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо открио Америку, искрцавши се на острвце Гванахани у саставу Бахамских острва, послије 33 дана пловидбе Атлантским океаном од Канарских острва, али је био увјерен да је стигао у Индију. До 1504. је још трипут прелазио океан, а 1506. је умро – увјерен да између Европе и Азије, кад се плови у смјеру запада, нема континента.

1518. – Њемачки вјерски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, сазвао је скупштину града Аугсбурга и у теолошкој расправи с италијанским римокатоличким кардиналом Томазом де Виом, познатим као Кајетан, одбацио захтјев римске курије да се покаје и одрекне својих увјерења.

1811. – Парагвај прогласио независност од Шпаније и Аргентине.

1822. – Бразил стекао независност од Португалије.

1865. – Рођен српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о миграцијама југословенских народа, о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену. Одиграо је изузетну улогу као савјетник српских државника на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Дјела: „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“, „Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“, „Балканско полуострво и јужнословенске земље“, „Геоморфологија“, „Етногеографске карте југословенских земаља“, „Географска карта Југославије“, „Говори и чланци“.

1870. – Умро амерички генерал Роберт Едвард Ли, командант армије Сјеверне Вирџиније у грађанском рату у САД од 1861. до 1865. године, најспособнији војсковођа тог рата. Предводећи јужњачке трупе, побиједио је војску Сјевера у биткама код Ричмонда и Фредериксбурга 1862. и код Чанселорсвила 1863, али је, суочен с неупоредиво надмоћнијом армијом Сјевера, морао да капитулира 9. априла 1865.

1873. – Рођена Надежда Петровић, српски сликар, професор Академије ликовних умјетности у Београду и саоснивач „Кола српских сестара“. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу је приредила 1900. Њена дјела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дјела, а поједине слике су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена. Њено дјело обухвата распон од пленеризма до снажног реализма, прожетог експресионизмом. У Србији свог доба она се најснажније везала за модерну умјетност и антиципирала њен даљи развој. Рођена у породици у којој су двије сестре постале сликари, једна музичар, а најмлађи брат Растко – писац. Умрла је од тифуса 1915. у ваљевској болници, гдје је као болничарка његовала рањене српске војнике.

1874. – Рођен српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и управник Народног музеја у Београду, стручњак за српску средњовјековну умјетност. Био је уредник специјализованог часописа „Старинар“ и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града. Дјела: „Преглед црквених споменика кроз повјесницу српског народа“, „La peinture serbe en Mouen age“ , монографије о манастирима Жича, Раваница, Студеница, Каленић и Дечани.

1897. – У Београд су из Беча пренесени посмртни остаци српског језичког реформатора Вука Стефановића Караџића и сахрањени у порти Саборне цркве.

1918. – „Марш на Дрину“ српског композитора Станислава Биничког је први пут одјекнуо улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом свјетском рату. Уз звуке марша побједоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.

1924. – Умро француски писац Анатол Франс, члан Француске академије и добитник Нобелове награде за књижевност 1921. Изванредан стилиста, извргавао је оштрој сатири француско друштво у вријеме Треће републике и иступао против милитаризма и шовинизма, разобличавајући поткупљивост буржоаске владе и штампе, што му је донијело назив „бунтовног академика“. Дјела: збирка пјесама „Златне пјесме“, романи „Злочин Силвестра Бонара“, „Савремена историја“, „Црвени крин“, „Богови су жедни“, „Побуна анђела“, „Таида“, „Епикуров врт“, „Мишљења опата Жерома Коањара“, „Острво пингвина“, „Печењарница краљице Педок“, „Живот у цвијећу“.

1934. – Малољетни Петар Други Карађорђевић проглашен краљем Југославије, три дана након што је у Марсеју убијен његов отац Александар Први, у атентату који су уз помоћ италијанских фашиста извеле хрватске усташе.

1935. – Рођен италијански оперски пјевач Лучано Павароти, чији лирски обојен глас великог дијапазона карактеришу снажни тонови у високом регистру. Каријеру свјетске оперске звијезде је почео 1961. улогом Роберта у опери „Боеми“ Ђакома Пучинија. Умро од рака панкреаса 6. септембра 2007. године у својој кући у Модени.

1942. – У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом свјетском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.

1960. – Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН љутити совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов је скинуо ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута.

1964. – У орбиту око Земље је лансиран совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица с вишечланом посадом.

1968. – Афричка држава Екваторијална Гвинеја је стекла независност послије 190 година шпанске колонијалне управе.

1968. – Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме је оборила предсједника Арнулфа Аријаса Мадрида.

1969. – Лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 7“ са трочланом посадом, који се потом спојио са „Сојузом 6“, у којем су била два члана посаде.

1976. – Премијер Кине Хуа Гуофенг постао шеф владајуће Комунистичке партије.

1978. – У Вашингтону су почели мировни преговори Израела и Египта, на којима је учествовао предсједник САД Џими Картер.

1983. – Бивши јапански премијер Какуеи Танака осуђен на четири године затвора због умијешаности у аферу подмићивања „Локид“.

1984. – Од експлозије бомбе коју су подметнули терористи Ирске републиканске армије у „Гранд хотел“ у енглеском граду Брајтон, гдје је одржавана годишња конференција британских конзервативаца, погинуло је пет људи.

1990. – Исламски терористи на мотоциклима у Каиру су из засједе убили предсједника египатског парламента Рифата Махџуба и тројицу његових тјелохранитеља.

1992. – У Каиру погинуло више од 550 људи у земљотресу, чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи.

1996. – Умро француски тенисер Рене Лакост – оснивач компаније за производњу спортске опреме с препознатљивим „крокодилчићем“ као заштитним знаком – посљедњи од француска „четири мускетара“ који су доминирали свјетским тенисом двадесетих година 20. вијека.

1999. – Генерал Первез Мушараф је војним ударом оборио владу пакистанског премијера Наваза Шарифа, распустио парламент Пакистана и завео ванредно стање.

2000. – Амерички предсједник Бил Клинтон укинуо ембарго на нафту и забрану авиосаобраћаја са Југославијом.

2001. – УН и генерални секретар УН Кофи Анан /63/ добили Нобелову награду за мир, за борбу за људска права и рјешавање свјетских конфликата.

2003. – Најмање 10 људи погинуло, а десетине повријеђено од снажне експлозије испред хотела у центру Багдада, гдје су били смјештени амерички званичници.

2003. – Двадесет и девет пацијената једне болнице за ментално обољеле у западној Бјелорусији живи су изгорјели у пожару који је изазвао један од пацијената.

2007. – Србиja понудила милион евра за информацију која би довела до лoцирaњa и хaпшeњa хaшкoг oптужeникa Рaткa Млaдићa.

2007. – Француска полиција ухапсила 310 људи, осумњичених да су са интернета преузимали фотографије дјечије порнографије.

Постави одговор