Дража Михаиловић – смрт дужа од живота (9): Оштар трн у оку нациста

Аутор: Перо Сиимћ

0

Американци су генерала Дражу Михаиловића, његовог америчког колегу Дагласа Макартура и совјетског маршала Семјона Тимошенка прогласили најуспешнијим ратним војсковођама 1942. године.

Дража Михаиловић са симпатизеркама његовог покрета

У првој половини 1942. Михаиловић је постао мега звезда америчких и енглеских медија. Писали су да је „један од најславнијих војсковођа Другог светског рата“, називали га „југословенским орлом“, „тигром који упућује опомену нацистима да стоје на рубу вулкана“, „великим симболом хиљада незнаних људи“, „јунаком из романа“, „неком врстом Де Гола“, „легендом која ће без сумње живети толико дуго колико се буде помињао Други светски рат“.

Тврдили су да је „оштар трн у нацистичком телу“, „један од најславнијих војсковођа Другог светског рата“, а да су његови борци „најбољи ратници у Европи“.

Америчка војска је те године одржала један војни час посвећен генералу Михаиловићу и његовим борцима, а исто је учинило и Министарство војске САД, које је преко радија одржало час у славу југословенског генерала.

Две велике америчке филмске куће снимиле су филм Четници, посвећен Дражи Михаиловићу и његовим „неустрашивим четницима“.

Маја 1942, ни амерички председник није био индиферентан према покрету генерала Михаиловића:

– Ваш отпор достојан је Вашег предања и надахнуће свима онима који се боре за слободу. Држите се чврсто. Ваши пријатељи Вас неће ни заборавити, ни напустити.

Силне похвале није пратила ни приближна политичка, а камоли војна помоћ, па се већ тад постављало питање искрености западних савезника према генералу Михаиловићу.

Те 1942. Американци су генерала Михаиловића, његовог америчког колегу Дагласа Макартура и совјетског маршала Семјона Тимошенка прогласили војсковођама године. Априла те године генерал Михаиловић послао је писма француским колаборационистима, маршалу Филипу Петену и политичару Пјеру Лавалу, у којима оштро осуђује њихову сарадњу с Немцима.

Амерички часопис Тајмс је у мају 1942. објавио Михаиловићеву фотографију на насловној страни, наредног месеца Михаиловић је унапређен у чин армијског генерала, а 1. децембар, Дан стварања Југославије, честитали су му и британски генералштаб и амерички генерал Двајт Ајзенхауер:

БЕЗ РАДИО-СТАНИЦЕ

Јуна 1942, без радио-станице и везе не само с југословенском краљевском владом, већ и без редовнијих контаката са својим командантима у другим деловима Југославије, Михаиловић је из Србије прешао у Црну Гору. У то време од почетка марта до краја јуна 1942. Тито је депешама послатим у Москву Михаиловића анатемисао 24 пута, Хитлера четири, а Павелића пет пута.

– Америчке снаге у Европи и Америци шаљу честитања свим својим друговима по оружју, бесмртним и храбрим југословенским јединицама, под Вашим сјајним вођством – писао је генерал Ајзенхауер.

Михаиловићев антифашизам тад се високо котирао и у Москви. Један од људи који је то могао добро да зна био је црногорски комуниста Мирко Марковић, који је као агент НКВД-а радио у САД. Он је краљу Петру Другом Карађорђевићу за време његове посете Америци, почетком лета 1942, поклонио чек на хиљаду долара „за помоћ четницима и њиховом храбром вођи Дражи Михаиловићу“.

Марковић је у то време у САД штампао велики плакат Драже Михаиловића на белом коњу, кога је југословенским радницима у Америци и Канади продавао за десет долара, што је било само нешто мало мање од њихове просечне месечне плате.

У своју личну бележницу генерал Михаиловић је те године записао начела којима се руководи у овом рату. По форми начела су личила на десет Божјих заповести:

1. Све за слободну и моћну Југославију.

2. Савесно извршавај дужности према Краљу и Отаџбини и не дај да те ико наведе на рђав пут.

3. Презири издајнике и све слуге окупатора. Запамти и обзнани их својим пријатељима.

4. Путем лаичког система у коме си укопчан примај и шири вести наше владе у Лондону на сузбијању непријатељске лажи.

5. Југословенска војска постоји како у Отаџбини тако и ван ње. Њој припадаш као патриота и помогни јој.

6. Буди опрезан, а не страшљив.

7. Никада у разговору за опште добро не именуј друга ни пријатеља да их не би одао.

8. Кад сте притешњени не одаји другога јер тиме не спасаваш себе.

9. Ако си Србин и Југословен не остани по страни и уложи све што је у твојој моћи као и себе самога за стварање нове Југославије.

10. Буди спреман за одсудни моменат.

Хитлер је за Михаиловића и његове присталице и 1942. био „најкрволочнији џелат“, „дивља звијер“, „пропали гимназист из Линца“, а Тито је у четничком Командоском приручнику Михаиловићеве војске био овако описан:

– Јосип Броз Тито, браварски помоћник, син Фрање и Марије рођене Завешек, рођен у Кумровцу, општина Загорска села, котар Клањец, Хрватска, 6. марта 1892. Убојица у школи. Осакатио двојицу другова, крао. Отишао у свет. Године 1928. ухваћен приликом провале у цркву, и заведен под бр. 10434, али га спасла амнестија. У својству представника КПЈ, с Јеврејином Флајшером био дуго у Москви. Био и у Италији. Свршио терористички курс у Свердловску. Године 1938. долази у Југославију као чешки држављанин инжењер Јосип Томашек, са задатком да реорганизује КПЈ.

Те 1942. дошло је до првог неспоразума генерала Михаловића са његовом главном ратном узданицом, Великом Британијом. Прва варница севнула је већ 19. децембра 1941. године, када је Михаиловић у селу Теочину код Горњег Милановца обележио своју крсну славу, Светог Николу.

За трпезом је био и британски војни изасланик у Михаиловићевом штабу, капeтaн Бил Хадсон. Михаиловић му је у једном тренутку рекао да ће разбијањем јединица на мање формације и заустављањем фронталних напада на Немце сачувати људство и пребродити кризу. Хадсон је рекао да се офанзивна борба мора наставити без обзира на жртве, на шта је генерал Михаиловић одговорио да се не може ратовати без оружја и муниције. Енглез је то пречуо, говорећи да не потцењује четничке тешкоће, али је без увијања додао да је његов главни задатак да брине о интересима Уједињеног Краљевства.

Михаиловић је ћутао, али је једном свом сараднику убрзо рекао и поновио:

– Нисмо ми ничије слуге, па ни савезничке!

Петнаестак дана касније, генерал Михаиловић је бежао испред Немаца, који су га децембра 1941. отерали с Равне горе. У бежанији је изгубио и радио-станицу, па је све до пролећа 1942. са омањом групом сарадника боравио око Рудника и Такова.

Априла те године кренуо је према Ивањици и Голији, где је крајем тога месеца примио поруку од професора Слободана Јовановића:

– Не приступајте без наоружања и голоруки већим акцијама због несразмере у жртвама. Продужите организовање у целој земљи и чекајте одсудни час.

Сличну поруку добио је и три месеца касније, када му је речено да устанак може дићи само у случају искрцавања већих савезничких снага или слома Немацa.