На данашњи дан, 6.децембар

0

nadanasnjidan23102016

1421. – Рођен енглески краљ Хенри Шести, посљедњи монарх из династије Ланкастер, који је формално постао владар 1422, у осмом мјесецу живота. Свргнут је у династичким борбама и убијен је у мају 1471. у лондонском затвору „Тауер“.

1492. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подијељено између Хаитија и Доминиканске Републике.

1507. – Њемачки картограф Мартин Валђемилер објавио прву географску карту новог континента коме је дао име Америка. У вријеме израде новог издања Птоломејевог атласа читао је писма Америга Веспучија из Новог свијета, у којима је италијански морепловац тврдио да пут преко Атлантика не води у Азију већ на, до тада, непознат континент, који је на основу тих описа нацртао и на карти написао ријеч – Америка.

1792. – Жирондинци у вријеме Француске револуције одлучили да краљу Лују Шеснаестом, посљедњем монарху феудалне апсолутистичке Француске, буде суђено. Револуционарни суд га је потом осудио на смрт и краљ је 1793. погубљен на гиљотини.

1833. – Рођен српски писац Јован Јовановић – Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцjени књижевне критике „пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. вијека. Као пјесник се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ – потресне, елегичне исповијести послиjе смрти супруге и четворо дјеце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист „Јавор“, сатиричне листове „Змај“, „Жижа“, „Стармали“ и дјечији лист „Невен“. Преводио је с руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: књига пјесама „Певанија“, пјесничка легенда „Видосава Бранковић“, шаљиви комад „Шаран“.

1877. – Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њју Џерсију демонстрирао први звучни снимак.

1882. – Умро енглески писац Ентони Тролоп, који је у великом броју романа реалистично описао грађански сталеж викторијанске Енглеске. Међу њима су најуспјелији романи из циклуса о имагинарној покрајини Барсетшир, попут „Стражара“, „Торњева Барчестра“ и „Посљедње хронике Барсета“, у којима се појављују исти ликови у различитом добу живота.

1889. – Умро амерички државник Џеферсон Дејвис, предсједник Конфедерације Држава Америке током грађанског рата од 1861. до 1865. Послије пораза јужних држава у грађанском рату је ухапшен, али је 1867. пуштен из затвора без суђења.

1907. – У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља Монона у Вирџинији.

1916. – Њемачке трупе у Првом свјетском рату ушле у румунску пријестоницу Букурешт.

1917. – Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра Првог Романова губила територију, а послије ратова Наполеона Првог Бонапарте потпуно је потпала под власт Русије и 1809. постала руско велико војводство.

1917. – У судару француског брода „Мон Блан“, натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“ у луци града Халифакс у Канади, погинуло је више од 1.500 људи, око 8.000 је рањено и велики дио града је разорен.

1921. – Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.

1925. – Италија и Египат потписали споразум о границама талијанске колоније Либије.

1938. – Француска и Њемачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Нијемци погазили у Другом свјетском рату.

1941. – У дивовској бици за Москву Црвена армија у Другом свјетском рату прешла у противофанзиву, јер су до тада Нијемци незадрживо напредовали од почетка рата. На фронту широком 300 километара њемачке линије су пробијене у нападу седам совјетских армија и два коњичка корпуса, чији су борци били опремљени и увјежбани за борбу при ниској температури и у дебелом снијегу. Цијеле нацистичке дивизије биле су прегажене или опкољене и касније разбијене. До краја фебруара 1942. фронт је помјерен 115 до 200 километара од Москве.

1959. – Умро српски писац Јован Палавестра, који је писао приповијетке и драме, позоришну и књижевну критику. Дјела: драме „Савести на ветру“, „Човек који се снашао“, „Велики скандал“, збирке приповиједака „Сиви видици“, „На белом хлебу“.

1971. – Индија признала Бангладеш – бивши Источни Пакистан, а Пакистан је узвратио прекидом дипломатских односа с Индијом.

1978. – Шпанци референдумом одобрили нови устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.

1989. – У највећем масовном злочину у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња Универзитета у Монтреалу и потом се убио.

1992. – Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на сјеверу Индије, коју су, како се вјерује, муслимански освајачи изградили у Средњем вијеку на згаришту великог хинду храма, који су разорили. Од експлозије вјерских страсти хиндуса и муслимана у Ајођи је погинуло најмање 400 људи.

1995. – Између Хабаровска и Сахалина пао руски авион „Ту-154“ и удес није преживио нико од 97 путника и чланова посаде.

1997. – Најмање 85 људи погинуло у близини Иркутска кад се руски транспортни авион „Ан-124“ – који је превозио два борбена авиона – срушио на једно насеље.

1999. – ОЕБС потврдио да на Космету није било систематског насиља над Албанцима прије бомбардовања НАТО-а и да су до тада акције војске и полиције биле усмјерене против ОВК.

1999. – Кандидат ВМРО-ДПМНЕ Борис Трајковски побиједио на предсједничким изборима у БЈРМ.

2003. – Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција /АБНА/ у Солуну верификовала Српској новинској агенцији Срна статус пуноправне чланице ове организације.

2004. – Предсједник Србије Борис Тадић изјавио у Сарајеву да, због ратних злочина почињених на подручју бивше Југославије, „сви једни другима дугују извињење“ и лично се извинио „свима против којих је чињен злочин у име српског народа“.

2004. – Влада РС донијела Одлуку да се породицама свих лица из РС које је Трибунал у Хагу оптужио за ратне злочине, а која се добровољно предају властима РС до краја ове године, исплати једнократна новчана помоћ од 50.000 КМ.

Постави одговор