У години у којој прослављамо 800 година аутокефалности Српске православне цркве, присјећамо се једног од најважнијих Срба икад рођених – принца, монаха, првог архиепископа, ктитора, дипломате, али, овом приликом, првенствено књижевника који је успоставио темељ српској књижевности пишући на српском језику српским ћириличним писменима; књижевника који је просвјећивање и васпитање народа директно повезивао са живом вјером у Христа Господа.

Први српски књижевник био је формиран на дјелима ранохришћанске, византијске и старословенске књижевности, стога је и сам писао књиге не за забаву, него оне које су биле неопходне за спасење, за учвршћивање праве вјере, за установљење поретка у манастиру и држави – онога што је било неопходно за спас душе свенародне. Прва Савина дјела посвећена су испосничком и манастирском животу – три типика (правилника): „Карејски типик“, „Хиландарски типик“, „Студенички типик“ а „Устав за држање Псалтира“ и „Номоканон“ („Крмчија“) су црквеноправна дјела која је написао Сава Немањић. Већина ових дјела се односи на преводилачки рад Савин са грчког и прилагођавање српским потребама, међутим, „Посланица игуману Спиридону“ (прво сачувано приватно писмо у српској књижевности) прво је дјело епистоларног жанра у српској књижевности и оно је најближе оригиналном Савином књижевном раду. Права природа његовог књижевног стваралаштва открива се у његовим житијним и пјесничким саставима, тако да је најважније Савино дјело, које бива сјеме из којег је изникао потпуно самосталан књижевни род – житија (биографије) српских владалаца и светаца – „Житије Светог Симеона“, у којем је укратко описан Немањин свјетовни живот, битни историјски моменти, али и живот монаха Симеона и његови посљедњи тренуци. „Служба Светом Симеону“ настала је на поетским обиљежјима византијске традиције а сматра се почетком српског пјесништва. То је дјело на којем је одњегован сопствени пјеснички језик српске литературе средњег вијека.

Неоспорни су темељи српске књижевности које је закопао Свети Сава и још за живота земаљског постао први српски учитељ свим покољењима Срба.

СЛУЖБА СВЕТОМ СИМЕОНУ

Преподобни оче,
Добру си нашао лествицу
Којом узиђе на висину,
Којом и стече Илија колесницу огњену,
Но он усходишта другима не остави,
А ти по смрти својој
У отачеству ти пут показа царевима,
Небески човече,
Земаљски анђеле,
Светилниче отачеству ти,
Симеоне блажени,
Моли за спасење душа наших…