У мјесецу априлу ове године, шеф Делегације ЕУ у БиХ и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк био је домаћин десете јавне дебате под називом „Локална зајeдница преузима иницијативу“, која је одржана у Сокоцу. Тим поводом разговарали смо са домаћим експертима који су укључени у овај пројекат, а тема се односила на потребу реформе образовања и усклађивање наставних планова и програма, те уписне политике са стварним потребама тржишта рада.

Наше саговорнице су: Нина Бранковић, стручњак у области образовања, и Љиљана Белада, координатор Европске мреже предузетништва у Дирекцији за развој малих и средњих предузећа из Црне Горе.

ГОСПОЂИЦЕ БРАНКОВИЋ, НЕПРЕСТАНО СЕ ГОВОРИ О НЕДОСТАЦИМА ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА У БИХ. ШТА ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ БИХ ОБРАЗОВАЊА?

– Образовни систем у БиХ је изузетно сложен, децентрализован, неријетко некомплементаран. Министарство цивилних послова БиХ је орган управе који је, између осталог, надлежан и за образовање на нивоу БиХ. Иако Министарство цивилних послова координира овом облашћу, образовање је у надлежности кантона на нивоу Федерације БиХ, ентитета у Републици Српској, те у Брчком у надлежности Владе Брчко Дистрикта. У Федерацији БиХ сваки кантон има свој закон о предшколском, основном, средњем и високом образовању. У РС сви нивои образовања су правно регулисани ентитетским законодавством. Дистрикт Брчко, као посебна организациона јединица, има своје законе. У БиХ, дакле, има више од тридесет закона разних нивоа који уређују ову област. Овакав систем онемогућава једнообразан приступ образовним политикама, појачава разлике у развоју људских потенцијала у различитим дијеловима БиХ, те ствара низ проблема у хијерархији надлежности, одговорности и координације.

ДА ЛИ ЋЕ БИХ У ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕУ, МОРАТИ ДА СПРОВЕДЕ РЕФОРМУ ОБРАЗОВАЊА И У КОМ ПРАВЦУ БИ ОНА ТРЕБАЛО ДА ИДЕ?

– БиХ већ сада ради на промјенама свог образовног система. Неке од промјена, попут увођења модуларних наставних планова и програма, почеле су прије шеснаест година кроз подршку Европске тренинг фондације. Како би осигурала конкурентност, те иновативност док је суочена са изазовима које носи интензивна глобална конкуренција, те истовремено присутна ниско квалификована радна снага и проблем старења популације, ЕУ је одговор нашла у имплементацији и промоцији стручног образовања и обуке које постаје витално за припрему појединаца и за изазове тржишта рада. Активности на повезивању образовања и тржишта рада кроз стручно образовање и обуку, помажу да се обезбиједе вјештине, знања и конкурентност неопходне на тржишту рада, те су те активности неодвојиви дио програма ЕУ.

„Циљ увођења дуалног образовања је учинити ученике конкурентнијим на европском тржишту рада“

ВЛАДА КАНТОНА САРАЈЕВО, ПОЧЕТКОМ ГОДИНЕ, УСВОЈИЛА ЈЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА УВОЂЕЊЕ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ. ШТА ПОДРАЗУМИЈЕВА ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ?

– Циљ увођења дуалног образовања је учинити ученике конкурентнијим на европском тржишту рада, што због мањка часова практичне наставе, односно због недостатка компетенција након завршене средње школе и недовољног радног искуства, које би могли стицати кроз дуални систем, није случај. Према анализама, уочене су предности и недостаци образовног система у Кантону Сарајево. Предности за ученике су богато опште и стручно-теоријско образовање, док су недостаци мањак практичних искустава и развијања ученичких вјештина.

„Дуално образовање нуди шансу ученицима да у току свог школовања досегну максимум у стицању практичних знања и вјештина“

КАКО ОВАЈ МОДЕЛ ФУНКЦИОНИШЕ У ЕВРОПИ?

– Дуално образовање је одавно присутно у западноевропским земаљама, а све чешће се о томе говори и у државама у окружењу. Овакав вид образовања показао се као облик који нуди шансу ученицима да у току свог школовања досегну максимум у стицању практичних знања и вјештина, неопходних за успјешан самостални рад. Привредни субјекти имају већу могућност модернизације и праћења техничког развоја у односу на образовне институције.

ГОСПОЂО БЕЛАДА, ПРЕНЕСИТЕ НАМ ИСКУСТВА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ. КОЛИКО ЈЕ ВАША ЗЕМЉА НАПРЕДОВАЛА У ПРОЦЕСУ ПРИДРУЖИВАЊА ЕУ?

– Црна Гора је лидер у региону када су у питању европске интеграције. У децембру 2010. године Европски савјет је Црној Гори додијелио статус земље кандидата, док су приступни преговори отворени у јуну 2012. године. Данас, Црна Гора има отворених тридесет преговарачких поглавља, од укупно 33, док су три привремено затворена. Ово је дуготрајан и захтјеван процес. Поред политичких критеријума, о којима се брину владајуће структуре, потребно је задовољити и економске критеријуме, гдје све структуре друштва морају бити укључене и дати свој допринос. Услови за чланство се морају испунити, и поставља се питање наше способности за преузимање обавеза из чланства. Чини се да јачање административних капацитета за обезбјеђивање примјене правне тековине ЕУ и даље остаје крупан изазов не само за Црну Гору, већ за све земље региона.

У ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ, ТАКОЂЕ, У ТОКУ УВОЂЕЊЕ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА? КАКВА СУ ДОСАДАШЊА ИСКУСТВА И КОЛИКО МОДЕЛ ИЗ ЦГ МОЖЕ БИТИ ПРИМЈЕЊИВ У БИХ?

– Дуално образовање је важно, јер обезбјеђује услове за стицање, усавршавање и развој компетенција ученика у складу са потребама тржишта рада, а послодавцима омогућава да образују квалификовану радну снагу према сопственим потребама, што свеукупно доприноси бољем повезивању привреде и образовног система. Када су у питању резултати, ЦГ се може похвалити подацима да смо од прошле године успјели да мотивишемо око 100 најреномиранијих послодаваца да учествују у овом виду образовања, око 300 ученика из седамнаест школа успјели смо да укључимо у систем дуалног образовања. Модел се може дефинитивно примијенити и на БИХ.

У ВАШОЈ ЗЕМЉИ СЕ СПРОВОДИ И СТРАТЕГИЈА ЦЈЕЛОЖИВОТНОГ ОБРАЗОВАЊА СА АКЦЕНТОМ НА ПРЕДУЗЕТНИШТВО. ШТА ОНО ПОДРАЗУМИЈЕВА, ДА ЛИ СУ ВЕЋ ВИДЉИВИ РЕЗУЛТАТИ И КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ПРИМАРНИ ЦИЉ?

– Министарство економије, односно Дирекција за развој МСП координира спровођење Стратегије за цјеложивотно предузетничко учење, и у току је други циклус активности. Основни циљ је усмјерен на реформе како формалног, тако и неформалног образовања. Усклађен је са захтјевима и циљевима дуалног образовања, с тим да се бави тематиком предузетничког учења још од основног образовања, када се ради на буђењу предузетничког духа већ на том узрасту.

КОЈИ СУ ТРЕНУТНИ ПРОБЛЕМИ ОБРАЗОВАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ?

– Проблеми су готово идентични са проблемима земаља у региону, а тичу се неусклађености са потребама тржишта рада, што се управо овом реформом и спровођењем дуалног образовања жели постићи.

МОЖЕТЕ ЛИ НАВЕСТИ ПРИМЈЕР НЕКЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, КОЈА БИ ПО РАЗВОЈНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА БИЛА СЛИЧНА СОКОЦУ И КОЈИ БИ ТО МОДЕЛИ МОГЛИ ПОСЛУЖИТИ ЗА ПРИМЈЕР И БИТИ ИСКОРИШТЕНИ ЗА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ НАШЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, СМАЊЕЊА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ?

– Постоји неколико општина у Црној Гори које су величином и привредним развојем сличне Сокоцу, а примјери њихове локалне подршке се свакако могу примијенити. Прије свега Цетиње, чија локална самоуправа обезбјеђује, поред олакшица, субвенција и подршке на националном нивоу, и олакшице на локалном нивоу, у виду ослобађања комуналија за коришћење одређеног земљишта или објекта; стимулација за ново запошљавање; институционалне подршке у виду бизнис центара/бизнис инкубатора и сл. Добра сарадња Владе и локалних заједница је од кључне важности за процес преговора, будући да ће брзина приступања ЕУ зависити и од способности и капацитета локалних заједница да спроведу неопходне реформе. Пут према ЕУ не треба да буде само испуњавање обавеза него достизање стандарда и вишег квалитета живота грађана.

Објављено у 236.броју Соколачких новина (мај 2018.)