На данашњи дан, 9.децембар

0

nadanasnjidan04112016

1594. – Рођен шведски краљ Густав Други Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, чија је протестантска армија у Тридесетогодишњем рату нанијела низ пораза римокатоличким снагама њемачког цара Фердинанда Другог. У рату с Русијом поставио је границу на Ладошком језеру, а пољску армију је потукао 1613, 1617. и 1629. и остварио доминацију Шведске на Балтику. Погинуо је у новембру 1632. у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла армију њемачког генерала Албрехта Венцела фон Валенштајна.

1608. – Рођен енглески писац Џон Милтон, један од највећих пјесника свјетске књижевности, изузетно образован, снажна личност високог морала и велики мислилац. Послије погубљења краља Чарлса Првог 1649. сасвим се посветио политици и, осим неколико сонета, писао је само прозу, расправљајући о различитим политичким и вјерским питањима. До обнове монархије 1660. био је латински секретар Државног савјета. Ослијепио је 1652, а кад је монархија обновљена допао је затвора и изгубио већи дио имања и од тада до смрти 1674. вратио се поезији. Слијеп, сиромашан и разочаран спјевао је највећа дјела: „Изгубљени рај“ – религиозни еп у 12 пјевања о побуни Сатане и његових чувара против небеског Самодршца, о паду Човјека и обећању спасења, „Враћени рај“ – еп у четири пјевања о спасењу и Христовој побједи над Сатаном и „Самсон Агонистес“ – трагедију инспирисану библијском причом о Самсону, коју је написао по угледу на грчке трагедије. Остала дјела: поеме „Л’алегро“, „Ил пенсеросо“, маскерата „Комус“, елегија „Лисидас“, прозна дјела „Ареопагитика“, посвећена слободи штампе, „Одбрана енглеског народа“ у два тома, у којој је оправдавао погубљење Чарлса Првог.

1641. – Умро фламански сликар Антон ван Дајк, истакнути представник Фламанске сликарске школе, на чије је сликарство снажан печат утиснуо Петер Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог Стјуарта и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вриједности, али портрете одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.

1824. – У перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара и државника Симона Боливара поразиле су шпанску армију у бици код Ајакуча у Перуу.

1887. – Рођен српски револуционар и писац Драгојло Дудић, организатор устанка у Другом свјетском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Њемачке. Члан Комунистичке партије Југославије је постао 1920, послије чега је често хапшен. Између Првог и Другог свјетског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“. У јулу 1941. је формирао Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда, у новембру 1941. је изабран за предсједника Главног Народноослободилачког одбора Србије, а касније, у истом мјесецу, погинуо је у борби против Нијемаца. Његов „Дневник“, важно свједочанство о првим мјесецима устанка у Србији, објављен је 1945.

1905. – У Француској озакоњено одвајање државе и цркве.

1910. – Умро српски писац Лаза Костић, снажна и оригинална пјесничка природа, који је у поезију унио нове и смјеле облике и обогатио српски књижевни језик новим изразима. Експериментатор и крчилац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико пјесама које су највиша остварења српског романтизма. Истакао се и превођењем Виљема Шекспира. Дјела: лирске пјесме и баладе, поетичне трагедије „Максим Црнојевић“, „Пера Сегединац“, расправе „Критички увод у општу филозофију“, „О Јовану Јовановићу – Змају, његову певању, мишљењу и писању“.

1916. – Рођен амерички филмски глумац руског поријекла Ишур Данијелович, познат као Кирк Даглас, који се прославио улогама нервозних, амбициозних и грубих типова. Филмови: „Младић с трубом“, „Спартак“, „Шампион“, „Стаклена менаџерија“, „Град илузија“, „Жеђ за животом“, „Детективска прича“.

1926. – Рођен шпански борац с биковима Луис Мигел Лукас – Домингин, вјероватно најбољи свјетски борац с биковима у 20. вијеку. Његова вјештина инспирисала је америчког писца Ернеста Хемингвеја.

1929. – Рођен амерички филмски режисер и глумац Џон Касаветес, водећи представник „њујоршке школе“, независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. Његове филмове одликује психолошка продубљеност у карактеризацији ликова и висок степен импровизаторске сарадње глумаца. Филмови: „Злочин на улицама“, „Убице“, „Дванаест жигосаних“, „Розмарина беба“, „Фурије“, „Зашто сте ме осудили на живот“, „Сјенке“, „Сувише касни блуз“, „Лица“, „Мужеви“, „Жена под утицајем“, „Глорија“, „Љубавни поток“.

1941. – Кина у Другом свјетском рату објавила рат Јапану, Њемачкој и Италији.

1961. – Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом, а истог дана 1962. постала је република.

1985. – Бивши предсједник Аргентине генерал Хорхе Видела осуђен на доживотну робију због отмица, мучења и убиства око 9.000 људи током „прљавог рата“, који су против градске гериле и политичких противника од 1976. до 1982. водиле три војне хунте. На исту казну је осуђен члан војне хунте адмирал Емилио Масера, а Виделин насљедник генерал Роберто Виола на 17 година затвора.

1989. – Умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Од 1945. учествовао је у писању југословенских устава и закона и био један од главних уредника „Архива за правне и друштвене науке“. Дјела: „Државно уређење ФНРЈ“, „Народни одбори“, „Уставно право СФРЈ“, „Основна питања федералне државе“, „Ново уставно право“.

1990. – У Пољској прве слободне изборе за предсједника добио бивши вођа синдиката „Солидарност“ Лех Валенса.

1991. – У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће предсједника Конференције лорда Питера Карингтона и предсједника свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу растакања и ишчезавања, али су ту оцјену одбацили предсједници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ни једно питање.

1992. – Свјетска фудбалска федерација приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавијестила Фудбалски савез Југославије да репрезентација Југославије неће моћи да учествује у квалификацијама за свјетско првенство у САД 1994.

1994. – Партија „Шин фејн“, политичко крило терористичке Ирске републиканске армије, први пут послије више од 70 година отпочела мировне разговоре с британском владом.

1995. – Врховни суд Пољске потврдио побједу Александра Квашњевског на новембарским предсједничким изборима, одбацивши жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.

1996. – УН одобриле примјену дуго одгађаног споразума с Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на свјетско тржиште нафте први пут након инвазије на Кувајт 1990.

2001. – Након дуге и тешке болести у Сарајеву у 47. години преминуо познати кошаркаш Мирза Делибашић – Кинџе.

2007. – Рајко Кузмановић побиједио на предсједничким изборима у Републици Српској.

Постави одговор