Велики потенцијал РС за производњу енергента будућности

Годишњи обим сјече у шумама Републике Српске износи око 3.000.000 кубних метара. Процјене показују како само у западном дијелу РС постоји близу 700.000 кубних метара сировине као потенцијалног извора за биомасу.

Тренутно се годишње, поред око 500.000 метара кубних дрвног сортимента који се већ испоручује из шумских газдинстава из западног дијела РС, локалном становништву додатно испоручи око 140.000 кубика огревног дрвета.

Све ово показује да Република Српска са својим природним богатствима има велики потенцијал за производњу дрвне биомасе, енергента будућности, а уз добро планирање, организовану експлоатацију и успостављање тржишта налик онима у Европи, заувијек може да се ријеши зависности од фосилних горива, која због загађења, али и цијене, модерном свијету који тежи енергетској ефикасности нису прихватљива.

Позитивни ефекти кориштења дрвне биомасе као обновљивог извора енергије огледају се у њеној неутралности, односно смањеном утицају на животну средину. При сагоријевању биомасе емитује се у атмосферу онолико угљен-диоксида колико биљка у току раста везује током процеса фотосинтезе, па је у том случају коефицијент емисије угљен-диоксида једнак нули, како кажу стручњаци из ове области.

Према доступним подацима које наводе из „Шума РС“, око 100.000 метара кубних дестилационог дрвета годишње троши „Дестилација“ Теслић, „РС Силицон“ из Мркоњић Града 30.000 кубика, топлане у Приједору и Градишци исто толико, а ФАШ Шипово 40.000, док „Еко-топлане“ Бањалука имају годишњу потребу од око 80.000 м3.

Сви ови купци заједно троше нешто више од половине укупних планираних количина које „Шуме Српске“ имају на располагању само у западном дијелу РС.

Због тога, како кажу у овом јавном предузећу, укључивање предузећа „Еко-топлане“ у систем испоруке, а које Бањалучане од ове године грије на дрвну сјечку, не би смјело довести до било каквих поремећаја на тржишту.

Наиме, оснивањем „Еко-топлана“ није се повећала потреба за додатном сјечом шуме, јер количине од 500.000 метара кубних дрвног сортимента који се већ испоручује из шумских газдинстава из западног дијела РС, као и количина од око 140.000 кубика која се додатно испоручују локалном становништву, остају непромијењени како је и дефинисано десетогодишњим планом.

О потенцијалу за повећање потрошње дрвног сортимента на домаћем тржишту довољно говори и податак да се годишње из Републике Српске извезе цца 500.000 метара кубних огревног дрвета.

Ово све говори у прилог чињеници да се испоруком дрвног сортимента предузећу „Еко-топлане“ смањује увоз скупог и прљавог енергента који се мијења домаћим, јефтинијим и еколошки прихватљивијим енергентом.

У „Шумама РС“ кажу како се само у шумском отпаду крије близу 150.000 метара кубних сировине годишње, али се тај потенцијал засад не користи.

„Шумски остатак у ‘Шумама РС’ до сада није коришћен иако су отклоњене законске претпоставке његовог коришћења кроз измјене и допуне Правилника о шумском реду, због техничко-технолошких и економских ограничења, односно износа и извоза овог материјала од сјечине до привременог стоваришта“, кажу они.

Додају како је за реализацију потребно извршити одређене претпоставке, као што су модернизација експлоатације шума и извођача радова, измјене подзаконских аката и слично.

Међутим, то је само дио оног гдје се може пронаћи сировина за овај енергент. Процјене показују како, поред шумског остатка у западном дијелу РС, извор за биомасу лежи у целулозном и огревном дрвету од 100.000 метара кубних годишње, затим у приватним шумама из којих би се могло обезбиједити 224.309 кубних метара, а дио сировине би се могао добити и од самих дрвопрерађивача, и то око 170.000 кубика отпада из производње, и додатно би се од индустријских плантажа могло обезбиједити око 40.000 кубних метара.

Један мањи дио могао би се добити и пробијањем одређених шумских траса, крчењем запуштених посједа као и редовним одржавањем дрвореда.

Дане Марчета, професор на Шумарском факултету у Бањалуци, каже како је потенцијал једно, а могућност искоришћења потенцијала нешто сасвим друго.

„Да би се потенцијал у потпуности могао користити, треба унаприједити начине газдовања шумама и шумским земљиштем и инвестирати у нове технологије и знања“, каже он.

Поред свега, организовано тржиште је такође веома битно када је биомаса у питању, а модел који примјењују земље ЕУ могао би да послужи као полазна тачка.

Наиме, њихово тржиште је организовано кроз сабирно-логистичке центре за биомасу којима управља група привредника, шумопосједника или слично. Ради се о иновативном и конкурентном пословном моделу у којем центар организује ланац вриједности тако што дјелује као повезница између локалних снабдјевача биомасом и малих и великих потрошача као што су куће или топлане.

Пласман биомасе путем ових центара ствара додатну вриједност, како за власнике центара, тако и за купце, који имају користи од понуде квалитетног локалног горива из биомасе.

Кроз мрежу сабирно-логистичког центра, клијенти могу бити сигурни да су им дугорочно осигуране залихе горива за њихове системе гријања. У сусједној Хрватској послује један такав центар под називом „Капела“, а који су основале три општине, неколико приватника и јавних установа. Посједују земљиште у општини Јосипдол површине 15.000 квадрата, као и машине потребне за извлачење дрвне сировине, попут трактора и камиона.

Из „Еко-топлана“ Бањалука кажу како са биомасом остварују уштеде и да је производња топлотне енергије из фосилних горива (мазута) скупља преко 60 одсто у односу на производњу из биомасе (сјечке) те да им је циљ да пређу на еколошки јефтинији и прихватљивији енергент како би се прије свега смањили трошкови набавке енергента, али и како би се дугорочно водило рачуна о енергетској ефикасности.

Анализом утрошеног енергента у оквиру топлификационог система града Бањалука, у посљедњих неколико година примјетно је значајно повећање учешћа биомасе у односу на мазут приликом производње топлотне енергије. За разлику од претходне гријне сезоне 2017/18, када је биомасе у производњи топлотне енергије било 54 одсто, план је да у сезони 2018/19. учешће биомасе буде 92 одсто, а што је огромна промјена у односу на сезону 2013/14, када се град у потпуности гријао на мазут.