Изграђена секундарна водоводна мрежа за три соколачка и једно рогатичко село

Секундарна водоводна мрежа изграђена је за три соколачка и једно рогатичко село, у коју је уложено око 110.000 КМ, а водом ће снабдијевати 25 домаћинстава на овом рубном подручју између двије општине.

Директор соколачке фирме “Рајак-ВоБ” Душко Рајак, која је радила на изградњи овог дијела мреже, рекао је Срни да је секундарни водовод завршен за села Казимеровићи, Озерковићи, Врбарје и Доњи Обртићи у којима се мјештани углавном снабдијевају водом са локалних извора, кишних чатрња или старих бунара, која никада нису имала водовод.

Преостало је још да се изабере најбољи извођач и изврши прикључак крајњих потрошача на секундарну мрежу.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица нагласио је да је овај вод дио великог пројекта “водоснабдијевање рубних села” који заједнички реализују сусједне општине Рогатица и Соколац укупне вриједности од око 4.500.000 КМ до 5.000.000 КМ.

Он је рекао да ће реализацијом овог пројекта бити ријешено питање водоснабдијевања за око 1.000 домаћинстава међу којима су већина повратничка, од југозападног руба Гласиначког поља на подручју општине Соколац, до Стјеница и ширег подручја Сочица на подручју општине Рогатица.

Бјелица је рекао да су ове двије локалне заједнице у протекле двије године имале безрезервну подршку Савјета министара, Владе Федерације БиХ, Међународног фонда за пољопривредни развој /ИФАД/ и успјешних привредника са ових подручја на високим позицијама у БиХ.

Он је нагласио да је општина Соколац у овај пројекат ушла захваљујући средствима уштеде од 600.000 КМ на компоненти један пројекта “Снабдијевање водом и канализација Сокоца”. “Општина је у овом дијелу пројекта измирила све своје обавезе”, рекао је Бјелица.

Он је подсјетио да је Турска организација за међународну сарадњу и координацију /ТИКА/ одобрила око 500.000 КМ и да представници општина Соколац и Рогатитца чекају да ова средства буду оперативна.

Мјештанин села Озерковићи Миодраг Мачар /60/ вратио се са супругом у своје родно село након минулог рата, јер је годинама од надлежних добијао обећање да ће бити изграђен водовод који ће им олакшати живот.

У родном селу су се почели бавити пољопривредом и снабдијевају се водом са чатрње у којој сакупљају кишницу и довозе воду за пиће из насеља Подроманија удаљеног 18 километара.

Он је навео да и у таквим условима данас на свом породичном имању узгајају шест грла крупне и четрдесетак ситне стоке и тврди да би се на селу могло солидно живјети када би била обезбијеђена потребна инфраструктура.

Мачар наводи да у Озерковићима донедавно нису имали ни добар макадамски пут, што је довело до одумирања села, укидања сеоске школе, продавнице, одласка становништва и запуштања породичних имања.

“Сада у селу у пет кућа стално живи десет мјештана, а викендом нам на сву срећу долазе потомци овдашњих фамилија, Мачар, Мијатовић, Ристовић, Гојковић, Бјековић и Стојановић, што значи да је крај лијеп и да ге не треба занемарити”, рекао је Мачар.