На данашњи дан, 10.август

955. – Војска њемачког цара Ота Првог потукла Мађаре у бици код Лехфелда, отклонивши опасност мађарске инвазије.

1627. – Француски кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље, на челу краљевских трупа, отпочео опсаду Ла Рошела, упоришта хугенота (француских протестаната) које је заузео 14 мјесеци касније.

1675. – На основу налога енглеског краља Чарлса положен је камен-темељац Краљевске опсерваторије у јужном лондонском предграђу Гринич, преко којег прелази нулти меридијан. Опсерваторија је изграђена ради изучавања положаја звијезда, што је било посебно значајно за навигацију. За првог краљевског астронома и шефа опсерваторије постављен је Џон Флемстид.

1792. – У Француској укинута монархија и збачен је краљ Луј Шеснаести, пошто је претходно истог дана хиљаде грађана Париза упало у палату Тиљерије и масакрирало краљевску швајцарску гарду.

1842. – У Великој Британији женама и дјечацима млађим од 10 година законом забрањен рад у подземним коповима рудника.

1865. – Рођен руски композитор Александар Константинович Глазунов, изразити симфоничар, један од посљедњих сљедбеника руске националне школе. Дјела: симфонијска поема „Стењка Разин“, балет „Рајмонда“, симфоније, два клавирска концерта, концерт за саксофон, камерна музика, соло-пјесме.

1878. – Српски кнез Милан Обреновић издао указ о „устројству Војног музеја“ ради прикупљања и чувања трофеја из ратне историје. Музеј је смјештен у преправљену џамију на платоу Горњег града Београдске тврђаве на Калемегдану. Ондашња штампа је писала „да је Војни музеј понос Београда, да су његове историјске збирке побудиле велико интересовање у народу и да је тако уређен да може послужити као пример“.

1878. – Рођен српски композитор и музички писац Исидор Бајић, наставник музике у Српској гимназији, хоровођа и организатор музичког живота у Новом Саду, аутор вокалних и клавирских дјела и сценске музике. Посебну пажњу је посветио обради српске народне музике, а бавио се и теоријом музике. Дјела: опера „Кнез Иво од Семберије“, збирка соло пјесама „Пјесме љубави“, хорске пјесме „Соколи“, „Еј, ко ти купи“, „Зрачак вири“, „Из српске градине“.

1904. – Руска флота у руско-јапанском рату претрпјела тешке губитке у борби с јапанским ратним бродовима, при покушају да се пробије из блокиране луке „Порт Артур“.

1913. – У Букурешту Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. Границе између Србије и Црне Горе и Грчке утврђене су посебним споразумом. Други балкански рат је почео крајем јуна 1913. нападом Бугарске без објаве рата на Србију и Грчку. Узрок рата било је неслагање савезника о подјели територија ослобођених у Првом балканском рату од Турака, посебно инсистирање Бугарске да добије цијелу Македонију. Букурештанским миром Македонија је подијељена између Бугарске, Грчке и Србије.

1914. – Француска у Првом свјетском рату објавила рат Аустро-Угарској.

1945. – Јапан у Другом свјетском рату понудио савезницима предају, под условом да цар Хирохито задржи пријесто.

1983. – Умро српски филмски режисер Војислав Нановић, један од пионира југословенског филма послије Другог свјетског рата. Снимио је неколико документарних и осам играних филмова, укључујући „Три корака у празно“, „Циганку“ и „Чудотворни мач“.

1990. – Шефови арапских држава већином гласова (12 „за“, осам „против“) осудили ирачку окупацију Кувајта, а истог дана ирачки предсједник Садам Хусеин је позвао муслимане да отпочну „џихад“ (свети рат) против страних трупа и корумпираних арапских вођа.

1994. – Списатељица Таслима Насрин, суочена са пријетњама исламских фундаменталиста у Бангладешу да ће је убити, избјегла у Шведску.

1995. – Двојица зетова шефа ирачке државе Садама Хусеина, заједно са кћеркама предсједника Ирака, побјегли у сусједни Јордан, гдје им је краљ Хусеин дао политички азил.

1998. – Принц Ал Мухтади Била, старији син брунејског султана Хасана Болкије, једног од најбогатијих људи у свијету, проглашен је насљедником пријестола.

2001. – СФОР у Бањалуци ухапсио пуковника ВРС Видоја Благојевића, кога оптужница Хашког трибунала терети за „геноцид, злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања“.

2004. – Из масовне гробнице у Сијековцу, код Српског Брода током двадесетак дана ексхумирани посмртни остаци 59 жртва, међу којим је и осамнаесторо дјеце.

2004. – Његова светост патријарх српски Павле затражио од функционера државне заједнице СЦГ повлачење из парламентарне процедуре приједлога за нову химну државне заједнице, која је комбинација химне „Боже, правде“ и нове химне Црне Горе „Ој, свијетла мајска зоро“.

2004. – У поплавама које су опустошиле Бангладеш страдало више од 700 људи и нанесена штета од 6,6 милијарди долара. Ово су највеће поплаве у овој земљи од 1998. године.

2006. – Предсједник РС Драган Чавић и премијер Милорад Додик заједнички поднијели кривичну пријаву против ратног команданта Армије БиХ Атифа Дудаковића због ратних злочина почињених на подручју дјеловања јединице којом је командовао.