Године раста и поноса (17): Миле Ковачевић – Успјешан на свим пољима

Аутор: Милан Ждрале

Договор је био кратак и прецизан: „Дођите ујутро у 7.30 у моју адвокатску канцеларију у Градишку!” – рекао ми је Миле Ковачевић, предсједник Фудбалског савеза Републике
Српске. Оно што ме је изненадило, а што сам оцијенио као врло позитивно, био је термин у коме је договорен овај разговор. Као новинар и публициста, протеклих година и деценија сам разговарао са многим фудбалским челницима широм сви јета, али никада у том термину. И сама ова чињеница ме је подстакла на размишљање о човјеку који ће на мене оставити снажан утисак у сваком погледу.

Пријатељи: Миле Ковачевић, предсједник Фудбалског савеза Републике Српске и Драган Џајић, најбољи српски фудбалер свих времена

Густа магла ме је приморала да из Бањалуке, гдје сам преноћио, кренем у 6.15 часова према Градишци. На путу велика гужва, али сам успио да стигнем у 7.15 часова и још је јутарња слика подсјећала на ноћ јер је видљивост била врло слаба. Послије краће вожње кроз Градишку стигао сам у један миран кутак у коме се налази кућа у којој ради адвокат Миле Ковачевић. Фасада куће је обојена смирујућом жутом бојом, а од раног јутра ту долазе људи различитих занимања тражећи правну помоћ. Амбијент у тој кући ме подсјећа на неку лијепо замишљену и организовану педагошку установу у којој човјек осјети неку мирноћу као у цркви.

Већ у 7.30 часова у холу је чекало неколико људи на пријем код адвоката Ковачевића, али тог јутра, према договору, ја сам имао предност и разговор је почео овако.

„Моји Ковачевићи потичу са Козаре, један од њих је крајем 19. вијека с планине сишао овдје у Градишку и ми смо његови потомци. Славимо Светог Аранђела, једно наше  ’крило’ слави Светог Јована. Наше даље поријекло је са Грахова из Црне Горе. Током турске владавине, као и многе друге породице, и Ковачевићи су мијењали мјесто боравка и ево неки су стигли до Градишке. Ја сам рано кренуо својим путем, правних наука и путем фудбала. Сада професионално радим као адвокат, а поред других ангажовања, ту је и фудбал, који ме прати од малих ногу” – говори Миле Ковачевић.

Фудбалски пут предсједника Ковачевића је интересантан и необичан. Он је у фудбалу прошао све степенице, од пионирског погона до предсједника једног угледног савеза. Наставак приче адвоката Ковачевића текао је овако:

„У дјетињству сам као многи дјечаци заволио фудбал, почео сам да вјежбам у малом клубу који се зове Јединство из Жеравице, то је предграђе Градишке. Говорили су да сам талентован, ја сам убрзано грабио ка првом тиму и одиграо неколико утакмица, а онда је дошла права несрећа: доживио сам тешку повреду менискуса и лигамената десне ноге. Тада сам имао само 18 година и морао сам да се опростим од зеленог терена. Било ми је тешко, али нисам очајавао вјерујући да ћу у овом спорту наћи нове путеве” – сјећа се Ковачевић.

И, наравно, у тешким тренуцима показује се снага личности. А зар за једног тако младог фудбалера може бити нешто теже него када га задеси таква повреда и прекине му тек започету каријеру. Осамнаестогодишњи Миле Ковачевић, ученик Гимназије у Градишци, у том тренутку постаје предсједник, тог истог Јединства, клуба за који ће цијелог живота бити емотивно везан.

„Не знам да ли је некада неко био млађи предсједник у фудбалу, али знам да сам се тада озбиљно прихватио организације клуба. За тако нешто требало је имати храбрости,
ја сам је имао, радио сам доста у клубу, али то није смјело да утиче на моје похађање школе. Био сам запажен у гимназији и у Јединству. Школа и фудбал ишли су напоредо, био сам задовољан, на оба поља нашао сам себе и лакше сам поднио ту повреду и престанак играња фудбала.”

Даљи животни пут младог Ковачевића био је занимљив и врло успјешан. Тај пут и успон подсјећа на пирамиду, уосталом, овај човјек у животу, на свим пољима, зна само за успјехе. На пољу правне дјелатности, у фудбалу, у породици…

„Када сам завршио гимназију (1980), отишао сам у војску, а затим на студије права у Бањалуку. У фудбалу сам стално био активан, стално сам напредовао и са 27 година сам постао предсједник Општинског фудбалског савеза Градишка. На тој позицији остао сам до избијања грађанског рата у Босни и Херцеговини, односно до прољећа 1992. године. Још током рата био сам активан у обнављању фудбала на простору Републике Српске, моја база био је ФК Козара, у том клубу сам био и предсједник. Године 1998. изабран сам за предсједника Фудбалског савеза Бањалука. На тој позицији остао сам један мандат, а 2002. године извршена је реорганизација: створена су два савеза, матични ФС Бањалука и Фудбалски савез Градишке. Те, 2002. године постао сам предсједник ФС подручја Градишка. То је велики савез и по организацији и по простору који обухвата. Покрива четири општине: Градишку, Лакташе, Србац и Прњавор. Послије Бањалучког и Добојског, Подручни савез Градишка је трећи по величини у Републици Српској.”

Миле Ковачевић је учинио много за фудбал у Градишци, Бањалуци и Републици Српској, али и у Босни и Херцеговини. Овај човјек је у великом успону, и у прилици да фудбалу да још много. Он има знање, искуство и мотив. Када је требало ујединити фудбал Републике Српске и фудбал Федерације БиХ, Ковачевић је дао максимум на том плану.

„Године 2002. укључио сам се у настојање политике ФС Републике Српске и тадашњег НС БиХ да се дође до уједињења фудбала на нивоу цијеле Босне и Херцеговине. Био сам делегат на тој првој Скупштини ФС БиХ, и предсједник Комисије за прописе ФС Босне и Херцеговине. Направили смо статут који је и сада на снази, са малим измјенама, ми смо максимално заштитили своје интересе јер се ниједна одлука не може донијети без представника Фудбалског савеза Републике Српске. Увијек нас води принцип коректности и ферплеја и зато настојимо да то наше право не злоупотријебимо, а да га максимално користимо. То је ефикасна заштита од свих оних који би у једном моменту почели нефудбалски да размишљају. Исту такву заштиту имају и представници бошњачког и хрватског народа уколико бисмо то ми злоупотријебили.”

Адвокат Миле Ковачевић је 2006. године изабран за тужиоца Фудбалског савеза Босне и Херцеговине. Након изненадне смрти др Милана Јелића, изабран је 30. новембра 2007. за предсједника Фудбалског савеза Републике Српске. Кормило фудбалског брода је и даље у сигурним рукама. Поново је изабран 2010. , 2012. и 2016.

„Жеља ми је да фудбал у Српској подигнемо на виши ниво. Настојимо да сви органи ФСРС функционишу као добро уигран тим” – каже Миле.

Успјешни људи су необични, специфични и другачији од осталих. Имају свој ритам, и биоритам, своје схватање посла и обавеза, свој поглед на живот и етику. Они мотивишу
и покрећу околину. Један од таквих је Миле Ковачевић. Са њим је фудбал у Српској кренуо крупним корацима напријед.