Самит у Лондону: БиХ добила 275 милиона евра за три инфраструктурна пројекта

Предсједавајући Савјета министара Босне и иХерцеговине Денис Звиздић учествовао је данас у Лондону на Самиту премијера западног Балкана (WБ6+ЕУ8) који се одржава у оквиру Берлинског процеса.

Босна и Херцеговина је на Самиту у Лондону кандидовала три пројекта укупне вриједности 275 милиона евра и сва три су добила подршку Европске комисије. На Коридору 5Ц у секцијама Тарчин-Коњиц и Буна-Почитељ укупне вриједности 150 милона евра и један пројекат техничке помоћи на Коридору 5Ц у износу од 125 милиона еура. БиХ је добила и грант средства у износу од 5 милона евра и 38 милиона евра, саопштено је из Савјета министара БиХ.

У уводном обраћању о теми економија предсједавајући Звиздић је захвалио домаћину, премијерки Тереси Меј те влади Велике Британије и упутио честитке на одличној организацији Самита и указаном гостопримству. Рекао је да га радује чињеница што је овогодишњи самит одржан у Лондону јер је тиме дата порука да ће се сарадња и јачање економских, друштвених и културних веза између региона Западног Балкана и Велике Британије наставити и након Бреxита.

Истакнуо је да је 2018. година изузетно добра година за цијели регион у контексту стављања теме проширења поново на листу приоритета ЕУ, почевши са бугарским предсједавањем, објављивањем Стратегије Европске комисије о кредибилној перспективи проширења, историјском самиту у Софији и честитао Републици Аустрији преузимање предсједавања Европском унијом, те поздравио што је један од приоритета предсједавања проширења ЕУ. Додао је да је битно да се фокус ЕУ задржи на процесу проширења и да се наставе слати позитивне поруке у том смислу, те изразио наду да ће до наредног самита у оквиру Берлинског процеса бити више позитивних прича.

Звиздић је истакнуо значај Агенде за повезивање у кључним инфраструктуралним областима која је у претходном периоду омогућавала правилно планирање и приоритизирање кључних инфраструктуралних праваца и пројеката који у коначници воде ка економском развоју регије. Поздравио је објављене инвестиционе пројекте током самита у Софији гдје је Босна и Херцеговина добила грантове за три инвестициона пројекта у области транспортне инфраструктуре у вриједности од 32,8 милиона евра и грант за пројект техничке помоћи у вриједности 5, 2 милиона евра.

Нагласио је да је Трсту покренута битна компонента, а то је подршка успостављању регионалног економског подручја и истакнуо да је Босна и Херцеговина у потпуности опредијељена за имплементацију Акционог плана. Додао је да су инвестиције је од кључног значаја и генератор економског развоја и поздравио успоставу Регионалне инвестиционе агенде као платформе која ће дати добар оквир за приближавање инвестиционих политика у циљу креирања јединственог инвестиционог подручја. Упознао је присутне премијере да би чак 84% испитаних страних инвеститора присутних у БиХ препоручило Босну и Херцеговину за инвестирање, али и да је неопходно да се унаприједи политичка стабилност, осигурање потребне инфраструктуре и јачање владавине права. С тим у вези, додао је да Савјета министара БиХ остаје посвећено унапређењу пословног окружења, првенствено кроз спровођење потребних реформи у оквиру Реформске агенде за БиХ, али и да је рјешења за нека од ових питања тражити на регионалном нивоу.

Звиздић је рекао да је тренутно недовољна институционална подршка области истраживања и развоја као кључног предуслова за осигурање максималне искориштености најзначајнијег ресурса, младих и талентованих људи како би се омогућила њихова пуна укљученост у развој земље. Стога је посебно поздравио фокус овогодишњег самита на приступ финансијама старт-уп-има и малим и средњим предузећима као генераторима иновативног развоја у сврху трансформације постојећих економија.

Казао је да БиХ баштини многобројне ресурсе, а свакако најзначајнији јесу управо млади и талентовани људи, те изразио жаљење што је управо међу овом популацијом стопа незапослености висока и изразио наду да ће се управо кроз подршку приступу финансијама и развоју иновативног подузетништва тај проблем ријештити.

Додао је да је кључно питање транзиције региона у дигиталне економије и поздравио покретање Дигиталне агенде за западни Балкан у Софији која има за циљ да подржи транзицију региона и донесе предности дигиталне трансформације попут бржег економског раста, више радних мјеста и бољих услуга грађанима. Истакнуо је да су сви процеси о којима се говорило у оквиру данашње дискусије неопходни да би се стање економија у регији унаприједило на онај ниво с којим би се искористили огромни потенцијали и ресурси.

Сигурност-тема која не познаје границе

О теми сигурност предсједавајући Звиздић је рекао да је питање сигурности у контексту међународних односа тема која не познаје границе и да сигурносне пријетње, као и мреже организованог криминала нису оптерећене административним и легислативним протоколима нити границама. Рекао је да је стога императив да се на заједничке изазове одговори координисаним дјеловањем, кроз одрживи и свеобухватан приступ који укључује активно учешће и сарадњу свих држава.

Истакнуо је да Босна и Херцеговина активно учествује у борби против тероризма, укључујући борбу против радикализације и насилног екстремизма, те да су овом процесу поред органа власти активно учешће узеле и организације цивилног друштва и вјерске заједнице. Нагласио је чињеницу да, према службеним подацима бх. институција за спровођење закона, није забиљежен нити један одлазак на страна ратишта у посљедних скоро двије године.

Звиздић се дотакао и теме миграната, која се намеће као горуће питање регије и ЕУ. Упознао је присутне да је од почетка ове године у Босну и Херцеговину укупно ушло 7.300 миграната од којих је 6.500 изразило намјеру за тражењем азила, док је само 650 и формално поднијело тај захтјев и додао да је, поређења ради, прошле године број миграната био тек 766. Истакнуо је битност ове теме јер Босна и Херцеговина, без осигурања заједничких рјешења, адресирања изазова које овакви миграциони токови подразумијевају те помоћи ЕУ у материјално – техничком и стручном смислу и подршком у виду слања експерата за помоћ граничној служби, неће бити у могућности адекватно одговорити у случају повећаног прилива миграната. Додао је да овај проблем има два битна аспекта који се морају третирати, а то су хуманитарни и сигурносни. Истакнуо је посвећеност БиХ да буде дијелом заједничког регионалног и ЕУ рјешења.

Перспектива чланства у ЕУ најснажнији потицај

На сесији вањска политика, билатерални односи и политика насљеђа предсједавајући Звиздић је у обраћању премијерима рекао да је перспектива чланства у ЕУ најснажнији потицај земљама западног Балкана за провођење реформи, као и за напоре у правцу помирења и враћања повјерења у регији, те и даље представља снажну мотивациону снагу и интеграцијски фактор. Поздравио је континуирану снажну подршку ЕУ регионалној сарадњи, те обновљени нагласак у Стратегији на помирењу и рјешавању отворених питања, укључујући и потребу рјешавања питања граница. Нагласио је да су управо Босна и Херцеговина и Црна Гора потписале први Споразум о граници на самиту одржаном у Бечу у оквиру Берлинског процеса.

– Трајни приоритет вањске политике БиХ је унапређење сарадње са сусједним државама, на основама заједничког интереса и начелима равноправности, узајамног уважавања и поштовања суверенитета и територијалног интегритета. Остајемо потпуно опредијељени за рјешавање отворених питања са сусједима кроз дијалог, уз поштивање наведених начела сарадње, као и начела која су саставни дио међународног права, те спремност за конструктиван и континуирани дијалог у циљу остваривања напретка у рјешавању отворених питања – рекао је предсједавајући Звиздић.

Звиздић је поздравио чињеницу да овогодишњи самит отвара дијалог о темама које су веома осјетљиве и болне. Нагласио је да је дијалог о овим питањима потребан у сврху помирења како би се на одговоран, чињеничан и аргументован начин уложили напори да будемо дио заједничког рјешења које ће затворити немилу прошлост. Додао је да морамо бити дијелом оних снага које ће дати потребан пијетет свим жртвама, а починиоце страшних злочина једном и заувијек ставити на право мјесто – у тамницу прошлости и заувијек смирити зле духове.

– Сигуран сам да ћемо се сви сложити да глорифицирање осуђених ратних злочинаца, минимизирање и негирање осјећаја и указивање поштивања жртавама и њиховим породицама, кориштење говора мржње, ратно-хушачке реторике, додјељивање признања осуђеним ратним злочинцима, а све у циљу прибављања ниских политичких поена није начин на који можемо градити заједничку будућност – истакнуо је Звиздић.

Додао је да је Босна и Херцеговина опредијељена да буде дијелом рјешења, да жели да се врата прошлости затворе и да се оконча са реторикама које подсјећају на оне са почетка деведесетих година. Нагласио је потребу да се регион окрене ка даљњем јачању добросусједских односа, његовању дијалога и нарочито унапређењу економских веза како би се градила боља и просперитетнија будућност.

Звиздић је на крају свог обраћања рекао да је заједнички циљ који веже све земље регије јесте аспирација за чланство у ЕУ и нагласио да је то снажна окосница која у свом интензитету не смије да ослаби. Апеловао је на све премијере да заједно изнађу начин да се исти ојача и да у наредном периоду свједочимо континуираном напретку на путу ЕУ интеграције сваке од учесница у оквиру западнобалканске шесторке. Додао је да је за Босну и Херцеговину стицање статуса кандидата за чланство у Европској унији потребно као гарант даљње стабилности и просперитета уз неопходно спровођење реформи и стандардизацију цјелокупног друштвено-економског поретка са европским вриједностима.

Истакнуо је да Босна и Херцеговина остаје потпуно опредјељена за учешће у активностима у оквиру Берлинског процеса и Западнобалканске шесторке, за јачање међусобне сарадње у областима важних за стабилност, економски развој, побољшање животног стандарда и стварању позитивне политичке климе у регији.

Потписане четири декларације

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић потписао је данас у Лондону на Самиту премијера WБ6+ЕУ8 четири заједничке деклерације земаља учесница Берлинског процеса.

Звиздић, према овлаштењима Предсједништва БиХ, потписао је Декларацију о ратним злочинима, Декларацију о несталим особама, Декларацију о регионалним односима и међусобној сарадњи и Изјаву из области борбе против корупције.