На данашњи дан, 9.август

480. п. н. е. – Послије тродневне битке у Термопилском кланцу и херојског отпора Грка под командом спартанског краља Леониде, инвазиона персијска војска краља Ксеркса Првог извојевала је побједу. Продор персијске војске од 70.000 људи у унутрашњост Грчке бранило је око 5.000 војника, који су у почетку битке нанијели велике губитке Персијанцима, јер је Леонида одабрао идеално мјесто за одбрану, најужи дио Термопилског кланца. Кад је грчки издајник Ефијалт открио нападачима пут преко планине, чиме је отпор постао безнадежан, Леонида је отпустио савезнике, оставши са само 300 Спартанаца и неколико Теспијанаца и Тебанаца. Одбивши понуду за предају, сви браниоци су изгинули. На мјесту њихове погибије подигнут је споменик са натписом: „Путниче, када дођеш у Спарту, реци да смо овдје пали покоравајући се њеним законима“.

1655. – Настојећи да скрши ројалистичке тежње и угуши неке екстремистичке покрете, пошто је почетком године распустио парламент, Оливер Кромвел је подијелио Енглеску на 11 округа са генерал-мајорима као гувернерима, чиме је отпочела његова диктаторска владавина.

1792. – У Паризу вође јакобинаца створиле устаничку комуну која је сутрадан организовала марш на краљевску палату у Тиљерију, масакрирала краљеву швајцарску гарду и свргла краља Луја Шеснаестог.

1830. – Луј Филип формално прихватио круну француског краља, два дана пошто га је Национална скупштина изабрала умјесто Шарла Десетог Бурбонског, збаченог у Јулској револуцији.

1842. – САД и Велика Британија потписале споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера.

1858. – У Посавини избила буна српских сељака против турске власти у Босни због покушаја насилног убирања трећине њихове љетине. Устанак под вођством проте Стевана Аврамовића и попа Петка Јаговића је захватио села између Брчког, Градачца и Модриче. Главни напад турске војске половином октобра 1858. устаници су одбијали два дана, али је потом отпор угушен. Слом буне је праћен покољем, па је народ у масама бјежао преко границе у Аустрију.

1896. – Рођен швајцарски психолог Жан Пијаже, први предсједник Швајцарског психолошког друштва, оснивач Међународног центра за генетичку епистемологију, један од најутицајнијих психолога 20. вијека. Засновао је когнитивно-развојну (или генетичко-структуралистичку) школу, чији уплив се може мјерити са некадашњим утицајем психоанализе. Највише је истраживао развој језика, мишљења и просуђивања код дјеце, сматрајући да тај развој није континуиран, већ да га карактеришу различите фазе, генетски програмиране на различитим узрастима. Дјела: „Језик и мишљење дјетета“, „Морално суђење код дјеце“, „Поријекло интелигенције“.

1896. – Погинуо њемачки инжењер и проналазач Ото Лилијентал, један од пионира авијације, испробавајући планер двокрилац који је раније исте године конструисао. Несрећу је изазвао јак удар вјетра који је преврнуо летјелицу и разбио је о тло заједно са смјелим пилотом, седам година прије историјског успјешног лета америчких пионира авијације – браће Рајт. Студирајући лет птица, усавршио је једрилицу и доказао супериорност закривљених над равним крилима.

1918. – Рођен амерички филмски режисер Роберт Олдрич, који је снимао трилере, вестерне, филмове страве, психолошке драме и комедије. Филмови: „Шта се догодило с Беби Џејн?“, „Вера Круз“, „Апач“, „Дванаест жигосаних“, „Пољубац смрти“, „Тихо, тихо, Шарлота“, „Затворски круг“, „Велики нож“, „Посљедњи сумрак“, „По закону и пендреку“, „Легенда о Лајли Клер“, „Грисомова банда“, „Убиство сестре Џорџ“, „Затворско двориште“.

1919. – Рођен италијански композитор Руђеро Леонкавало, који је стварао у веристичком маниру. Написао је велики број опера, али ниједном није поновио успјех опере „Пајаци“.

1945. – Развијен први документарни филм снимљен у Југославији послије Другог свјетског рата – документарац „Јасеновац“. Потресно свједочанство о злочинима усташа у највећем концентрационом логору на Балкану режирали су Густав Гаврин и Коста Хлавати, који су написали и сценарио. Нечувене страхоте, којима су били изложени заточени Срби, Јевреји и Роми, реконструисане су помоћу фотографија пронађених у запљењеним њемачким и хрватским архивама и код појединаца.

1945. – На трећем засједању АВНОЈ у Београду проглашен привременом Народном скупштином Демократске Федеративне Југославије. Истог дана усвојен је и закон о бирачким списковима и донесена одредба о праву гласа жена и омладине старије од 18 година.

1945. – Ваздухопловство САД у Другом свјетском рату бацило атомску бомбу на јапански град Нагасаки, три дана послије прве бомбе бачене на Хирошиму. У Нагасакију, граду са 260.000 становника, усмрћено је најмање 74.000 људи. Од зрачења изазваног тим атомским нападима жртве су деценијама умирале.

1962. – Умро њемачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946, један од најзначајнијих књижевника 20. вијека. Написао је доста пјесама, од којих су неке антологијске вриједности, а основна тема прозе је несклад између контемплације и чулности. Опредјељење за аутентичну личност, за радикалан бунт против норми и конвенција модерне технократске цивилизације, учинило га је шездесетих година 20. вијека идолом омладине на Западу. Дјела: романи „Петер Каменцинд“, „Под точком“, „Гертруда“, „Росхалда“, „Демијан“, „Сидарта“, „Степски вук“, „Игра стакленим перлама“, „Нарцис“, „Златоусти“.

1965. – Бивша британска колонија Сингапур постала независна држава послије отцјепљења од Малезије.

1974. – Због умијешаности у аферу „Вотергејт“ предсједник САД Ричард Никсон поднио оставку, а заклетву као нови шеф државе је положио дотадашњи потпредсједник Џералд Форд.

1975. – Умро руски композитор Дмитриј Дмитријевич Шостакович, члан Српске академије наука и умјетности, чије композиције су чврсто повезане са руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире. Написао је монументалну „Пету симфонију“, а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату „Седму (Лењинградску) симфонију“. Остала дјела: опере „Нос“, „Леди Макбет Мсценског округа (Катарина Измајловна)“, ораторијум „Шуме пјевају“, симфоније, концерти, камерна музика.

1992. – У Барселони завршене 25. Олимпијске игре на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Због санкција УН Југословени нису могли да се такмиче у екипним спортовима, али су медаље изборили југословенски стрелци – Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану.

1994. – У Бањалуци, у присуству Његове светости патријарха српског Павла одржано засједање Епископске конференције Српске православне цркве /СПЦ/ поводом одлуке Владе СР Југославије да прекине све политичке и трговинске односе са РС. Конференција је осудила ову одлуку, истичући да се СПЦ заузима за праведан мир који ће омогућити српском народу у РС и Републици Српској Крајини да изабере с ким и како ће да живи.

1995. – Гватемалски путнички авион на лету од Мајамија упао у атмосферско невријеме и срушио се у један вулкан, што није преживио нико од 65 људи у летјелици.

1998. – У сукобу са полицајцима у сјеверној индијској држави Кашмир погинуо Али Мохамамад Дар, самопрокламовани „замјеник врховног команданта“ забрањене сепаратистичке исламске оружане групе „Хизб ул муџахедин“, терористичке организације која настоји да Кашмир насилно припоји Пакистану.

2003. – Црногорски полицајци преузели послове обезбјеђења државне границе на територији Црне Горе од Војске Србије и Црне Горе /СЦГ/, на основу одлуке Савјета министара од 31. јуна.