На данашњи дан, 11.октобар

1521. – Папа Лав Десети енглеском краљу Хенрију Осмом – који је 12 година касније оспорио ауторитет Римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром Англиканске цркве, независне од Рима – додијелио титулу „бранитељ вјере“, јер је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје њемачког вјерског реформатора Мартина Лутера.

1531. – Војска швајцарских римокатоличких кантона код Капела поразила је снаге града Цириха и његових протестантских савезника, а у бици је погинуо протестантски вјерски реформатор Улрих Звингли, један од највећих теолога реформације.

1579. – Турског великог везира српског поријекла Баја Соколовића, познатог као Мехмед-паша Соколовић, према налогу његових непријатеља убио је један дервиш. Захваљујући Мехмед-паши Соколовићу Отоманско царство је водило попустљиву политику према Србима, давало им повластице за подизање манастира, отварање штампарије и обнављање Пећке патријаршије 1557, чији је први патријарх био његов брат Макарије Соколовић. У српским земљама Мехмед-паша је подигао многе задужбине, укључујући знаменити мост на Дрини у Вишеграду.

1806. – Рођен српски кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића – Карађорђа. У вријеме његове владавине донесен је Грађански законик и реформисано судство. Србији 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила и објављено „Начертаније“ Илије Гарашанина. Послије свргавања кнеза Михаила Обреновића на пријесто су га 1842. довели уставобранитељи.

1851. – Рођен српски композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, члан Српске краљевске академије, који је највећи дио стваралаштва посветио херојској романтичарској музици, знатно је обогативши у техничком и изражајном погледу. Његове соло пјесме и многе хорске композиције уз пратњу клавира посебан су допринос српској музици. Завршио је Оргуљашку школу у Прагу и у Београду је био диригент Пјевачког друштва „Обилић“. Дјела: хорови „Народни збор“, „Јуначки поклич“, „Кола“, „Поточара“, „Задовољна река“, соло пјесме „Чежња“, „Кажи ми, кажи, Стојанке“, црквена музика: „Литургија“, „Помен“, „Царју небесни“, „Опело“.

1896. – Умро аустријски композитор и оргуљаш Антон Брукнер, касноромантичар који је стварао под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера. Дјела: девет симфонија, осам миса, кантате.

1899. – Почео трогодишњи Бурски рат између јужноафричких бурских држава и Велике Британије.

1942. – У селу Крива Река код Бруса њемачки и бугарски војници су у Другом свјетском рату затворили све становнике у цркву и дигли је у ваздух, усмртивши 320 цивила, углавном жена и дјеце.

1946. – Због кривичних дјела против народа и државе Врховни суд Хрватске је послије вишемјесечне расправе изрекао пресуду ратним злочинцима – Ериху Лисаку на смрт, а римокатоличком надбискупу Алојзију Степинцу и Ивану Шалићу на вишегодишњи затвор.

1962. – Папа Јован Двадесет Трећи отворио Други ватикански сабор, први такав скуп послије 1870. године, на којем је наговијестио реформе.

1963. – Умро француски писац, сликар и режисер Жан Кокто, члан Француске академије. Често је мијењао став и стил и опробао се као пјесник, романсијер, писац драма, критичар, сликар, режисер и филмски сценариста. Дјела: романи „Страшна дјеца“, „Томас варалица“, позоришни комади „Писаћа машина“, „Страшни родитељи“, „Орфеј“, „Едип“, „Антигона“, филмови „Љепотица и звијер“, „Орфејев тестамент“.

1963. – Умрла француска пјевачица италијанског поријекла Едит Пјаф, звијезда кабареа и симбол француске шансоне. Такође је компоновала шансоне и писала текстове за њих. Дјела: аутобиографије „Мој живот“, „На балу успјеха“.

1976. – У Кини под оптужбом за завјеру ухапшена „четворочлана банда“ – Мао Це Тунгова удовица Ђанг Цхинг и три бивша висока функционера.

1977. – У атентату убијен предсједник Сјеверног Јемена пуковник Ибрахим ал Хамди.

1980. – Два совјетска космонаута окончала до тада најдужу космичку мисију, боравећи у броду „Саљут 6“ 185 дана у свемиру.

1988. – Говор папе Јована Павла Другог прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру кад је британски посланик из Сјеверне Ирске – протестантски свештеник Јан Пејзли почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле Други антихрист“.

1990. – На стадиону „1. мај“ у сјевернокорејском главном граду Пјонгјанг око 150.000 гледалаца је одушевљено поздравило побједу фудбалске репрезентације Сјеверне Кореје над Јужном Корејом резултатом 2:1 у историјском пријатељском мечу, првом спортском надметању на домаћем тлу екипа подијељене земље.

1993. – На норвешког издавача Вилијама Нигарда, који је штампао „Сатанске стихове“ британског писца индијског поријекла Салмана Руждија, у Ослу је пуцао и тешко га ранио један исламски терориста.

1999. – Албанци су у центру Приштине, испред хотела „Гранд“, убили припадника УНМИК-а – Американца бугарског поријекла Валентина Крумова.

2000. – Европске земље почеле са укидањем санкција Југославији.

2000. – Нобелова награда за економију за 2000. годину додијељена је двојици Американаца – Џејмсу Хекману и Данијелу Мекфадену, који су награђени за развој статистичких метода за анализу понашања појединаца, домаћинстава и фирми.

2003. – Муслиманске земље позвале са самита Исламске конференције /ОИЦ/ у Малезији на „повлачење свих страних трупа из Ирака“.

2007. – Британска списатељица Дорис Лесинг добила Нобелову награду за књижевност.