Дом здравља „Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу је установа која броји шездесет пет запослених радника. Шест тимова породичне медицине су предодређени да пацијентима пружају адекватну двадесетчетворочасовну медицинску помоћ. Директор Установе специјалиста педијатрије Адријана Станар нам у наставку текста говори о раду и изазовима са којима се суочавају, како би направили једну организовану јединицу у систему здравства. Својим услугама настоје пружити максималну помоћ свим грађанима како општине Соколац тако и сусједних општина. Према ријечима директорице др Станар, Дом здравља тежи просторно, кадровски и технички одговорити захтјевима здравственог система.

ПО ЧЕМУ СЕ ДОМ ЗДРАВЉА У СОКОЦУ ИЗДВАЈА ОД ОСТАЛИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА НА ПОДРУЧЈУ НАШЕ РЕГИЈЕ?

– Соколац је територијално велика општина. Дом здравља пружа здравствене услуге у пречнику од око 70 километара укључујући и најудаљенија села. С обзиром да општине Хан Пијесак и Рогатица немају Центар за базичну рехабилитацију, нити Центар за ментало здравље, дужни смо да услуге овог домена пружимо пацијентима сусједних општина. Нови концепт примарне заштите не предвиђа постојање теренских амбуланти за мјеста гдје по једном доктору породичне медицине живи мање од двије хиљаде становника. На нашим просторима ординира једино амбуланта у мјесној заједници Баре, која је удаљена и неприступачна зими, а има доста хроничних и старијих болесника којима је неопходна здравствена услуга.

КАДА ДЕЖУРНИ ЉЕКАР ПРОЦИЈЕНИ ДА ПАЦИЈЕНТ ТРЕБА БОЛНИЧКО ЛИЈЕЧЕЊЕ ГДЈЕ СЕ УПУЋУЈЕ НА ДАЉА ИСПИТИВАЊА?

– Након постављања индикације, пацијенте упућујемо у нашу надлежну референтну болницу Касиндо у Источном Сарајеву. С обзиром на то да је УКЦ Сарајево територијално ближе, пацијенти могу на лични захтјев тражити да буду транспортовани на Кошево, али у том случају плаћају превоз, јер је то услуга на лични захтјев. Љекари соколачког Дома здравља имају склопљен уговор са Фондом и слање пацијената ван надлежне установе сматра се кршењем истог за шта се може кривично одговарати.

„Према стандардима и нормама, одвојена хитна би имала по једног доктора, возача, медицинску сестру са средњом и једну са вишом стручном спремом. Сада ја Вас питам – да ли четири особе могу радити 365 дана у години без дана одмора?“

ДА ЛИ СЕ СУСРЕЋЕТЕ СА НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА У РАДУ?

– Горући проблем је недостатак санитетских возила. Возило које је у најбољем стању старо је десет година и броји преко 400.000 пређених километара, док су остала два у употреби преко осамнаест година. Иако се улаже у сервисирање, она су из дана у дан све мање адекватна за транспорт. Додатни проблеми се односе на издате рецепте и упутнице. Поједини пацијенти су на основу дијагнозе ослобођени плаћања услуга ако су посјете у вези са том патологијом. Али ако се ради о некој другој болести, нажалост, пацијент нема право на бесплатно лијечење и мора платити партиципацију и лијекове. Такав је систем и ми љекари ту ништа не можемо урадити. Зато долази до пропуста па надлежне контролне установе сматрају да Дом здравља не поступа у складу са правилима и законима и бива санкционисан због кршења правила. Када је ријеч о функционисању можемо рећи да оно нужно и неопходно посједујемо на задовољавајућем нивоу. Од прије девет мјесеци ми смо сертификована установа. Имамо рјешење од стране ресорног министарства о испуњености услова у погледу простора, кадра и опреме за све дјелатности које се по закону могу обављати на примарном нивоу здравствене заштите.

КАКАВ ЈЕ КАДАР, КОЛИКО КАПАЦИТЕТА И КАКВУ УСЛУГУ ПАЦИЈЕНТИ МОГУ ДА ОЧЕКУЈУ?

– Здравствено особље је преоптерећено послом, али када погледамо цјелокупну слику пацијенти се једино жале на чекање. У овом случају није криво особље нити љекар него норме, које су нам наметнуте и које не могу да се ускладе са оним што један Дом здравља има. Поређења ради, 2005. године ја сам била стотину пети радник по реду, данас нас има 65. Расте број обољелих пацијената који требају нашу бригу и пажњу, па је обим посла дупло већи.

КОЛИКО ИМАТЕ ТИМОВА ПОРОДИЧНЕ МЕДИЦИНЕ?

– Тренутно имамо шест тимова породичне медицине. Према стандардима у једном тиму требе бити око 1800 пацијената. Ми смо већ на старту прешли лимит, јер се код нас тај број креће од 1900–2200 пацијената. Спадамо у ред општина које имају Службу хитне помоћи. Она би требала бити одвојена од Дома здравља, али ту су опет наметнуте норме. Према њима одвојена хитна би имала по једног доктора, возача, медицинску сестру са средњом и једну са вишом стручном спремом. Сада ја Вас питам, да ли четири особе могу радити 365 дана у години без дана одмора? Зато морам да похвалим колеге, сви дежурамо без надокнаде, јер се оне годинама не плаћају. Да се нисмо усагласли и схватили на вријеме значај хитне помоћи данас је не бисмо ни имали. Држимо хитну помоћ, оптерећени смо дежурама, породичним тимовима, доста запослених је у зрелијим годинама, али сви смо оријентисани да пацијенти имају адекватну медицинску помоћ и да Дом здравља опстане.

У ОКВИРУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА ЈАЧАЊА ЗДРАВСТВЕНОГ СЕКТОРА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЧЕСТО ОРГАНИЗУЈЕ ЕДУКАЦИЈЕ ЗА ЗДРАВСТВЕНИ СЕКТОР. КОЛИКО ВИ УЛАЖЕТЕ У СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ И ЕДУКАЦИЈЕ?

– Тренутно су нам два доктора на специјализацији – докторица Ведрана Копривица из области Ургентне медицине и др Александра Реновица област Гинекологија и акушерство. Имамо једног стоматолога из дјечије превентивне стоматологије. У наредном периоду соколачки Дом здравља требао би послати још два љекара, али пошто ми сносимо све трошкове специјализација мораћемо да сачекамо до даљњег јер немамо интерних ресурса да можемо ићи у том смјеру.

Да би се сваких пет година лиценцирали и стекли нову дозволу за рад, ми смо дужни да идемо на семинаре и континуиране медицинске едукације дефинисане од стране Коморе доктора. Због кризе у друштву приморани смо да се самофинансирамо. Да бисмо ишли у корак са новим терапијским дијагностичким процедурама и сазнањима у медицини, која свакодневно напредују, морамо да изграђујемо себе и будемо спремни да одговоримо данашњим изазовима.

ПОВОДОМ НЕДАВНО ОБИЉЕЖЕНОГ СВЈЕТСКОГ ДАНА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА УЧЕСТВОВАЛИ СТЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ У БАЊАЛУЦИ ЗАЈЕДНО СА СПЕЦИЈАЛИСТОМ ПСИХИЈАТРИЈЕ ДР ВАЛЕРИЈОМ ПЕТРУШИЋ.

– Као што је приоритет превенција у свим гранама медицине, Министарство здравља и социјалне заштите РС заједно са Асоцијацијом XY покренуће пројекат превентивне психијатрије при центрима за ментално здравље, који ће се односити на дјецу и младе. Данас смо свједоци низа нестабилности, социјалних и економских проблема који доводе до психопатологије у адолесценцији. Центар за ментално здравље у Сокоцу биће дио пројекта који смо спремни да прихватимо све у циљу напредовања и стицања нових вјештина, које несебично можемо искористити за добробит пацијената – истиче за наш интервју директорица и специјалиста педијатрије Адријана Станар.

Објављено у 240.броју Соколачких новина (новембар 2018.)

Постави одговор