Да се не заборави помен Зорану Цвијетићу

0

Поводом годишњице од погибије ЗОРАНА ЦВИЈЕТИЋА, првог министра унутрашњих послова САО Романија и начелника Сарајевско – романијског центра служби безбједности – данас Полицијске управе Источно Сарајево, саборци и делегације МУП-а Републике Српске, Града Источно Сарајево, општина и борачких организација Сокоца, Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе, Пала, Источног Старог Града, Трнова, Рогатице и Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске ће у Петак, 11.01.2019. године у 12,00 часова, прислужити свијеће и положити цвијеће на спомен обиљежје мјеста погибије у Лукавици – код Електротехничког факултета.

Свети отац Војислав Војо Чаркић ће служити помен, а представник Удружења ветерана служби безбједности и саборци евоцирати успомене на покојног Зорана Цвијетића.

С поштовањем, ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

ПРЕДСЈЕДНИК ПОДРУЖНИЦЕ
Радован Пејић


Зоран Цвијетић (29. април 1962. — Лукавица, 11. јануар 1994.)

Рођен је 1962. године. До априла 1992. године је био начелник Станице јавне безбједности Соколац, када је именован за начелника Центра јавне безбједности Српско Сарајево.Погинуо је у 1994. у Лукавици погођен снајперским мецима припадника Армије Републике БиХ који су испаљени са оближњег брда Мојмила. На мјесту његове погибије подигнуто је спомен-обиљежје, које се налази поред Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву у источносарајевском насељу Лукавица. Зоран Цвијетић је један из најужег круга оснивача Српске демократске странке Романије и Гласинца. Био је члан Иницијативног одбора, касније члан првог Општинског одбора Српске демократске странке и потпредсједник Општинског обора. Кад се на овакав начин говори о људима, тешко је избјећи пропусте јер је немогуће рећи све о људима какав је био Зоран Цвијетић. Сви они заслужују и веће и мудрије ријечи. О њима се може писати тачније, паметније од мене, али с већим поштовањем не може. Зоран Цвијетић је за свој народ и његову слободу жртвовао живот. У нашим споровима с муслиманима истицао се вјештином и принципијелношћу. Радио је активно на припремању српског народа у политичким борбама а и касније у припреми за оружани отпор против непријатеља. Био је једно вријеме начелник СЈБ Соколац, касније министар унутрашњих послова САО Романије, те начелник Центра служби безбједности Сарајево који је тада покривао подручје од Србиња, Вишеграда, Зворника све до Бијељине. Савјесно је обављао ту дужност до погибије. Био је ожењен и иза њега су остали супруга Бранка и син Сергеј који данас живе у Београду, мајка Милева (која је преминула послије рата) и три брата који живе у Републици Српској. Одликован је орденом Карађорђеве звијезде.

Постави одговор