Ни мртвима не дају мира: Хрвати се спремају да почисте српске гробове и споменике, јер им сметају симболи

Такви споменици углавном се налазе на гробљима, у склопу породичних гробница или маузолеја.

Хрвати планирају да са сваког њиховог гробља уклоне сваки траг који има било какве везе са Србијом. У Хрватској је наиме тренутно у току јавна расправа о Закону о гробљима, на основу које се очекује доношење одлуке да се из ове земље уклоне споменици с натписима који, како се наводи, пропагирају идеје на којима се темељима оружана агресија на Хрватску, као и натписи којима се велича сама агресија или великосрпство, пише вечерњи.хр.

На споменике који, како се наводи, величају великосрпску агресију већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, које их сматрају увредом за жртве, а најчешће је спомињан споменик Вукашину Шошкочанину у Боровом селу. На њему се између осталог наводи „И сада гледам Борово рођено моје село, браћу, сестре и српске борце моје, битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје“.

НАРОДНИ ЈУНАК НА ХРВАТСКОМ ТЛУ

Такви споменици углавном се налазе на гробљима, у склопу породичних гробница или маузолеја, наводе медији. Вукашин Шошкоћанин, како се наводи, вођа побуне у Боровом селу, осуђен је на 20 година затвора, а касније аболиран и на месном гробљу има споменик.

Подигла га је породица, пошто се 1991. године утопио у Дунаву. Пише да је народни јунак, а хрватско тло названо је – српским.

– Мени тај натпис не значи ништа, можда је споран део тог натписа који мало и нас мештане овде прогања – каже Синиша Сремац, водитељ гробља.

А прогања већину хрватских грађана јер се Шошкочанин сматра одговорним за смрт 12 чланова обезбеђења. Гробља у Хрватској обилују и другим, сличним споменицима.

Хрватски закони не баве се прецизно овом проблематиком, али за уставне стручњаке ствар је јасна – овакви споменици забрањени су и то чак и на јавним површинама као што су гробља и на надгробним плочама. Члана 39. Устава каже: Забрањено је и кажњиво свако позивање или подстицање на рат или употребу насиља, на националну, расну или верску мржњу или било који облик нетрпељивости.

Вуковарски доградоначелник из редова српске мањине сматра да се такви споменици не могу изједначавати с оним што се догађало у Другом светском рату.

СТВАРНО ОБЈЕКТИВНО СТАЊЕ

– Временски, политички контекст није исти, последице нису исте и није исто дефинитивно временско раздобље које је од тад прошло да бисмо могли расуђивати уопште шта то за кога значи и шта је стварно објективно стање – каже Срђан Милаковић, доградоначелник Вуковара (ДСС).

За историчаре, објективно је да је у Боровом селу – хрватско тло.

ОЗБИЉАН ПРОБЛЕМ

– Ако градоначелник Вуковара сматра да је политика која је за циљ имала да Вуковар и већи део Хрватске припоји Србији позитивна, онда ми имамо озбиљан политички проблем – каже историчар Анте Назор.

У документу који је надлежно министарство пустило у јавну расправу стоји да је реч о спровођењу препорука Већа за суочавање с поседицама владавине недемократских режима. Непосредан повод за оснивање тог већа била је спомен-плоча за погинуле припаднике ХОС с натписом “За дом спремни”, али је још нејасно шта ће се догодити с делом препорука које се односе на тај усташки поздрав. Веће је, наиме, утврдило је да је то могуће истицати само у приликама у којима се коментаришу погинули припадници ХОС.