Са тиранима нема разговора

Пише: Небојша Вукановић

Са тиранима који тлаче и кулуче свој народ нема разговора, осим о мирној предаји власти и ослобођењу заробљених институција. Или Он, или народ, слобода, држава, правда, ред, демократија! Узурпиране су и заробљене све кључне институције, од полиције, правосуђа до РТРС-а, све је подређено интересима једне Партије и једног човјека, и сматрам да се нема о чему разговарати док се институције не ослободе и почну да раде у интересу свих грађана а не одметнуте бахате олигархије.

Додиков позив на тобожње консултације представља врхунац лицемјерства, јер се он често не може консултовати и усагласаити сам са собом, а не са политичким противницима. Прије само неколико дана лидере опозиције је по ко зна који пут без иједног аргумента назвао издајницима и страним плаћеницима којима ће судити народ за издају, а сада те исте лидере зарад својих личних интереса зове на састанак и консултације како би их потопио у своје блато и дискредитовао. Да је Додику стало до истине о Сребреници, не би 14 година сједио скрштених руку и чекао пар седмица пред кампању да сазове посебну сједницу, како би на костима пострадалих покушао доћи до неког јефтиног политичког поена, већ би на основу изјава Хакије Мехољића, Ибрана Мустафића и других честитих и храбрих Бошњака покренуо обимно истраживање како би се утврдила позадина дешавања у Сребреници, улога великих сила и тајних служби. Наша полиција и правоуђе требало је да процесуирају Орића и његове сараднике, спријече уцјењивање и злоупотребе свједока, умјесто што су омогућиле злочинцима да се изругују са правдом и жртвама Срамно је манипулисати недужним жртвама и њиховим породицама, свјесно подизати тензије и отварати тешке теме из прошлости, како би се скренула пажња са сурове реалности у Републици Српској.

Све је већ виђено више пута. Сваки пут када је у великој кризи и тешкој ситуацији Додик покушава заиграти на карту лажног свесрпског јединства, како би показао своју доминацију и опозицију ухватио у самртни загрљај попут анаконде. Сваки гест добре воље и спремности да се разговара о важним питањима је злоупотријебио. Сјетимо се позива патријарха и састанка са владикама у Бијељини када су пропадале банке и откривено како је прао новац за куповину виле на Дедињу, или лажног позива на јединство око референдума о Дану Републике Српске пред локалне изборе, који је нажалост био велика манипулација и подвала јер је Додик упркос референдуму спровео спорну одлуку Уставног суда БиХ и тако понизио сопствени народ… Лично сматрам да са Додиком опозиција нема шта да разговара у овом тренутку, јер није никаква вандредна ситуација нити су витално угрожени интереси Српске, а његовим керберима и режимским медијима треба пустити да лају и спинују о одбијању консултација, јер ће на тај начин само оголити Додиков план и стварне намјере. Додик покушава да отварањем тешких тема и потенцитањем Сребренице изазве реакције и подигне тензије са Бошњацима до неба, како би мобилисао гласаче причом о угрожености Српске, а са друге стране покуша увући опозицију у своје прљаве сплетке и самртни загрљај. Додик потенцира Сребреницу, Кошарац и Дукић крст на Златишту, Стевандић репрезентацију папака и издајника, а Бакир и екипа спремно чека да натрчи на сваку набачену лопту и одапне сличне стријеле побратимима у супротном смјеру. Матрица је већ виђена у много наврата, а најважнији циљ је скренути пажњу народа са биједе, сиромаштва, велике пљачке, незапослености..

У два свјетска, и последњем рату у Подрињу је страдао велики број недужних људи, прије свега Срба и Бошљака, и умјесто сталног подизања тензија и враћања у прошлост сматрам да Срби и Бошњаци треба да напокон окрену лист, извуку поуке из прошлости и умјесто међусобног сукобљавања у корист великих сила почну да живе, раде и граде нове односе. Водећи се пословицом завади па владај, Аустрија и неке велике силе су у прошлости инсистирале на насељавању што више муслимана и католика у Подриње и границу са Србијом како би се међу браћом створила јабука раздора. Велики су често манипулисали народима на овим просторима, изазивали сукобе и ратове како би на проливеној крви наших предака ловили у мутном и остваривали своје интересе. Вријеме ће вјероватно показати да су и трагична дешавања у последњем рату, од Скелана, Залазја, Крнића до Поточара и Коњевић Поља, имала сличну позадину.

Недужне жртве на обје стране треба да нам буду опомена да се неке трагичне лекције из наше прошлости више никада не понове, и никако не треба дозволити да неки политички лешинари и предатори покушавају да кости пострадалих користе у дневно-политичке сврхе. Неко ко се налази на челу Републике Српске никако не треба да пада на ниво неких изманипулисаних старица које се налазе на челу неких удружења, нити да вуче потезе на основу њихових бесмислених подметања. Списак са наводно 22 000 имена Срба осумњичених за ратне злочине, који је Мунира Субашић предала њемачким истражитељима, је бесмислица и подвала. Каква је надлежност, откуд морално и било које друго право њемачким судовима да процесуирају Србе и друге евентуалне ратне злочине у последњем рату? Имајући у виду да је због погибије 50 милиона људи у Другом свјетском рату свега 20-ак нациста осуђено за ратне злочине у Нирнбергу, један на неколико милиона пострадалих, а касније још само двојица Адолф Ајхман и Клаус Барби, прича о некаквим списковима и наводно 22 000 осумњичених Срба због сребреничке трагедије је бесмислена и сулуда.

Јасно је да је Мунира изманипулисана од стране неких бошљачких радикалних политичких кругова који су осмислили њену акцију, и да њима и Додику одговара свако подизање националних тензија како би се пред изборе скренула прича са суштинских проблема нашег друштва. Смрт сваког човјека је трагедија, мајкама које су изгубиле синове и дјецу никакве декларације не могу умањити бол, и недужне жртве на свим странама заслужују поштовање и мир.

Истина нас ослобађа, и умјесто манипулације трагедијама и тужним људским судбинама у дневно-политичке жртве, треба да се окренемо будућности и градимо уређено и сигурно друштво у коме ће људи бити безбједни, запослени и срећни, неће морати да се селе у далеки свијет због неимаштине и вјечитих тензија, и у коме више никад неће бити проливена ничија кап крви зарад интереса неких моћника.