На данашњи дан, 16.септембар

1380. – Умро француски краљ Шарл Пети Мудри, који је као регент – у вријеме док је његов отац Жан Други био заробљеник Енглеза – 1358. угушио велики сељачки устанак, познат као „жакерија“. Током владавине од 1360. године у Стогодишњем рату успио је да преотме од Енглеза већи дио територија изгубљених за Француску катастрофалним Бретањским уговором.

1387. – Рођен енглески краљ Хенри Пети, који је током владавине од 1413. до смрти 1422. наставио Стогодишњи рат са Француском. Побиједио је Французе 1415. код Азенкура и освојио Париз.

1498. – Умро шпански доминиканац Томас де Торкемада, први „велики инквизитор“ од 1483. до 1494. године – симбол злогласне римокатоличке инквизиције у Шпанији. Као шеф инквизиторског трибунала спаљивао је и људе и „јеретичке књиге“, а краља Фернанда Петог убиједио да 1492. изда декрет о протјеривању Јевреја, послије чега је 300.000 Јевреја морало да напусти Шпанију.

1736. – Умро њемачки физичар Габријел Данијел Фаренхајт, који је 1726. израдио први термометар са живом. Такође је створио скалу за мјерење температуре од 180 степени, названу његовим именом, на којој је тачка смрзавања на 32. степену, а не на нули као код Целзијусове скале. Фаренхајтова скала у употреби је у САД, раније и у Великој Британији.

1745. – Рођен руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега 19. вијека. Упркос противљењу цара Александра Првог Павловича Романова и генерала, у вријеме напада француског цара Наполеона Првог Бонапарте на Русију 1812. – послије битке код Бородина – пустио је Французе да уђу у Москву, а затим им нанио пораз, тјерајући их до Париза. У рату против Отоманског царства 1811. веома је успјешно командовао руском Молдавском армијом. Због његове велике популарности у руском народу, у СССР-у су у Другом свјетском рату установљена три степена „ордена Кутузов“.

1810. – Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралес у Мексику је почела борба за независност од шпанских колонизатора, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.

1823. – Рођен српски кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом Балкана. Владао је од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, кад је убијен на Кошутњаку. Због буне Томе Вучића – Перишића побјегао је 1842. у Аустрију, гдје је помагао Вука Стефановића Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и друге српске писце. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858, преузео је команду над војском, а 1861. је установио народну војску од око 50.000 људи и снабдио је модерним оружјем. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. и послије дугих преговора натјерао је 1867. Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Склапао је савезе са балканским хришћанима ради рушења Отоманског царства – 1866. са Црном Гором, 1867. са Грчком и са Бугарским револуционарним одбором и 1868. са Румунијом и настојао је да спријечи пад БиХ под аустријску власт.

1824. – Умро француски краљ Луј Осамнести, који је владао у вријеме рестаурације послије пада цара Наполеона Првог Бонапарте. Титулу краља је носио од 1795, али је стварно владао од 1814. до смрти, кад га је на пријестолу наслиједио брат Шарл Десети.

1859. – Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада дијеле Малави, Танзанија и Мозамбик.

1861. – Заступништво града Загреба је Вуку Стефановићу Караџићу додијелило Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.

1869. – Рођен српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Његово животно дјело је откопавање праисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља и предње Азије, а не из нордијских земаља. Објавио је више од сто научних радова. Дјела: „Преисторијска Винча, 1 – 4“, „Архитектура и скулптура у Далмацији“, „Жича и Лазарица“, „Јонска колонија Винча“.

1894. – Рођен српски архитекта, историчар умјетности и писац Александар Дероко, члан Српске академије наука и умјетности, један од првих историографа српске средњовјековне и народне архитектуре, професор Архитектонског и Филозофског факултета у Београду. Студирао је архитектуру у Риму, Прагу, Брну и Београду, гдје је дипломирао 1926, послије чега је у Паризу код професора Габријела Мијеа специјализовао српску средњовјековну архитектуру. Аутор је низа пројеката, укључујући зграду Богословског факултета и Светосавског храма у Београду и цркве у Новом Сарајеву. Дјела: „Народно неимарство 1“, „Народно неимарство 2“, „Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“, „Римски споменици у Ђердапу“, „Архитектура старога века“, „Споменици архитектуре од 9. до 18. века у Југославији“, „Фолклорна архитектура у Југославији“, „Средњовековни градови на Дунаву“, „Света Гора“, „Са старим неимарима“, „Стара сеоска кућа“, „Стара варошка кућа“, књига сјећања „И ондак је летијо јероплан над Београдом“.

1908. – Беч и Москва се споразумјели да се Аустро-Угарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији БиХ, чиме је окончана анексиона криза која је пријетила свјетским ратом.

1923. – Рођен сингапурски државник Ли Куан Ју, отац независности Сингапура и творац задивљујућег привредног бума те државе у југоисточној Азији, премијер од 1959. до 1990. Под његовим ауторитарним вођством Сингапур је преображен од мајушне сиромашне британске колоније на крајњем југу Малајског полуострва у просперитетну индустријску и трговинску метрополу.

1924. – Рођена америчка филмска глумица Бети Перске, позната као Лорин Бекол, супруга Хемфрија Богарта, уз којег је играла улоге самоувјерених, агресивних жена. Филмови: „Дубоки сан“, „Мрачни пролаз“, „Рт Ларго“, „Младић са трубом“, „Записано у вјетру“.

1931. – Италијанске колонијалне снаге заробиле и погубиле либијског националног вођу Омара Муктара.

1941. – Вођа нацистичке Њемачке Адолф Хитлер наредио гушење устанка у Србији свим средствима и онемогућавање партизана крајњом свирепошћу: за сваког убијеног њемачког војника мора се стријељати сто, а за рањеног 50 српских цивила, водећи рачуна да казна буде изведена на застрашујући начин. Срби су једини народ према којем су Нијемци прописали такву одмазду у Другом свјетском рату.

1941. – Послије уласка у Иран у Другом свјетском рату трупа СССР и Велике Британије, проњемачки монарх Реза шах абдицирао у корист 23-годишњег сина Мохамада Резе Пахлавија.

1945. – Посљедњи остаци јапанске армије се на крају Другог свјетског рата предали у Хонгконгу британским снагама.

1963. – Малаја, Сјеверни Борнео, Саравак и Сингапур основали федерацију.

1967. – Генерални секретар УН У Тант позвао САД да обуставе бомбардовање Сјеверног Вијетнама, што је Вашингтон игнорисао.

1975. – Јужнопацифичка држава Папуа Нова Гвинеја стекла пуну независност од Аустралије.

1977. – Умрла грчка оперска пјевачица Марија Калас, један од највећих сопрана у историји опере. Каријеру је започела 1947. и с огромним успјехом је пјевала на највећим свјетским оперским сценама улоге драмског, лирског и колоратурног карактера.

1978. – У земљотресу у иранском граду Табас и околним селима погинуло најмање 25.000 људи.

1990. – Специјалне јединице сецесионистичког режима у Загребу спријечиле одавање поште жртвама усташког геноцида у Јасеновцу у Другом свјетском рату. Наоружани специјалци су блокирали све прилазе Јасеновцу и онемогућили прелазак грађана из Босне и Херцеговине у Хрватску.

2000. – СР Југославија затражила од Савјета безбједности да што прије донесе одлуку о повратку једног броја војника и полицајаца на Косово и Метохију, према Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму.

2001. – Четворо ученика Основне школе „Петар Петровић Његош“ из Бањалуке и њихова наставница утопили су се када је потонуо туристичи бродић код Светог Стефана – погинули Вања Дрекаловић, Ведрана Видовић, Драгана Кондић и Денис Кваснеј – ученици осмог разреда и њихова наставница Јелена Видовић.

2001. – Одбојкашка репрезентација Југославије освојила титулу првака Европе.

2004. – Посланици 25 земаља чланица ЕУ усвојили у Европском парламенту Резолуцију о малтретирању мањина у Војводини, у којој се истиче да власти у Србији „окрећу главу од проблема насиља над грађанима Србије мађарског етничког поријекла“.

2008. – У више градова у БиХ ухапшено осам лица због пријаве о распрострањеној злоупотреби електронског система БиХ за израду личних карата и пасоша Агенције за идентификацијске документе и размјену података (ранијег ЦИПС-а).

2008. – Европска централна банка (ЕЦБ) унијела 70 милијарди евра новца на европско тржиште, послије пропасти америчког инвестиционог гиганта „Леман брадерс“.