Срећна нам година Избора !

Пише: Свјетлана Рајић

Ура, ово је срећна година. Година избора, промјена и обећања.

Наши драги представници прво ће како нам је већ познато да крену са доказивањем ко је већи Србин, дизаће три прста и говорити Живјела Српска! Трудећи се да у народу пробуде националну свијест, која за мој појам више нагиње ка мржњи него патриотизму. Дакле, мржња ће бити усмјерена према овима из већег БХ ентитета, који ће такође да имају богат политички програм са високом дозом национализма и мржње, према нама тј. мањем БХ ентитету. Добро се сјећамо свих предизборних трикова, нарочито овог посљедњег такозваног Референдума о Дану Републике Српске. То није била ништа друго него политичка фарса и коришћење народа за јачање своје позиције. Но, национализам је сигуран пут ка побједи, зашто ризиковати. Ако власти интересује мишљење грађана зашто не распишу референдум на питање, да ли се осјећамо безбједно у нашој земљи, обзиром да нас је све уздрмала неразрјашњено убиство младића у главном граду. Зашто? Зато што знају какав би исход био.

Док народ јеца у дуговима, смишљајући како ће да намакне који динар за живот достојан човјека, њихова преокупација је како што боље искористити такво стање духа и постати свемогући владар. Народе мој, купиће нас опет. Купиће нас ситницама. Купиће нас илузијом у боље сутра, јер ми се држимо обећане ријечи као пијан плота. Спуштају нас на толико ниске гране, да нам дијеле пљескавице и колаче, значи знају или мисле да смо гладни. Зашто би били гладни у земљи са великим потенцијалом и природним богатством? Зашто је нама немогуће да имамо асфалтиран пут до завичаја или уопште да имамо пут? Зашто нам је немогућ појам – посао? Јел то све цијена нечијег лажног патриотизма и бахатости и до када ћемо бити способни да трпимо? Знамо ми одговоре на ова питања, али ипак боље је да ћутимо.

Док владајућа елита прича како нам цвијета на свим пољима од привреде, здравства, школства, БДП расте итд…Република Српска умире. Поражавајуће су статистике које говоре да се сваки дан у РС-роди 25 дјеце, а умре четрдесет људи, у прошлој години уписана су 102 школска одјељења мање, о чему онда причамо. Свима је јасно да је стање алармантно. Млади одлазе трбухом за крухом, широк је дијапазон земаља до којих стижу од Словачке, Чешке, Њемачке…па све до Кине. Јел икога срамота, што нам се дјеца рађају у туђини. Не, опет ћете рећи да није тако, јер ваша дјеца су ту у великим здањима широм наше земље, раде по јавним монополским предузећима и узимају бесповратне кредите на рачун овог напаћеног народа.

Шта друго рећи него, нека је нама срећна ова изборна година!