На данашњи дан, 22.јун

1533. – Послије неуспјеле опсаде Беча 1529. и безуспјешног похода на пријестоницу Аустрије 1532. турски султан Сулејман Други био је принуђен да с Аустријом потпише уговор о миру.

1535. – Мјесец дана пошто га је папа произвео у кардинала, у Лондону погубљен Џон Фишер, зато што је одбио да краља Хенрија Седмог призна за поглавара новоформиране Енглеске цркве.

1805. – Рођен италијански револуционар Ђузепе Мацини, главни идеолог националног покрета Италијана у 19. вијеку и један од твораца модерне италијанске државе. У Марсеју је 1831. основао револуционарно удружење италијанских националиста „Млада Италија“ и активно је учествовао у борбама за уједињење, нарочито 1848. и 1849.

1815. – Француски цар Наполеон Први Бонапарта – четири дана послије пораза његове армије код Ватерлоа – други пут абдицирао и потом одведен на острво Света Јелена у Атлантском океану, гдје је умро 1821.

1826. – Рођен српски писац Тимотеј Атанацковић, познат као Богобој Атанацковић, један од обновитеља српске прозе послије окончања ропства под Турцима. Током студија у Бечу је упознао Вука Стефановића Караџића, Бранка Радичевића, Ђуру Даничића и постао одушевљени поборник Караџићевих реформи. Активно је учествовао у раду Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. Био је једно вријеме секретар епископа бачког Платона Атанацковића. Дјела: роман „Два идола“, приповијетке „Буњевка“, „Дарак“, „Српкиња“.

1826. – На иницијативу јужноамеричког револуционара и државника Симона Боливара у Панами одржан Панамерички конгрес ради уједињења јужноамеричких република. Покушај није успио, јер су те земље – тек ослобођене шпанске колонијалне власти – имале супротне политичке и економске интересе.

1874. – Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе.

1894. – Афричка држава Дахомеј постала француска колонија.

1898. – Рођен њемачки писац Ерих Паул Крамнер, познат као Ерих Марија Ремарк, који је романом „На западу ништа ново“, писаном у натуралистичком и сентименталном маниру, предочио бесмисао људске кланице у Првом свјетском рату. И остала његова дјела – захваљујући спретности у компоновању радње, једноставном стилу, ограниченом броју ликова и темама попут рата и окупације, концентрационих логора, инфлације – наишла су на изузетан пријем код читалаца широм свијета. Књиге тог антифашисте и антимилитаристе, који је описивао и окрутност нациста, расизам и нељудске методе Трећег рајха, спаљиване су на нацистичким ломачама. Емигрирао је 1932. у Швајцарску, па у САД и 1947. је постао амерички држављанин. Остала дјела: „Повратак“, „Три ратна друга“, „Небо не зна за миљенике“, „Искра живота“, „Црни обелиск“, „Тријумфална капија“, „Љуби ближњег свога“, „Вријеме живота и вријеме смрти“.

1906. – Рођен амерички филмски сценариста, продуцент и режисер аустријског поријекла Били Вајлдер, који је најчешће режирао лаке комедије са сатиричном цртом, али је право стваралачко умијеће исказао у друштвеним драмама, којима доминира беспоштедни цинизам. Награђиван је на фестивалима у Кану и Венецији и освојио је неколико „Оскара“. Филмови: „Пропали излет“, „Булевар сумрака“, „Сталаг 17“, „Сабрина“, „Дух Сент Луиса“, „Љубав поподне“, „Свједок оптужбе“, „Неки то воле вруће“, „Апартман“, „Један, два, три“, „Слатка Ирма“, „Приватни живот Шерлока Холмса“, „Федора“, „Седам година свраба“.

1940. – Врховна команда француске војске у Другом свјетском рату потписала безусловну капитулацију пред нацистичком Њемачком. Послије пораза, у дијелу Француске је формирана марионетска влада маршала Анрија Филипа Петена, која је сарађивала са нацистима и борила се против француског Покрета отпора.

1941. – Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату, дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија напала СССР. Планом под називом „Барбароса“ њемачког вође Адолфа Хитлера било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела СССР. Због вјеровања совјетског вође Јосифа Висарионовича Џугашвилија у пакт с Хитлером, совјетске јединице биле су неспремне, па је нацистичка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2 000 авиона, у почетку брзо напредовала.

1941. – Италија и Румунија у Другом свјетском рату објавиле рат СССР.

1941. – Поводом напада Њемачке на СССР у Другом свјетском рату Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио је проглас народима Југославије да се припреме за устанак против нацистичких окупатора.

1949. – Рођена америчка филмска глумица Мери Луиз, позната као Мерил Стрип, добитница награде „Оскар“ за филмове „Јулија“, „Крамер против Крамера“ и „Софијин избор“. Остали филмови: „Ловац на јелене“, „Менхетн“, „Завођење Џоа Тинана“, „Сенатор“, „Жена француског поручника“, „У тишини ноћи“, „Обиље“, „Заљубљивање“, „Моја Африка“, „Музика мог срца“.

1969. – Умрла америчка филмска глумица и пјевачица Џуди Гарланд, која се прославила већ као дјевојчица улогом у филму „Чаробњак из Оза“ за коју је добила награду „Оскар“. Изврсно је тумачила улоге и у филмовима Винсента Минелија, једног од пет њених мужева – њихова кћерка Лајза Минели такође је остварила сјајну пјевачку и глумачку каријеру. Остали филмови: „Бебе у војсци“, „Оснујмо оркестар“, „Бебе на Бродвеју“, „Мала Нели Кели“, „Сретни ме у Сент Луису“, „Часовник“, „Зигфилдове лудости“, „Пират“, „Звијезда је рођена“.

1987. – Умро амерички филмски глумац и играч Фред Астер, један од највећих холивудских забављача, који је у играчкој техници спојио класицизам с почетка 20. вијека с модерним схватањем плеса. Филмови: „Роберта“, „Весела распуштеница“, „Вријеме свинга“, „Цилиндер“, „Бродвејска мелодија“, „Никад нећеш постати богат“, „Ускршња парада“, „Смијешно лице“, „На плажи“, „Дижи завјесу“.

1992. – Костури пронађени близу руског града Јекатеринбург идентификовани као остаци цара Николаја Другог Александровича Романова и његовог малољетног сина Александра Николајевича Романова. На основу наредбе вође Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова, бољшевици су у љето 1918. у Јекатеринбургу стријељали цијелу царску породицу – цара, царицу, њихово петоро дјеце, личног љекара и пратњу – потом их искасапили и покопали на тајном мјесту.

1995. – Британски премијер Џон Мејџор, суочен са изазовима у сопственој странци, изненада дао оставку на мјесто шефа Конзервантивне партије, чиме је исфорсирао унутарпартијске изборе на којима је поново изабран за вођу конзервативаца.

2003. – Папа Јован Павле Други у Бањалуци код самостана на Петрићевцу служио свету мису и обавио беатификацију римокатоличког лаика Ивана Мерца. Папа Јован Павле Други позвао је на праштање и истинско помирење међу народима БиХ, поручујући грађанима да не траже негдје друго удобнији живот, јер будућност ових крајева зависи од њих.

2004. – Предсједник Републике Српске Драган Чавић изјавио је у телевизијском обраћању грађанима Српске да догађаји у Сребреници од 10. до 19. јула 1995. године представљају црну страницу српске историје и да се учесници у овом злочину не могу оправдати ничим.

2004. – Британац Тери Дејвис /64/ изабран за генералног секретара Савјета Европе.

2004. – Исламски милитанти у Ираку одсјекли главу јужнокорејском таоцу Ким Сун-илу (33), након што је Сеул одбио њихов захтјев да повуче своје трупе из земље и откаже планове о слању додатних снага.

2006. – У поплавама и клизиштима, изазваним јаким кишама на југу индонезијског острва Сулавеси погинуло најмање 190 лица.

2008. – Најмање 229 људи је погинуло, а шест нестало након што је тајфун Фенгшен погодио централну и јужну област Филипина.