Хармоника је музички инструмент популаран широм свијета и веома је присутна у традиционалној музици српских земаља. До шездесетих година хармоника није била уско повезана са традицијом народне српске музике, а може се рећи да данас има јак утицај на очување традиције. Становници романијског краја имају среће што на овом подручју постоји велики број културно-умјетничких друштава. Једно од њих је Културно- умјетничко друштво „Романијска Луча“ из Сокоца, у чијем саставу дјелује и музички оркестар. Стево Башевић је дугогодишњи члан овог друштва, а уједно и вођа оркестра и учитељ најмлађих хармоникаша.

СТЕВО, ИСПРИЧАЈТЕ НАМ КАКО СТЕ ОТКРИЛИ ТАЛЕНАТ ЗА МУЗИКУ И КАДА СЕ РОДИЛА ЖЕЉА ДА СВИРАТЕ ХАРМОНИКУ?

– Као дијете сам пажљиво слушао разне музичке жанрове и посебно ме је привукао звук традиционалне народне музике. Када сам похађао четврти разред основне школе, одлучио сам да се укључим у Музичку секцију Културно-умјетничког друштва „Романијска луча“ и још увијек сам дио те лијепе приче. Таленат за музику нисам наслиједио, бар колико знам нико у мојој породици се није бавио музиком. Све је проистекло из љубави.

ДА ЛИ СТЕ ПОКУШАВАЛИ ДА СВИРАТЕ НЕКИ ДРУГИ ИНСТРУМЕНТ?

– Када сам био млађи, нисам изражавао интересовање да се окушам у другим музичким водама. Међутим, у посљедње вријеме у Музичкој секцији дају се часови и за друге инструменте, те када имам времена помало учим. Ипак, хармоника је моја прва и вјечита љубав.

УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР ДА СТЕ СЕ ВИ КАО ДИЈЕТЕ ПОЧЕЛИ БАВИТИ МУЗИКОМ, ИЗ ОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ МОЖЕТЕ ДА КАЖЕТЕ КОЈЕ ЈЕ ПРАВО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ ПОЧНЕ УЧИТИ.

– Статистике су показале да се све вјештине лакше савладавају у дјечијем узрасту. Вјерујем да је таква ситуација и када је ријеч о музици. У седмој години дијете је довољно зрело да почне учити прве кораке, који се временом надограде и онда резултат мора бити одличан. Наравно, пресудну улогу играју жеља и труд.

У НАШЕМ ГРАДУ, ВИ СТЕ ПОЗНАТИ ПО РАДУ СА ДЈЕЦОМ. КОЛИКО ХАРМОНИКАША БРОЈИ ДЈЕЧИЈИ ОРКЕСТАР КОЈИ ВОДИТЕ?

– Професор Богољуб Спремић је много напора уложио у наш оркестар, али и општу културу у нашем граду. Он је 2012. године препознао у мени сигурност, и, поред много старијих колега, поставио ме на чело оркестра. Тада смо оформили најмлађу групу музичара и на првом конкурсу бројали смо пет чланова. Убрзо се проширио добар глас о нашем раду и данас се можемо похвалити чињеницом да имамо двадесет пет најмлађих музичара.

КАКО ИЗГЛЕДАЈУ ЧАСОВИ МУЗИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА КОЈЕ ПРУЖАТЕ ДЈЕЦИ У МУЗИЧКОЈ СЕКЦИЈИ?

– Главни циљ нашег рада је музичка писменост, дакле да дијете научи читање нотног текста, како би се могло носити са изазовима који му се намећу временом, уколико одлучи да се бави музиком. На почетку се организује појединачни рад са сваким чланом, како би се свима пружила неопходна пажња. Када дијете стекне довољно вјештине, укључује се у групни рад, потом слиједи други оркестар и на крају први. Оркестар има улогу да прати играче, те они прије свега савладају народна кола и пјесме потребне за наступ. Међутим, нађе се увијек времена да дјеца науче и остале народне пјесме. Неки родитељи посебно изразе своје жеље које би пјесме вољели да дјеца науче да свирају, а ми се трудимо да им то испунимо. Пробе одржавамо скоро сваког дана, посебно када се припремамо за неки наступ или концерт.

ОНО ШТО ЈЕ ОЧИГЛЕДНО ЈЕСТЕ ДА, ИАКО НЕМАМО МУЗИЧКУ ШКОЛУ У СОКОЦУ, У ВАШОЈ СЕКЦИЈИ СЕ МОЖЕ МНОГО ТОГА НАУЧИТИ.

– Слажем се, то могу да потврдим из личног искуства. Ја немам завршену музичку школу, али од професора Спремића сам стекао похвално знање. Он је и данас наша десна рука, редовно нас посјећује и пружа безусловну подршку. Дјеца код нас могу да стекну одлично предзнање уколико одлуче да се школују касније. Наравно, ми имамо чланова који упоредо похађају основну музичку школу у Палама и Сарајеву.

СТЕВО, ПОРЕД ТОГА ШТО ПРУЖАТЕ ЧАСОВЕ ИЗ ХАРМОНИКЕ, ВИ СТЕ СТУДЕНТ, А ОД ПРИЈЕ НЕКОЛИКО МЈЕСЕЦИ И ЗАПОСЛЕНИ. КАКО СВЕ ПОСТИЖЕТЕ?

– Студент сам четврте године на Филозофском факултету Пале, Катедра за математику и рачунарство. Поред хармонике, одувијек сам се желио бавити програмирањем, тако да сам донекле и тај циљ остварио. Недавно сам се запослио у фирми „ИННОВИЦ“ као програмер, а похађам курс енглеског језика. Слободног времена ми не остане много, али уз добру организацију све се може постићи.

ШТА ПЛАНИРАТЕ ПО ЗАВРШЕТКУ ФАКУЛТЕТА?

– Често дјеци на часовима говорим да је хармоника хоби, инсистирам да им на првом мјесту буде школа. Желио бих да послије факултета наставим посао у својој струци, али видим себе и даље у музици. Настојаћу да овај оркестар још више унаприједим, да буде још бројнији и бољи.

ШТА БИ БИЛА ВАША ПОРУКА РОДИТЕЉИМА, ЗАШТО ДА ДЈЕЦУ ПРИКЉУЧЕ КУД-У „РОМАНИЈСКА ЛУЧА“?

– Данас је веома заступљена малољетничка делинквенција, а ријетко имамо случај да су то дјеца која похађају оваква или слична друштва. Оно што се код нас посебно његује јесте другарство, а уз то долазе путовања, нова познанства и слично. Препоручујем свима да у живот уведу неки вид додатних активности, није битно да ли је то музика, фолклор или спорт.

Стево Башевић је један од младих суграђана који позитивно доприносе нашој локалној заједници и може бити примјер свим младима.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.