Први човјек акционарског друштвa „Романијапутеви“ Соколац, које је основано прије 26 година, један је од ријетких људи који годинама ради у циљу што бољег обезбјеђења услова у областима одржавања, заштите, реконструкције и изградње путева. Мирко Пандуревић гради политику на пријатељским односима према окружењу и резултати успјешног пословања минулих година су очигледни. Фирма одржава путеве 13 општина на подручју Сарајевско-романијске и Горњодринке регије уз узајамно поштовање на тржишту.

ГОСПОДИНЕ ПАНДУРЕВИЋУ, ДАНАС ЈЕ ЈАКО ТЕШКО ОПСТАТИ НА ТРЖИШТУ. КАДА ЈЕ РИЈЕЧ О ПОСЛОВАЊУ, ИМА ЛИ ДОВОЉНО ПОСЛА ВАША КОМПАНИЈА У ЈЕКУ ОВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ СЕЗОНЕ?

ПАНДУРЕВИЋ: За прошлу годину упослени капацитети у производњи бетона и асфалта нису били већи од 30%, а све остало је било мало преко 50% искориштености, тако да слободно могу рећи да је основни проблем због којег тренутно немамо ни близу посла, с обзиром на наше капацитете, недостатак посла на тржишту и присуство нелојалних конкуренција.

КОЈИ ЈЕ ОСНОВНИ КРИТЕРИЈУМ ЗА ДОБИЈАЊЕ ПОСЛА?

ПАНДУРЕВИЋ: Ми излазимо на све могуће тендере који се тичу наше дјелатности на овом простору и имамо критеријуме на основу Закона о јавним набавкама да фирме овог профила немају никакву предност над фирмама које имаја десет пута мање запослених радника тако да по том основу немамо никакав бенефит, што је, опет понављам, резултат нелојалне конкуренције. Иако нису велике цифре и велики послови, тендери су ипак свакодневни. Тендеришемо на послове као што су ЈПШ „Шуме Републике Српске“, шумска газдинства Сокоца, Рогатице и Хан Пијеска. Углавном је ријеч о локалним заједницама и пројектима који нису значајнији са аспекта цифри и вриједности, већ је то за овај крај у овом времену општег сиромаштва нормално.

ДА ЛИ СЕ НАДАТЕ НЕКОМ ТЕНДЕРУ У СКОРИЈЕ ВРИЈЕМЕ КОЈИ БИ ОСНАЖИО ВАШЕ ПРЕДУЗЕЋЕ?

ПАНДУРЕВИЋ: Расписан је тендер за санацију и реконструкцију путног правца Тријанга–Јасик, пут који спаја Лукавицу и Јахорину, чија је укупна вриједност према досадашњим прорачунима око четири милиона конвертибилних марака и подразумијева комплетну реконструкцију и рехабилитацију тог дијела пута са реконструкцијом моста који се налази на тој дионици. Ми ћемо организовано и озбиљно приступити овом тендеру у нади да добијемо посао који би значајно попунио празнине у плану за ову годину.

ЈЕДАН ОД УСПЈЕШНИЈИХ ПРОЈЕКАТА НА КОЈИМА СТЕ РАДИЛИ ЈЕ САНАЦИЈА ТУНЕЛА КАЛОВИТА БРДА. КАКО ОЦЈЕЊУЈЕТЕ СЕЗОНУ КОЈА ЈЕ ИЗА ВАС?

ПАНДУРЕВИЋ: То је тендер који је нешто закаснио прошле године. У реализацију инвестиције ушли смо јако касно, када временски услови нису били повољни за послове који се раде, али ипак смо успјели да завршимо много прије планираног рока и да задовољимо и стандард и квалитет. Тежимо да све послове радимо квалитетно и улажемо напоре да буду успјешно реализовани. У овом случају Олимпијска љепотица ове зиме није имала проблема када је у питању саобраћајница и приступни пут Јахорини.

ФИРМЕ ЧЕСТО ПРАТИ ПРОБЛЕМ НАПЛАТЕ ЗА РЕАЛИЗОВАНЕ ПОСЛОВЕ. КАКВО ЈЕ СТАЊЕ ПО ТОМ ПИТАЊУ У ПРЕДУЗЕЋУ „РОМАНИЈАПУТЕВИ“?

ПАНДУРЕВИЋ: То је један општи амбијент и увијек је проблем наплатити реализовано. Ја бих нагласио значај Јавног презуећа „Путеви Републике Српске“ као битног инвеститора и ту немамо никаквих проблема, чак и поздрављам такав однос дирекције према својим извођачима. То није само случај са „Романијапутевима“ већ и свим осталим предузећима која су у систему одржавања јавних путева.

КАДА СМО КОД НАПЛАТА, ЈЕДАН ОД ПРОБЛЕМА ПРЕДСТАВЉА И ИЗМИРИВАЊЕ ОБАВЕЗА ПРЕМА ЗАПОСЛЕНИМ РАДНИЦИМА. ВИ ВАЖИТЕ ЗА ЈЕДНОГ ОД РИЈЕТКИХ РУКОВОДИЛАЦА КОЈИ СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ НА ВРИЈЕМЕ ИЗМИРУЈЕ.

ПАНДУРЕВИЋ: У овом тренутку имамо близу 260 запослених радника и сви су пријављени, измирујемо редовно плате и доприносе. Ту су обавезе према потражиоцима које су коректно измирене и на основу тога могу рећи да је фирма на ногама и, тврдим, на „здравим основама“ док би се уз повећање обима посла могло причати о неком значајнијем развоју, међутим, сада услови заиста нису такви.

ДА ЛИ СЕ СУСРЕЋЕТЕ СА ПРОБЛЕМОМ НЕДОСТАТКА КВАЛИФИКОВАНЕ РАДНЕ СНАГЕ?

ПАНДУРЕВИЋ: То је евидентан проблем код свих занимања. Знате како људи кажу, институцију чине законска легислатива, објекти и кадар. Када кажем кадар, не мислим само на инжењере и кадрове других служби, мислим на мајсторе, механичаре, хидрауличаре, зидаре и тесаре – све оно што треба у нашој дјелатности. Прошло је много времена од када су се такви кадрови школовали, доста их је отишло у пензију. На том пољу не видим неки значајнији напредак у едукацији младих у тим профилима који су нама неопходни за реализацију нашег процеса.

ОБИЉЕЖАВАЊЕМ КРСНЕ СЛАВЕ – ВИДОВДАНА, ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ ПУТ СТЕ ПРОСЛАВИЛИ СВОЈЕ ПОСТОЈАЊЕ. БРОЈИТЕ ВЕЛИКИ БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ, ИМАТЕ БРОЈНЕ ПРИЈАТЕЉЕ, ПРЕДУЗЕЋЕ СТЕ КОЈЕ ПОМАЖЕ РАЗНЕ ОГРАНИЗАЦИЈЕ. КОЛИКО ЈЕ ТЕШКО ПОСТОЈАТИ И ОПСТАТИ?

ПАНДУРЕВИЋ: Предузеће „Романијапутеви“ основано је у ратним условима у времену када се све разграђивало и рушило. Ми смо створили нешто ново, опстали и развили се у озбиљну компанију, која има солидне капацитете за много већи обим посла него ли овај који сада радимо. Али стање на тржишту и услови су такви да се према њима оријентишемо и организујемо. Од 1992. године па све до данас, прослављамо постојање фирме, крсну славу и Дан путара на Видовдан уз присуство пријатеља и пословних сарадника. То је дан који нас сваке године подсјећа на оно што смо радили, наводи нас и упућује шта ћемо даље радити. Наш народ је увијек преживљавао па ћемо и ми ваљда некако.