Фудбалски савез Републике Српске наставља са оживљавањем нашег фудбала. У том смислу организовано је прво званично такмичење. Била је то Лига младих, подијељена у двије групе.

У групи „А“ (пионири, кадети и јуниори) наступили су: Борац, Напријед, БСК (Бања Лука), Козара (Градишка), Рудар Приједор и Слога (Србац). Група „Б“ имала је само кадете, а сачињавали су је Омладинац, Крајина (Бањалука), Слога (Горњи Подградци), Теслић, Вихор-Борац (Ровине), Младост (Бајинци).

Прво коло одиграно је 2. маја, а првенство је завршено 27. јуна 1993. године. Пионири Борца су у суперфиналу савладали пионире Омладинца 3:0. У категорији кадета Омладинац је био бољи од Борца, у регуларном току 1:1, након извођења пенала 4:2. У конкуренцији јуниора није одиграно суперфинале. Јуниори Рудара из Приједора били су најбољи.

Обнављање клубова

Младен Тодоровић је почетком осамдесетих година прошлог вијека на Палама од разваљеног предузећа направио ново које је запошљавало 3.000 радника! Фабрика „Фамос“ у цвијећу и просперитету, људи задовољни и срећни. Тај Младен Тодоровић је чинио чуда и ван привреде, сиромашном ФК Романија направио је стадион, а све играче запослио и скућио. Та идила потрајала је 8 година, а онда је букнуо рат. На паљански стадион слијетали су војни хеликоптери, фудбал се угасио, момци су гинули на фронту.

Погинуо је и Влајко Петровић, до те 1992. тренер фудбалера и смучара Романије. И директор клуба, бринуо је о младим фудбалерима као о својој дјеци. Влајко погину на Требевићу и тужна вијест проније се Романијом. На Палама, граду спорта, не мирују и већ 3. марта 1993. у просторијама клуба одржана је припремна сједница за годишњу скупштину. На Скупштини је умјесто Влајка Петровића за првог човјека ФК Романија изабран Петко Нешковић, такође дугогодишњи врстан фудбалер и смучар Романије.

Један од најбољих другова Влајка Петровића. Фудбалском скупу на Палама присуствовали су и челници ФСРС који су договарали да у „оази мира“, на слободној територији, крену фудбалске активности, да млађе категорије играју фудбалске турнире. Пале су тада биле војни и политички центар Републике Српске, али и фудбалски центар.