Посљедњег дана 2018. године, разговарали смо са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом, како би сумирали догађаје који су обиљежили вријеме иза нас. Присјетили смо се најзначајних подухвата и реализације многобројних пројеката, а сазнали смо који ће догађаји у новој години бити од посебног инетеса за нашу локалну заједницу.

ОПШТИНА СОКОЛАЦ ЈЕ ПРИЈЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА ИЗРАДИЛА СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА СА АКЦИОНИМ ПЛАНОМ ДЈЕЛОВАЊА, ВИШЕ СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ И ПРОЈЕКАТА. ЗА ПОЧЕТАК, ОСВРНИМО СЕ НА ОНО ШТО ЈЕ УЧИЊЕНО И РЕАЛИЗОВАНО?

БЈЕЛИЦА: Ступивши на дужност начелника општине Соколац, први учињени корак била је израда Стратегије развоја општине за период 2013. – 2020. година, која се ослања на Стратегију развоја РС, као и на Оквирну стратегију руралног развоја БиХ. Тај документ нам је отворио врата за разговоре са међународним организацијама, потенцијуалним донаторима и са свим нивоима власти. Односио се на ревитализацију и оживљавање свих привредних субјеката на подручју општине Соколац, као и установа и институција које нису биле у функцији. Сваке године уписују се нови планови. „Нова Романија“ имала је губитак од неколико милиона марака и није радила, а данас је слика потпуно другачија. Појавио се инвеститор, ријешена су одређена дуговања према радницима и данас је она оспособљено предузеће. Затекли смо ЈП „Врело Биоштица“ са пет милиона КМ у блокади, гдје је био покренут стречај, ЈКП „Божур“ два и по милиона, а ништа боља ситуација није била ни у „Старој топлани“. Објединили смо ова предузећа и оформили ЈКП „Соколац“, које данас позитивно послује. Упредо се радило на рјешавању старе КТК „Кнежина“, Фарме музних крава и осталих тада нефункционалних преузећа. Пронашли смо домаће инвеститоре за рјешавање УНИС-а, те сам лично замолио привреднике Миломира Ногоштића и Велибора Лучића да размисле о куповини објекта. То је сада „Инвест градња“, у којој је запослено око 110 радника. Поред тога, Центар за унапређење пољопривреде у брдско – планинском подручју је у потпуности саниран, захваљујући средствима Организације за храну и пољопривреду (ФАО) и подршци Министарства шумрства, пољопривреде и водопривреде РС и Министарства вањске трговине и економских односа БиХ . Говорећи о овој области, значајно је поменути мљекару „Пађени“, која откупљује млијеко од соколачких пољопривредника, а из године у годину, евидентан је значајан пораст откупа млијека. У нашој општини у посљедње вријеме примјетно је интересовање за откуп љековитог биља, те сада имамо два предузећа која се баве прерадом истог. Укључујући рад пчеларских и осталих удружења, живот у нашој локалној заједници је знатно побољшан. Једино нисмо успјели сачувати хотел „Романија“, а то је било до купца, који је дао лажна обећања и нажалост, на крају је хотел срушен.

КОЈИ СУ ПРОЈЕКТИ ДОДАТНО ПОБОЉШАЛИ ЖИВОТ У НАШОЈ ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ?

БЈЕЛИЦА: На прво мјесто издвајамо пројекат „Снабдијевање водом и канализацијом“, који обухвата подручја Подроманије и Бјелосављевића. На прољеће би требало да буду завршени радови, чиме ће по први пут воду добити бројна соколачка и рогатичка села. Извршена је реконструкција потисног вода од изворишта Биоштице до Кнежине, реконструисан вод од Сокоца до Газивода, те вод од Сокоца до Куле, као и сви проблеми који су постојали у самом граду. Такође, рјешавање канализације одавно је завршено. Остало нам је да реализујемо пројекат који се односи на уградњу филтера за пречишћавање воде на изворишту Биоштица. Студију изводљивости финансирала је Европска инвестициона банка, али вриједност радова је око 2 милиона еура. Исто толико вриједи пројекат система за пречишћавање отпадних вода у Гласиначком пољу. Европа се залаже за заштиту животне средине, надам се да имамо велике шансе на основу наших докумената да ријешимо и ове проблеме. Годину иза нас обиљежио је и почетак изградње двије зграде са шездесет четири стамбене јединице, за шта је општина обезбиједила око 500.000 КМ, а чиме се распуштају колективни и алтернативни смјештаји. У оквиру пројекта „Зелени економски развој“ који спроводи УНДП и Фонд за заштиту животне средине, односно Влада Републике Српске у сарадњи са локалном заједницом, општина је на прво мјесто ставила повећање енергетске ефикасности у ОШ „Соколац“. Један дио радова у 2018. години је завршен.

КОЈИ СУ ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ ЗА 2019. ГОДИНУ?

БЈЕЛИЦА: Аплицираћемо пројекте који се односе на реконструкцију Установе за апредшколско васпитање и образовање Соколац, Дом здравља „Др Љубомир Ћеранић“ и зграду општине. Као што смо оцјенили да је у прошлој години приоритет школа, тако сад на прво мјесто стављамо соколачки вртић. Наравно, очекујемо наставак сарадње са УНДП – ом и Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС.

КАКО ЋЕ ОПШТИНА ДОЧЕКАТИ МОСИ „СОКОЛАЦ 2019“?

БЈЕЛИЦА: Иако су бројни скептици увјерења да нисмо требали да се кандидујемо, лично сам се одлучио за кандидатуру домаћина. Захваљујући успјеху наших спортиста, првенствено атлетичара, на Скупштини МОСИ, добили смо велику подршку. Припреме су увелико почеле. Добили смо значајна средстава од Свјетске атлетске организације за реконструкцију тартан стазе на стадиону „Бара“ и остало је да општина уложи још 10.000 КМ , те да буде комплетно уређена. Преко РеЛОаД пројекта добили смо око 45.000 КМ за реконструкцију стадиона и зграде клубане. Урадићемо још неколико пројеката како би изградили квалитетне тениске терене. Уредићемо терене за дворанске спортове на отвореном, приступни пут до стадиона, освјетљење и слично. Наравно, имамо обећање од тадашњег предсједника РС, а данашњег члана Предсједништва БиХ Милорада Додика за одрђену новчану подршку приликом организовања 56. МОСИ, као и од локалних привредника. Циљ нам је да се покажемо као добри домаћини и да на најбољи начин угостимо све учеснике игара.

ПРИЈЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА ПОКРЕНУЛА СЕ ПРИЧА О ИЗГРАДЊИ ЕТНО – СЕЛА НА РОМАНИЈИ. ВИ СТЕ НЕДАВНО ИМАЛИ ПРИЛИКУ ДА РАЗГОВАРАТЕ СА ПРОСЛАВЉЕНИМ РЕДИТЕЉЕМ ЕМИРОМ КУСТУРИЦОМ, ПА НАМ ОТКРИЈТЕ ДА ЛИ БИ ТА ПРИЧА ПОНОВО МОГЛА ДА ПОСТАНЕ АКТУЕЛНА У 2019. ГОДИНИ?

БЈЕЛИЦА: Разговарали смо о томе и та прича никада није у потпуности заборављена. Радићемо на поновном оживљавању тог пројекта у наредном периоду, јер Романија има изузетне потенцијале за развој сеоског туризма. Један дио средстава је већ уложен у прирему терена, а у прилог нам иде и чињеница да је нова Влада РС најавила реконструкцију пута од Зворника до Сокоца, односно Источног Сарајева.

НА ПОСЉЕДЊОЈ СЈЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ ПОНОВО ЈЕ БИЛО РИЈЕЧИ О РЈЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ВИШКА РАДНИКА У ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ. ШТА ПЛАНИРАТЕ ПО ТОМ ПИТАЊУ?

БЈЕЛИЦА: Када сам дошао на мјесто начелника, општина није имала интернет, основну опрему, али ни кадар. Раднике, које сам затекао на својим радним мјестима, нисам могао да отпуштам и такорећи узимам им хљеб из руку. У том периоду почела је смјена генерација у многим установама и институцијама. Старије раднике задржали смо да уредно изађу у пензију, а почели са запошљавањем младе радне снаге. Неки од примјера су ЈП „Инфо центар“ и Установа за предшколско васпитање и образовање Соколац. Стари радници у тим предузећима обучили су млади кадар, који је данас оспособљен за рад. Било је блокада и тешких ситуација, али се захваљујем свима на стрпљењу, јер су то данас успјешне установе. Када је ријеч искључиво о локалној самоуправи, истина је да постоји вишак радника. У току су преговори Савеза општина и градова са ресорним министарством око дефинисања Закона о локалној самоуправи. Након тога ћемо предузети неке кораке, али нећемо дозволити да, по сваку цијену, неко буде оштећен. Ми смо општина у којој је исељавање минимално, јер водимо рачуна да што више људи има посао. Прошле године смо уписали један разред првачића више, што је ријеткост у данашње вријеме, а што је директан резултат свега што што је учињено. Надамо се да ће пораст уписаних школараца бити настављен и у будућности.

ЗА КРАЈ, КАКО ОЦЈЕЊУЈЕТЕ ЖИВОТ У СОКОЦУ И КОЛИКО ЈЕ ОВА ОПШТИНА ПОЖЕЉНО МЕЈСТО ЗА ЖИВОТ?

БЈЕЛИЦА: Најбитније је да је данас све стављено у функцију и сада треба радити на очувању свих капацитета. Пошто смо општина, у којој је примарна дрвопрерађивачка индустрија, мора се водити рачуна да сва предузећа имају довољно сировина, а они за узврат морају уредно плаћати своје раднике. У протеклом периоду отворене су четири фабрике за производњу пелета. У град улажу и остали привредници. У кратком периоду отворена су два модерна „Оногошт“ маркета. Локална заједница води рачуна да град буде уредан и сређен. Сви заједно доприносимо љепшем животу у Сокоцу и имамо се чиме похвалити. То неће признати само они који не желе. Ова локална заједница има сигурну будућност.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.