Професорица енглеског језика и књижевности Ивана Мојсиловић: Неопходна је већа солидарност међу женама

Припремила: Јелена Маринковић

У духу обиљежавања 8. марта, угостили смо младу, успјешну жену са богатим животним искуством. Рођена је у Зрењанину, а у Сокоцу живи од 2002. године. По занимању је професор енглеског језика и књижевности, магистар лингвистичких наука, а тренутно је на докторским студијама.

„Будите храбре и немојте одустајати од својих циљева.“

Својим активностима доказала се на пољу културе, као и у политичком животу у нашем граду. Организовала је разна предавања, угостила Исидору Бјелицу. Она са радошћу кријепи и надахњује нашу средину заједно са својим ученицима, младим глумцима, припремајући Нушићеве комедије. Захваљујући њима, темељи позоришног аматеризма у Сокоцу су већ постављени, а што је најважније, шире добар глас о нашој вароши, која је по њима судећи, упориште младих талената. Наравно, поред већ богате каријере, наша гошћа носи и најљепшу титулу коју могу само жене да понесу, поносна је мајка кћерке Уне. Ријеч је о Ивани Мојсиловић.

Причу смо почели са коментарисањем појма равноправности, те улози жене у култури и политици.

– Равноправност полова је још увијек мит, а не стварност. Иако су у правном смислу жене изједначене са мушкарцима, неравноправност ипак опстаје. У текстовима о славним женама које су одлучиле да буду мајке, једно од главних питања новинара јесте: „Како ћете ускладити каријеру и дијете?“ То питање изостаје када је ријеч о славним очевима. Када говоримо о образовању, чињеница је да су жене данас образованије од мушкараца. Нисам за подјеле, али јесам за то да, без обзира на пол, свако има право да ради на руководећим мјестима и утиче на професионалну политику – испричала је професорица Ивана и додала да образовање жена носи и другу страну, односно да се теже одлучују на рађање.

Проф. Ивана са својим одјељењем, IIIг2 – одјељење са најмањим бројем изостанака у школи

– Колико год да је образована, жена има обавезу према својој породици, пријатељима, комшијама, рођацима, док мушкарци очекују да их сви подрже. То би требало да се мијења и ту би требало да жена има доминантну улогу. Ријеч је о процесу који се одвија у скандинавским земљама. Дешава се и код нас, али веома споро. Жена сазријева, свјесна је свог професионалног, личног, репродуктивног и сексуалног бића, и она је та која мора да шири истину о себи – казала је она.

Ивана Мојсиловић је активна и у политици, те се осврнула на то колико је данас тешко, односно лако, женама у том домену.

– Положај жена у политици још увијек није равноправан, али су жене све активније у политичком животу. Ако постоје предности жена у политици, рекла бих да је разлог то што имају више стрпљења, спремније су да се боре за неке ствари дужи период и мање су сујетне. Жене у српској политици не показују велику међусобну солидарност и ријетко дају подршку женским кандидатима – мишљења је професорица, која је дала своје виђење и о жени у данашњој култури.

– Жене у нашој култури обнављају традиционалне моделе. То значи да се од жене која дође са одговорног и стресног посла очекује ред, мир и хармонија у кући. На примјер, ако је дијете добило лошу оцјену у школи, мама је крива, није га добро васпитала. Када дође крај школске године и књижица испуњена петицама, заслуге се приписују паралелно мамама и татама. Уколико постоји проблем у породици, раме за плакање и кључ за рјешавање је код жене – истакла је наша саговорница.

Говорећи о промјенама у образовном систему, она се посебно осврнула на сексуално образовање, из разлога што је данас све више евидентираних малољетничких трудноћа и абортуса.

– У породичним околностима се готово и не разговара на тему сексуалности или заразних болести. Такође, ни у школама. Један од разлога све већег броја малољетничких трудноћа и бракова је управо у недостатку знања и образовања, стога сам за увођење предмета сексуално васпитање – каже професорица Ивана, која је организовала предавање и о превенцији здравља за жене.

– Тема се односила на превенцију рака грлића материце. Жене код нас, нажалост, немају културу да редовно иду на превентивне гинеколошке прегледе и контроле дојки. Можда нам током одрастања и образовања недостаје ауторитативних и стручних порука које објашњавају зашто је важно да његујемо здравље – сматра она.

Говорећи о браку, мишљења је, да је он данас „на провјери“, како у свијету, тако и код нас.

– Брак као институција неће нестати, али данас више него икада, кључну улогу не игра љубав, већ бројни економски фактори. За дијете је најбоље да расте уз оба родитеља, али свако има право да се опредијели на родитељство, независно од уобичајених форми за одгајање дјеце – казала је она, и, потом се осврнула на породично насиље.

– Коријен овог проблема је из времена када је жена представљала неку врсту власништва мужа или партнера. Сам Ниче је умио да каже: „Мушкарац је ратник, а жена треба да служи за одмор ратнику.“ Отац код нас и даље бива неко ко се прави важан у спољном свијету када постоје успјеси у породици, а неуспјехе рјешава жена – додала је Мојсиловић.

Ивана Мојсиловић је рођена у Србији. Каже да из дјетињства носи лијепе успомене, јер је била окружена људима који су је бодрили и утицали на њене ставове. Једна од њих је њена покојна ујна, а касније и свекрва, професорица математике, Савета Мојсиловић. Нажалост, ни она није међу живима, а за њу каже да је била херој и борац.

Жеља да буде професор потиче од дјетињства. Каже да је одувијек гајила љубав према енглеском и њемачком језику. Она је позната у нашем граду и по оснивању драмске секције у школи, а љубав према глуми такође потиче од малих ногу. Иванин отац бавио се глумом аматерски, те је и сама одрастала у позоришту. Присјећа се да је редовно са оцем одлазила на пробе, маштајући да крене његовим стопама. Током школовања била је члан драмске секције, баш као њени ученици данас. Глума није једина активност којом се бавила, похађала је часове класичних плесова, радила на радију и телевизији, а воли читање и спорт. Одувијек је била активна и жељела је да допринесе бољем животу људи и заједнице у којој живи.

Каже да ужива у послу који данас ради.

– Ученик је за мене особа са именом и презименом, надимком, осјећањима, потребама, жељама. Онај који, као и ја, има добар и лош дан, осјећа радост или тугу, има потребу да искаже своје ставове. Такав став изродио је квалитетан однос међу нама – рекла је она и за крај разговора поручила свима да буду оптимисти, наоружани позитивним мислима и мудростима.

– Младим дјевојкама, својим ученицама, савјетујем да се „наоружају“ самопоуздањем, досљедношћу и стрпљењем. Будите храбре и немојте одустајати од својих циљева – завршила је причу Ивана Мојсиловић.

Објављено у 234.броју Соколачких новина (март 2018.)