Ненад Стевандић о улози „црвеног комбија“ у рату

Пише: Ненад Стевандић

Ненад Стевандић предсједник Уједињене Српске на свом блогу је објавио своју „истину“ о ратном путу. Без уредничких интервенција текст преносимо у цјелини.

“ЦРВЕНИ КОМБИ” У БАЊАЛУЦИ

На почетку отаџбинског рата Бања Лука је била међу најмирнијим градовима. Иако је велики број наших суграђана прошао кроз рат у Западној Славонији и другим дијеловима данашње Хрватске, уз велики број погинулих, у граду није било већих инцидената. Дешавао се покоји инцидент отуђења туђих ствари из користољубља или физички обрачун из бијеса, алкохола, туге или освете када неко од припадника ЈНА, а касније ВРС буде рањен или погине на фронту. Инциденте су изазивали појединци којима је надолазеће Српство било алиби да углавном оправдају своје користољубље. У сваком случају, системског или организованог угрожавања било кога није било чиме се у Бањалуци и данас поносимо. Иначе, у то вријеме у Бања Луци није било струје по 50 дана, а укључивана је ванредно само у улицама одакле је неко погинуо на фронту када би стигла та тужна вијест. Системско угрожавање српског становништва, што је неспорно, било је у ФБиХ, чега се нимало не стиде. Највише тога зла се десило Сарајеву, одакле нам у континуитету држе лекције. И данас је скоро највећа мултиетничност у Бањалуци. Све ревносније држе нам лекције они који су готово етнички очистили градове у ФБиХ, поготово поменуто Сарајево. Ту почиње прича о “црвеном комбију“.

Факта, извјештаји и документи Хашког трибунала, тужилаштава и судова у БиХ, тај „комби“ препознају као службено возило-марицу ЦСБ Бањалука – станицу полиције „Центар“. Тако пише и у саобраћајној дозволи. Служила је као полицијска марица и скупљала је највише Србе који се нису одазвали на мобилизацију или су имали тзв. „фалш“ папире за ослобађање војне обавезе, као и све друге који нису имали валидне документе. Посаду и возаче су чинили припадници полиције са легитимацијама који су били распоређени на то мјесто. Наређења су добивали од претпостављених из јавне безбједности. Нико од тих људи није оптужен!

Таквих полицијских комбија, у ратној БиХ, било је на стотине у сваком граду, али је требало Бањалуку оцрнити. Тај „црвени комби“, кориштен је као модел оптуживања у смислу, да је служио паравојсци: да киднапују људе, туку их и бацају са моста, као и друге неистине и будалаштине које су употпуњавале створену слику о ружним, прљавим и злим Србима, а „племенитим браниоцима“ БиХ са приде „њежним и цивилизованим“ муџахединима.

У Бањалуци је било још полицијских марица са сличном намјеном, али су оне биле плаве. Зашто је ова била црвена? Ником није познато.

Послије рата, када је у пуном јеку реализован пројекат да се из јавног и политичког живота одстранимо, сви ми који смо учествовали у стварању Републике Српске, Хашки трибунал нас је редом оптуживао и хапсио и када је поновно сатанизација била модел да нам не дају да се бавимо политиком јер смо ратни кадрови, појавиле су се прве гласина да сам ја „припадник црвеног комбија“. Мучно, страшно и неопростиво за све који повјерују у то, али одлично медијско оружије. Федерални медији су такве или сличне информације сипали немилице, јер се тај стереотип добро примао. Тада су ми објављивали транскрипте и тонске записе са прислушкиваних разговора било са Радованом Караџићем, било са другим које су намјерили да ме попљују, сатанизују и дискредитују. Нисам био тиме оптерећен, не зато што нисам имао потребе за правдањем или што нисам имао прилике да се у фамозном „комбију“ возим. Ја са поносом не кријем да сам био припадник Српског обавјештајног корпуса или како се више каже службе – РДБ. И нисам се позивао на студентски статус да то избјегнем. Имао сам прилике да се возим у тенковима, авионима, хеликоптерима, прагама, камионима, пинцгауерима, кампањолама, али у том „црвеном комбију“ нисам. Не знам је ли то срећа или штета?

У задњих неколико година, а поготово откако сам основао партију, ова лаж се рециклира и користи у покушају моје политичке дискредитације. Новост је да ту лаж сад спинују домаћи медији који су формално регистровани у Републици Српској, јер су заговорници другачијег политичког и националног концепта, а подржавају моје политичке противнике. Многи већ сматрају да је то легитимно политичко средство као што и свака лаж може бити легитимна. Толико легитимна да легитимише лажове.

П.С.

Како је предизборна кампања дискредитације политичких противника већ почела, ако баш толико инсистирају на „црвеном комбију“ прихватио бих га као донацију јер ће требати за развожење материјала у септембру. Ето прилике. Боју не бирам.