На данашњи дан, 8.август

0

117. – Умро римски император Марко Улпије Трајан, посљедњи римски цар који је водио освајачке ратове. Током његове владавине од 98. до смрти Римско царство је достигло највећи територијални обим, а историчари су процијенили да је у њему тада живјело око 70 милиона становника. Пошто није имао довољно снаге да се одупре варварским германским племенима на сјеверу, између Рајне и Дунава је подигао „Велики зид“. Нарочито много је градио на Балкану, на којем су његове најпознатије грађевине – камени мост преко Дунава код Кладова који је везивао Горњу Мезију (садашња Србија) с Дакијом, пут десном обалом Дунава од Сингидунума (Београд) до моста и многа утврђења у Тракији. И у Италији је изградио мноштво грађевина, а у Риму је подигао Трајанов стуб с барељефима на којима су приказани призори из рата с Дачанима.

1217. – Првог српског краља Стефана Немањића крунисао његов брат монах Сава, који је двије године касније постао први српски архиепископ. Свечаном чину крунисања – послије којег је Стефан назван Првовјенчани – присуствовали су сви српски властелини и црквени великодостојници.

1786. – Француски алпиниста др Мишел Габријел Пакар и његов носач Жак Балма први освојили највиши врх Европе – Мон Блан.

1815. – Збачени француски цар Наполеон Први Бонапарта, на основу одлуке побједничке коалиције, испловио бродом ка британском острву Света Јелена у Атлантском океану, на којем је у изгнанству провео посљедњих шест година живота.

1832. – Рођен српски писац и сликар Ђура Јакшић, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека. Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку (Зрењанин), Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим мјестима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Немирног духа, често је прогањан и отпуштан из службе. Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом пјесме о слободи и стиховане лирске исповијести. Његове пјесме „На Липару“, „Поноћ“, „Мила“, „Падајте, браћо“, „Отаџбина“, „Ја сам стена“, „Ноћ у Горњаку“ спадају у врх српске романтичарске поезије. Написао је и драме у стиховима „Сеоба Србаља“, „Јелисавета, кнегиња црногорска“ и „Станоје Главаш“ и око 40 приповиједака.

1883. – Рођен мексички револуционар Емилијано Сапата, који од 1910. као вођа мексичких сељака стварао бурну историју мексичке револуције. Борио се против диктатора Хосеа де ла Круса Порфирија Дијаса, касније против предсједника Венустијана Карансе. Објавио је 1911. „Аљаски програм“ којим је земља дата сељацима – акт који је снажно одјекнуо у Мексику и земљама Латинске Америке. Каранса је уз подршку САД разбио револуционарне снаге и организовао клопку у којој је Сапата у априлу 1919. изрешетан мецима.

1905. – Умро српски историчар и свештеник Иларион Руварац, оснивач српске критичке историјске школе, члан Српске краљевске академије. Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања, сузбијајући ненаучне поступке у проучавању српске историје. Нападао је незнање и шарлатанство и био резервисан према народном предању као историјском извору. Био је професор и ректор Богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег. Дјела: „Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу, патријарху“, „О кнезу Лазару“, „Монтенегрина“, „О пећким патријарсима“, „Краљице и царице српске“.

1919. – Рођен италијански филмски продуцент Дино де Лаурентис, један од најутицајнијих европских синеаста 20. вијека, у чијој су продукцији награду „Оскар“ освојили филмови „Горак пиринач“, „Кабиријине ноћи“ и „Улица“. Изузетно је допринио свјетском успјеху италијанске кинематографије послије Другог свјетског рата и сарађивао је с најзначајнијим италијанским режисерима, укључујући Виторија де Сику, Роберта Роселинија, Ђузепеа де Сантиса, Лукина Висконтија, Алберта Латуаду, Федерика Фелинија.

1937. – Рођен амерички филмски глумац Дастин Хофман, изузетан тумач улога сензибилних, неуротичних људи у потрази за идентитетом, добитник награде „Оскар“ за улоге у филмовима „Крамер против Крамера“ и „Кишни човјек“. Његову глуму такође одликује специфичан смисао за хумор. Остали филмови: „Дипломац“, „Поноћни каубој“, „Велики мали човјек“, „Пси од сламе“, „Маратонац“, „Сви предсједникови људи“, „Лени“, „Тутси“, „Кука“, „Полудјели град“.

1940. – Њемачко ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату почело концентрисане нападе на британске гадове.

1941. – На Космају у Другом свјетском рату из засједе убијен српски револуционар Бранко Крсмановић, шпански борац, члан Главног штаба Народноослободилачког покрета Србије и организатор првих партизанских јединица у Шумадији. Студирао је у Београду и Прагу, одакле је као добровољац отишао у Шпанију. Преживио је рањавање у Шпанском грађанском рату, гдје је био политички комесар Противтенковске батерије формиране од југословенских добровољаца. Посмртно је проглашен народним херојем.

1963. – У спектакуларној „великој пљачки воза“ група британских криминалаца упала у поштански воз између Глазгова и Лондона и опљачкала 2,6 милиона фунти.

1967. – Министри иностраних послова Индонезије, Малезије, Сингапура, Тајланда и Филипина у Бангкоку потписали споразум о оснивању политичко-економске групације АСЕАН (Удружење земаља југоисточне Азије), којој су касније приступили Брунеји и Вијетнам.

1974. – Предсједник САД Ричард Никсон саопштио да ће поднијети оставку због оптужби да је умијешан у аферу „Вотергејт.“ Оставку је поднио сутрадан, поставши први амерички предсједник принуђен на такав корак.

1979. – Умро енглески писац Николас Џон Тарни Монсара, најпознатији по роману „Сурово море“, живој слици збивања на малом броду у вријеме рата. Остала дјела: романи „Мисли на сутра“, „На први поглед“, „Прича о Естер Костело“, „Племе које је изгубило вођу“, „Смит и Џонс“.

1990. – Ирак, седам дана послије окупације Кувајта, саопштио да је анектирао ту сусједну земљу као своју 19. провинцију, а истог дана предсједник САД Џорџ Буш је послао војна појачања у Саудијску Арабију у оквиру припрема за напад на Ирак.

1994. – Лидери Јордана и Израела отворили први друмски гранични прелаз између те двије блискоисточне земље, учврстивши окончање 46-годишњег непријатељства.

2000. – ЕУ проширила листу са именима особа блиским властима у Београду којима се забрањује улазак на територију земаља њених чланица.

2000. – Хрватски предсједник Стјепан Месић посјетио Музеј холокауста у Вашингтону и извинио се за злочине које су припадници хрватског народа починили за вријеме Другог свјетског рата.

2001. – Хашки истражиоци почели у београдској канцеларији Хашког трибунала испитивање свједока о злочинима које су припадници тзв. ОВК починили над косметским Србима.

2001. – У Охриду парафиран „Оквирни документ за превазилажење кризе“, који су припремили посредници САД и ЕУ Џејмс Пердју и Франсоа Леотар.

2003. – У пожару на брду изнад Радовића, у општини Тиват, изгорио манастир Светог Ивана.

2006. – Архиeпискoп охридски и митрополит скопски Joвaн упућен нa издржaвaњe jeднoгoдишњe кaзнe у мaкeдoнски зaтвoр „Идризoвo“.