Из ванредног стања пријевременом Скупштином

Пише: Милован Бјелица

0

Стање у странци је ванредно, па су самим тим и избори пријевремени, ма како да их формулишу они који их морају заказати. Оптужбе како се некоме жури у страначке изборе и како неко други прави пометњу у странци, а при том предсједник странке врши чистке или како сам каже “експресне елиминације”, застрашивање чланства и гази сопствена обећања, је одраз погубљености која траје од изборне ноћи.

Скупштина Српске демократске странке (17.април 1998.године)

У том бунилу је и изјава да Скупштина странке неће бити одржана “ни убрзо ни далеко”? Сви се сјећамо да је рекао да је Скупштина 12. децембра!? Сви потписи за пријевремену Скупштину Српске демократске странке који су предати 17. новембра су валидни, а комисија је утврдила да ни један није фалсификован. Потом су услиједили позиви из страначких просторија и узнемиравање људи који су своје мишљење изразили писмено и то мишљење потврдили својим потписом. Мићо Мићић и један број чланова Скупштине није хтио да се јави, јер сматра да прозивање и позивање да се потврђује аутентичност потписа представља понижавање и сумњу у званично потписану изјаву и у част и углед потписаног.

Предато је 138 потписа плус 12 из Теслића што је укупно 150. Што се тиче Добоја потписи су предати на почетку сједнице.

Легатилет и легитимитет делегата и чланова Скупштине СДС-а из Добоја, нико нема право да доводи у питање, јер иако је распуштен Градски одбор у Добоју они нису престали бити чланови Скупштине јер нису сви искључени из странке.

А о понашању приликом распуштања добојског одбора довољно говори начин како је то урађено. На крају сједнице кад је остало око 45 чланова Главног одбора, распуштен је Градски одбор Добој.

Помињу шест људи, за које они кажу да су повукли потписе, међутим на позив су им рекли да ако је Скупштина 12. децембра они су сагласни. Па опет и када безразложно одбаце тих 6 потписа остаје их и више него довољно за сазивање Скупштине.

Сједница Регионалног одбора СДС-а (1995.године)

Да није било потписа и да предати захтјев није легалан и легитиман, отуђено и одметнуто руководство странке би све игнорисало. Онако као што је игнорисало питања о финансијама и трошковима кампање, о којим није било ни ријечи. Као ни о катастрофалном изборном резултату

Поставља се питање: Зашто Kомисија за разматрање захтјева за одржавање пријевремен Скупштине СДС-а није потписала свој извјештај? Да ли су га Бојан Вјештица, Ведрана Опачић и Данијела Данојлић радили самостално и савјесно или по диктату или се стиде урађеног па не желе да га потпишу?

Овдје је једино упитан наведени број чланова Скупштине, мислим да је мањи од 416, јер списак није пречишћен и није уважен број оних који су истјерани, отишли или умрли.

Предсједник у оставци, говори о новим људима које ће привући у странку и новој генерацији политичара који ће бити потпомогнути онима који имају друштвени, морални и политички интегритет и међу људе са интегритетом убраја и себе и свог ментора Младена Босића, а при том они не излазе из институција БиХ и за себе увијек нађу ухљебљење. Ни преговори и разовори им више нису мрски.

Тако је за себе нашао мјесто у Вијећу народа Републике Српске, а за Младена Босића у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Управо ово савршено потврђује моје ријечи када сам писао и говорио о људима који прецјењују себе и своје капацитете, који су уништавали странку и који то желе да наставе.

Видим послушали су ме и схватили су да је национално јединство и сарадња неопходна, па је сада Вукота Говедарица изјавио да ће странка у Народној скупштини Републике Српске подржати предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика у повлачењу виталног националног интереса.

Остали би они и у Савјету министара, попут министра који напуштање функције сматра самоубиством или другог коме не пада на памет да поднесе оставку.

А одржати ријеч, па то је у другом плану. У првом плану је остати предсједник странке, па макар се она распала и у њој остали само он и Младен Босић.

Е то неће остати, и то ће видјети већ 12. децембра на Скупштини.

Важно је да имамо руководство странке које има одличне односе са званичном Србијом и које схвата и уважава ставове Српске православне цркве и које та иста занична Србија и СПЦ цијене и поштују. Српска демократска странка мора бити демократска и српска и мора уважaвати све политичке субјeкте у БиХ, а посебно у Републици Српској.

Бројни су људи који су видјевши да СДС искаче из својих патриотских начела, напустили странку и основали неке нове странке и покрете, а сада осјећају да је тренутак да се врате и да помогну да се странка усправи и врати на прави и побједнички колосјек.

Отуда позиви подршке мени и свима који су на истој патриотској линији унутар СДС-а од оснивања до данас.

Позивам све бивше чланове и симпатизере Српске демократске странке који су због погрешног курса странке своје ангажовање у странци замрзли или занемарли, да се укључе у изборни процес унутар Српске демократске странке.

Такође желим да позовем и све руководиоце и чланове новоформираних политичких партија који су били у Српској демократској странци, припаднике Борачке организације, породицe погинулих бoраца и ратних војних инвалида, официре Војске Републике Српске, припаднике МУП-а, патриотских и завичајних удружења, потомкe оснивача странке, младе људе са енергијом и знањем и све којима је СДС на срцу да се сада активирају и дају допринос, да у саборном духу СДС учинимо странком онако како смо је учинили покретом када нам је опстанак био доведен у питање.

Сада смо пред сличним изазовима, поново се дешавају крупне политичке промјене и превирања, на које је накалемљена мигрантска криза, проблем на Космету и тешка економска ситуација која осипа наш народ у Српској. Сви ти изазови су велики позив на саборност и на престанак партијашења. Вријеме је за тражење рјешења и онога што нам је заједничко умјесто прављења нових подјела и подебљавања разлика.

Постави одговор