Дража Михаиловић – смрт дужа од живота (6): Смрт мајора Ивана Фрегла

Аутор: Перо Сиимћ

0

Југословенска војска у отаџбини и избегличка влада прогласили су ослобођење свих Јужних Словена, уједињених под окриљем заједничке мајке – Велике Југославије, као основни ратни циљ.

Иван Фрегл и Александар Мишић

Чим га је југословенска избегличка влада поставила за команданта „свих патриотских снага у Југославији“, пуковник Михаиловић je свој покрет преименовао у Југословенску војску у Отаџбини. Ова последња назнака у називу војске била је нужна због тога што су се југословенске ваздухопловне и поморске снаге 1941. године, заједно с владом, такође повукле из земље и биле су под директном британском командом на Блиском истоку.

На основу овлашћења југословенске избегличке владе, Михаиловић је од свих наоружаних устаничких покрета и група у земљи затражио да се ставе под његову команду, а основни ратни циљ своје војске тих дана овако је дефинисао:

– Ослобођење свих Јужних Словена уједињених под окриљем заједничке мајке – Велике Југославије.

Комунисти су га глатко одбили, а команданти српских устаничких снага у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Далмацији и Лици изразили су му лојалност, па ће Михаиловићев покрет у овим крајевима ускоро имати десетине хиљада присталица.

Повољне реакције стигле су и из Словеније, па ће Југословенска војска у отаџбини ускоро у овом делу Југославије располагати с више од хиљаду присталица.

Још у мају 1941, у време када се Михаиловић појавио на Равној гори, око генералштабног мајора Југословенске војске Ивана Фрегла у Словенији су се почели окупљати неки активни официри Југословенске војске. Мајор Фрегл убрзо је кренуо у Београд, да обиђе супругу и ћерку Гордану, а његов план да се после неколико дана врати у Словенију осујетили су Немци, који су га ухапсили у Београду.

Из немачког затвора спасао га је један његов београдски пријатељ, а Фрегл је побегао на Равну гору. Постављен је за начелника Штаба Колубарског војно-четничког одреда, којим је командовао његов колега, мајор Александар Мишић.

Поред ове дужности, мајор Фрегл је на Равној гори с Дражом Михаиловићем основао официрску школу, у којој је предавао стратегију ратовања. Ту школу касније je завршио и најстарији Михаиловићев син Бранко.

Вођство над групом словеначких официра Југословенске војске, који се нису мирили са окупацијом Словеније, после одласка мајора Фрегла на Равну гору преузео је мајор Карл Новак, кога је Михаиловић почетком септембра 1941. поставио за представника свог покрета у Словенији.

Словеначки четници ширили су круг својих присталица, па су ускоро покренули и свој недељни лист, Слобода или Смрт, штампан у 3.000 примерака. На ширење организације утицала је и емотивна наклоност Михаиловића према Словенцима, којима је већ прве године рата обећао да ће учинити све да се Словенији, поред Приморске области, прикључе и Корушка и Штајерска.

Средином децембра 1941. Немци су стрељали двојицу блиских Михаиловићевих сарадника, мајоре Александра Мишића и Ивана Фрегла.