Више новца за квалитетне услуге

Иницијатива за локалне власти је пројекат покренут у октобру прошле године с циљем утврђивања заједничких изазова у дјеловању локалних власти, који ометају учинковито пружање услуга грађанима. У протеклих девет мјесеци међународни стручњаци из разних области обишли су општине и градове БиХ како би сагледали све изазове с којима се суочавају локалне управе, а из тих активности произашли су рјешења и закључци који општинама требају послужити за хитне промјене у начинима финансирања и пружања заједничких услуга грађанима. Подршку Иницијативи дали су Европска унија, УСАИД и Амбасада Швајцарске у БиХ.

Боље управљање

Младен Милановић, члан Заједничке комисије овог пројекта, казао је како је његов и задатак његовог тима био да разговарају с представницима локалних власти, цивилног друштва и привредне заједнице, с циљем уочавања кључних проблема који спутавају локалне заједнице у њиховом бржем напретку.

– Дошли смо до неких интересантних сазнања. Наиме, проблеми су врло слични у оба ентитета, али генерално рјешење за све је покушати наћи начин за боље управљање системима у економском развоју локалне заједнице, бољи начин финансирања локалних заједница од виших нивоа власти, али исто тако и финансирања од приватног сектора, казао је Милановић и додао да је један од кључних начина рјешења проблема сарадња између локалних заједница, између општина из оба ентитета, те кантона, поготово око великих пројеката који укључују заједничке услуге као што су одвоз отпада и снабдијевање водом.

Један од великих проблема, како је навео, јесте и финансирање општина од виших нивоа кроз индиректне порезе, истичући како се тај систем мора промијенити, да та средства требају бити развојног карактера, а не само потрошног.

– Питање заједничких услуга је још један од кључних проблема. Проблем је и питање надлежности и преклапања надлежности између одређених нивоа власти. Приједлог је да се тај проблем ријеши оснивањем функционалних агенција, закључио је Милановић.

И шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гуннар Wигемарк имао је претходних мјесеци прилику да посјети 15 локалних заједница, у којима је разговарао с начелницима, организацијама цивилног друштва, студентима и представницима пословног сектора како би и сам стекао бољи увид у функционисање локалне самоуправе.

– Када разговарате с начелницима општина у БиХ, сви они су сагласни у једноме, а то је да пуно више уплаћују средстава у систем него што им се враћа кроз систем пореза. То свакако утиче не само на квантитет услуга већ и квалитет. Ту, прије свега, мислим на оне есенцијалне услуге као што су образовање, здравство и локална инфраструктура, напоменуо је Wигемарк.

Додао је како локалне власти у БиХ морају размотрити начине боље расподјеле средстава јер, како каже, 50 посто расхода државе иде на локалне самоуправе и то је ниво на којем грађани уживају или не уживају квалитет услуга који заслужују.

Амбасадорица Швајцарске у БиХ Андреа Раубер Саxер казала је да, иако њена земља није чланица ЕУ, има велико искуство у рјешавању проблема функционисања локалне заједнице које треба подијелити с другима.

– Локалне заједнице су изузетно важне, јер управо оне пружају услуге грађанима. Уколико желимо грађанима пружити боље услуге, онда је потребно направити велике промјене у самим општинама, прије свега унаприједити квалитет услуга, смањити степен корупције и поспјешити сарадњу међу општинама. Међутим, то нису једине промјене које је потребно учинити. Потребно је провести даље реформе и фискалну децентрализацију. То значи спустити више средстава са виших нивоа власти према нижим. Такође је потребно направити подјелу надлежности, а да би се то постигло, општине морају говорити једним гласом и међусобно сарађивати, истакла је амбасадорица Раубер Саxер.

Мање намета

На важност локалних заједница, али и економске разлике међу њима указао је и федерални премијер Фадил Новалић.

– Изузетно је важно како наше локалне заједнице сервисирају своје грађане. Морам истакнути Општину Градачац, гдје за пет минута на шалтеру добијете неки потребан папир, а морам признати да смо у једној другој општини на исти такав папир морали чекати 12 мјесеци, навео је Новалић.

Истакао је и један од позитивних примјера доброг функционисања локалних заједница у БиХ.

– Имамо неке локалне заједнице попут Грачанице, Градачца, Високог, Тешња, гдје је за 50 посто више запослених него прије рата, а имају 30 посто мање становништва, што значи да су те локалне заједнице у нечему биле успјешне, рекао је Новалић те навео још један примјер о томе како неке локалне средине дају привредницима потпуно бесплатно земљиште за покретање бизниса, док у неким другим то није случај.

Представници општина слажу се с тим да су нужно потребне реформе које би побољшале дјеловање система локалне власти у БиХ. Начелница Високог Амра Бабић истакнула је да општине не могу пуно тога урадити, “јер имамо такве законе због којих су нам руке свезане”. Она сматра да се држава прави одоздо и да се одређене надлежности требају спустити на локални ниво власти.

– Говоримо о реформи администрације, а све законодавство је донесено на вишим нивоима. Спомиње се Закон о јавним набавкама и ја бих рекла још низ закона који су нас ограничили у дјеловању. Општине су јако незадовољне расподјелом јавних прихода. Свега 10 посто јавних прихода се троши на нивоу општина, а знамо да су тамо углавном све потребе. Мора се, прије свега, промијенити тај закон који распоређује 8,42 посто прихода од индиректних пореза на општине, казала је Бабић.

И у Општини Лопаре слажу се у томе да је мали прилив новца са виших нивоа власти и да због тога, између осталог, квалитет пружених услуга грађанима није на оном нивоу на каквом би требао бити.

– Реформе су неопходне и треба их провести, али такођер треба узети у обзир и то да се треба на другачији начин односити према оним мањим и неразвијеним општинама у односу на оне развијеније. И прије неразвијене општине нису добијале више новца, али су, напримјер, биле ослобођене од неких намета и терета од централне власти. Мислим да је ту почетак рјешавања проблема, сматра Младен Арсеновић, шеф кабинета начелника Општине Лопаре.

Закон, па уредба

Градоначелник Тузле Јасмин Имамовић истакао је да је највећи проблем у нашој држави правни систем који треба мијењати. Осим тога, додаје, потребно је извршити рационализацију Федерације, а то се огледа у укидању кантона. Додао је и то да велики проблем локалним заједницама праве доносиоци закона.

– Навест ћу примјер проблема који имамо. Федерација је без консултација са онима који законе примјењују донијела Закон о стварним правима. У том закону је навела да се с њим мора ускладити Закон о грађевинском земљишту и да ће Влада након тога донијети уредбу за примјену тог закона. Ништа од тога није урађено, а ми смо земљиште користили као главни фактор развоја наше локалне заједнице. Сад је тим законом федерални ниво власти онемогућио локалним заједницама да користе земљиште, појаснио је Имамовић.