Кубуровић: Селективна правда Хашког трибунала

0

Министарка правде Србије Нела Кубуровић рекла је јуче на заседању Савета безбедности УН, да је Хашки трибунал спроводио „селективну правду“ и одбацила наводе из Завршног извештаја суда УН да Србија не сарађује.

На седници Савета безбедности УН о последњем извештају о раду Трибунала, Кубуровић је рекла да подаци о националности осуђених „сведоче о селективном поступању“ Хашког суда.

„У поступцима пред Трибуналом, оптужено је укупно 161 лице (109 српске националности, 33 хрватске националности, 10 бошњачке националности, седам албанске националности и два лица македонске националности), а правноснажно су окончани поступци против 156 лица. Од укупног броја правноснажно осуђених лица 70 одсто је осуђених Срба, Хрвата 19 одсто, Бошњака шест одсто и Албанаца свега два осто“, рекла је Кубуровић.

Она је навела да се у извештају Комесара за избеглице и УНХЦР наводи да је по завршетку сукоба у Србији било 330.000 српских избеглица из Хрватске, 266.000 из БиХ и 287.000 лица интерно расељених с Косова после бомбардовања СР Југославије 1999. године.

„Узимајући у обзир наведене чињенице из извештаја УНХЦР поставља се легитимно питање, како је тако мали број људи одговарао са једне стране за стотине хиљада прогнаних и убијених Срба, док су са друге, само Србима досуђиване доживотне казне затвора, чак у пет случајева. Да ли смо у праву, ако закључимо да је српска жртва била мање важна за Хашки трибунал“, навела је Кубуровић.

„Завршни извештај Хашког суда – неприхватљив“

Министарка правде је рекла да је „неприхватљив“ Завршни извештај Хашког суда у којем се наводи да Србија не сарађује са Трибуналом због одсуства предаје две особе у предмету Јојић и Радета, што је окарактерисано као недостатак политичке воље за сарадњу са судом.

„Србија је више пута разјаснила свој став и додала да је чињеница да је надлежни, независни суд одлучио да одбаци овај захтев за предају, на основу релевантног закона који је у потпуности у складу са Статутом Хаког суда, јер та лица нису починила кривична дела за која је Хашки суд надлежан“, рекла је она.

Кубуровић је рекла да је понашање Србије у сарадњи с Хашким судом „за пример, како у испуњавању обавеза сарадње с Хашким судом, тако и кроз резултате унутар националног правосудног система“.

„Србија је у потпуности испунила своју обавезу у погледу сарадње са Хашким судом, ефикасним и неселективним процесуирањем и кривичним гоњењем ратних злочина. Правноснажно окончани поступци пред српским судовима недвосмислено показују спремност Србије да се казне починиоци најтежих кривичних дела кршења међунардног хуманитарног права без обзира на њихову националну припадност“, рекла је она.

„Србија изручила Трибуналу 45 од 46 оптужених лица“

Кубуровић је рекла да је Србија у потпуности ускладила своје законодавство с релевантним стандардима и омогућила сарадњу са Хашким судом без изузетка, у вези са свим делима које је Савет безбедности у Статуту Суда препознао као тешке међународне злочине, чиме је доказала посвећеност борби против некажњивости. Додала је да је Србија омогућила тужиоцима Суда слободан приступ важним доказима, документима, архивама и сведоцима, као и да је досад позитивно решила свих 2.183 захтева за помоћ Тужилаштва Суда и Тужилаштва Резидуалног механизма.

„Србија је изручила Трибуналу 45 од укупно 46 оптужених лица чије се изручење захтевало. Један оптужени је извршио самоубиство, пре него што је могао бити изручен Трибуналу“, рекла је Кубуровић и додала да су међу њима били високо рангирани званичници, с водећих функција у српској војсци и извршној власти, што је „несумњив знак да је Србија сарађивала са Хашким судом на свеобухватан начин“, рекла је она.

Кубуровић је рекла да је борба против некажњивости најтежих међународних злочина и ефикасно гоњење ратних злочина представљају кључне разлоге за успостављање Хашког триунала, али да је тај суд од оснивања био предмет бројних критика стручне јавности.

„Селективне структуре оптужених“

„Трибунал одлази у историју, али његово наслеђе остаје. Питање је да ли је испунио своју сврху? Нажалост, статистички преглед његових одлука, из наше перспективе, додатно појачава утисак „селективне правде““, рекла је Кубуровић и додала да питање селективне структуре оптужених, пресуда и казни, заједно с повредом права на суђење у разумном року и непоштовањем процесних гаранција, такодје представљају наслеђе Трибунала.

Она је рекла да за „Србију, као и многе друге земље са развијеном свешћу о незаменљивости правосудног система као најсавршенијег познатог механизма за поштовање и заштиту основних људских права“, случај тринаестогодишњег процеса против Војислава Шешеља, који се добровољно предао овом Трибуналу, и који је окончан неправноснажном ослобађајућом пресудом, представља мрљу у раду Трибунала.

Србија сматра да је Трибунал после више од две деценије рада није уочио две битне чињенице – да је на прослави прве годишњице независности Хрватске на тргу у Загребу, пред више од 100.000 људи, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман јавно признао да је рат могао бити избегнут, али да он то није желео, као и да је бивши председник БиХ Алија Изетбеговић повукао потпис са Кутиљеревог плана 1992. године, који су првобитно потписале све три стране, чиме је пропуштена прилика да се окончају сукоби и избегну жртве грађанског рата у БиХ.

„Те чињенице хашки суд у свом раду није узео у обзир, иако се ради о непобитним и јавним историјским потезима. Стога је овај суд, за који сви верујемо да је основан са циљем да непристрасно дели правду, био вођен несумњиво ванправним мотивима и пропустио да суштински допринесе било помирењу у региону, било остварењу начела правичности и једнакости, која представљају основ сваког правног поретка“, рекла је Кубуровић и изразила „најдубље жаљење због свих жртава оружаних сукоба на простору бивше Југославије, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност“.

Критике на рад Трибунала и из Хрватске

Критике на рад Трибунала изнела је и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић која је навела да је суд одиграо важну улогу у борби против културе некажњивости, али да је у сувише случајева правда стигла касно или је није било.

“Идејни творац пројекта Велике Србије који је довео до трагедије која је погодила бившу Југославију Слободан Милошевић избегао је коначну правну пресуду. То оставља велику празнину у оставштини Трибунала”, поручила је председница Хрватске.

Постави одговор