На данашњи дан, 14.октобар

1066. – Код Хестингса инвазиона армија војводе Вилијама од Нормандије, будућег енглеског краља Вилијама Првог Освајача, потукла саксонске трупе енглеског краља Харолда, који је погинуо. Инвазија је изведена под благословом папе, јер су Саксонци остали православни послије формалног расцјепа хришћанске цркве 1054. на римокатолике и православце.

1322. – Војска шкотског краља Роберта Првог у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе под командом краља Едварда Другог, што је одлучујуће допринијело да енглески монарх 1328. невољно призна независност Шкотске.

1806. – Под командом Наполеона Првог Бонапарте француске трупе су побиједиле пруску армију у бици код Јене и покориле Пруску.

1808. – Французи су укинули Дубровачку Републику, насталу у 15. вијеку од Дубровачке општине. У почетку је обухватала град с непосредном околином, касније су јој српски владари из династије Немањића продали или уступили полуострво Пељешац, острво Мљет и Конавле у градском залеђу, а краљ Босне Остоја приморје од Орашца до Стона. Француска је окупирала Дубровник 1806, а у састав Аустрије је ушао 1815, на основу одлуке Бечког конгреса. Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца припао је 1918, а 1991. отцијепљеној југословенској републици Хрватској, у којој никад није био до 1939. и стварања Бановине Хрватске као дијела Југославије.

1809. – Бечким миром Аустрија принуђена да Трст и Илирску провинцију преда Француској, Галицију Пољској и Русији, а област Ин Баварској.

1882. – Рођен ирски државник Емон де Валера, вођа партије „Шин фејн“ од 1917. до 1926., с два краћа прекида премијер од 1937. до 1959, а потом до 1973. предсједник Ирске. Због учешћа у устанку „Црвена паства“ 1916. Енглези су га осудили, прво на смрт, па на доживотну робију, али је ослобођен 1917. Предводио је 1922. Даблински устанак, послије чије је пропасти 1923. објавио крај оружане борбе. Био је 1932. године предсједник Друштва народа.

1890. – Рођен амерички генерал и државник Двајт Дејвид Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Другом свјетском рату у Европи, предсједник САД од 1953. до 1961. Командант НАТО-а био је од 1950. до 1952, када је дао оставку због предсједничких избора, које је добио као кандидат Републиканске странке.

1894. – У Београду на линији Калемегдан – Славија пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.

1894. – Рођен амерички писац Едвард Естлин Камингс, пјесник снажног лирског дара, у чијој су поезији доминирале теме љубави и смрти. Дјела: збирке стихова „Четрдесет једна пјесма“, „Је 5“, „Вива“, „Том“, „В20“, „1×1“, „Седамдесет и једна пјесма“.

1912. – Предсједник САД Теодор Рузевелт у Милвокију преживио атентат – метак је зауставио дебели капут и свежањ папира у унутрашњем џепу.

1913. – У најтежој рударској несрећи у Великој Британији, у руднику угља код Гламоргена у Велсу, погинуло 439 рудара.

1927. – Рођен енглески глумац Роџер Мур, који је углавном играо у акционим филмовима и ТВ серијама и замијенио је Шона Конерија у серији филмова о тајном агенту 007. Филмови: „Ајванхо“, „Живи и пусти да умру“, „Човјек са златним пиштољем“, „Шпијун који ме волио“, „Само за твоје очи“.

1930. – Рођен конгоански диктатор Жозеф Дезире Мобуту, познат као Мобуту Сесе Секо, предсједник Заира од 1965. до збацивања с власти у мају 1997, у побуни коју је предводио Лоран Кабила. Власт у Заиру је приграбио у новембру 1965, послије петогодишњег грађанског рата у тој бившој белгијској колонији, и владао је аутократски, нагомилавши, при томе, баснословно лично богатство.

1933. – Нацистичка Њемачка напустила Друштво народа и конференцију о разоружању у Женеви.

1939. – Више од 800 морнара погинуло је на британском ратном броду „Ројал оук“, којег је у мору поред сјеверне Шкотске потопила њемачка подморница.

1941. – Окупаторски војници нацистичке Њемачке у Србији у Другом свјетском рату починили један од најтежих ратних злочина, стријељавши у Краљеву више од 6.000 српских цивила, укључујући жене и дјецу.

1944. – Умро српски сликар Марко Мурат, оснивач Умјетничке занатске школе у Београду, који је почео као реалиста, али се потом приближио импресионистима. Сликао је портрете, историјске композиције, предјеле, снажно је утицао на стварање „београдске школе“ и у српско сликарство је унио нова умјетничка схватања и развио интересовање за проблеме свјетлости.

1944. – Самоубиство извршио њемачки фелдмаршал Ервин Ромел – назван „Пустињска Лисица“ због спектакуларних побједа његовог Афричког корпуса у Другом свјетском рату – послије неуспјелог пуча против Адолфа Хитлера, јер је у пуч био умијешан.

1944. – Британске и грчке снаге ослободиле Атину од Нијемаца у Другом свјетском рату.

1947. – Летећи војним авионом на млазни погон, који је био у фази испитивања, амерички ваздухопловни капетан Чарлс Јегер постао први човјек који је пробио звучни зид.

1959. – Умро амерички филмски глумац аустралијског поријекла Ерол Флин, који је најчешће играо правдољубиве јунаке у авантуристичким филмовима. Филмови: „Крвави капетан“, „Авантуре Робина Худа“, „Гусар“, „Краљевић и просјак“, „Џентлмен Џим“, „Вирџинија Сити“, „Коријени пакла“.

1964. – Нобелову награду за мир добио Американац афричког поријекла Мартин Лутер Кинг, борац за људска права црнаца.

1970. – На Филипинима од тајфуна погинуло више од 780 људи.

1973. – У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтјев да силом угуши студентске демонстрације.

1977. – Умро амерички пјевач и филмски глумац Хари Лилис Бинг Крозби, рекордер по броју снимљених плоча, добитник „Оскара“ за филм „Идући својим путем“.

1988. – Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.

1990. – Умро амерички композитор и диригент Ленард Бернстин, од 1958. диригент Њујоршке филхамоније, који је ефектне интерпретације заснивао на студиозном и темпераментном понирању у стилове различитих епоха. Компоновао је у неокласицистичком и постромантичарском стилу. Дјела: симфоније „Џеремаја“, „Доба стрепње“, балет „Слободна машта“, опера „Невоља на Тахитију“, мјузикл „Прича са западне стране“.

1990. – Њемачка и Пољска потписале споразум о граници на ријеци Одри.

1991. – Предводник бурманске опозиције Аунг Сан Су Ћи, која је више од двије године провела у кућном притвору под режимом војне хунте, добила је Нобелову награду за мир.

1994. – Премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат подијелили Нобелову награду за мир.

1995. – Грчка укинула ембарго против Бивше Југословенске Републике Македоније, пошто је Скопље прихватило да промијени заставу и званично се обавеже да нема претензија према грчкој територији.

1998. – Нигеријски писац Воле Сојинка, добитник Нобелове награде за књижевност, вратио се у земљу послије скоро четири године избјеглиштва, на које га је приморао диктаторски режим војне хунте, којем се жестоко противио.

1999. – Умро Џулијус Камбараге Њерере, истакнути лидер Покрета несврстаних, први предсједник Тангањике од 1962. до 1985, кад је поднио оставку, што је риједак примјер у Африци. Један је од оснивача Организације афричког јединства 1963, а три године по окончању борбе за независност од Велике Британије 1964. био је кључна фигура приликом уједињења Тангањике са острвом Занзибар, послије чега је земља названа Танзанија.

1999. – Хуманитарна организација „Љекари без граница“ добила Нобелову награду за мир – похваљен је њихов пионирски хуманитарни рад на неколико континената.

2003. – У Бечу одржани први директни разговори Београда и Приштине након НАТО интервенције против СР Југославије 1999. године.

2006. – Савјет безбједности УН усвојио економске и санкције на увоз оружја и опреме Сјеверној Кореји, као одговор на тестирање нуклеарног оружја.