Када видимо да Бакир Изетбеговић изражава намјеру да нападне само име Републике Српске, онда није чудо што лакеји те политике, а који сједе у том назови суду поново ударају на њен рођендан. Овакви напади и пресуде сигнал су другима са жељом да покажу неки свој патриотизам и оданост бошњаштву, тако што ће насртати на слободу трговине и имовину оних који имају другачије ставове, а то смо видјели у случају пекаре из Бања Луке.

Нешто раније смо видјели насртање на самосталност образовног система Републике Српске, а у вези акредитација за универзитете.

Уколико све ово имамо у виду, мислим да је јасније зашто сам заговорник јединствене српске политике у Сарајеву. О моделима се може и мора разговарати, али око кључних националних питања морамо дјеловати јединствено. Наравно да одговорност дијелимо и сносимо сразмјерно изборним резултатима.

Сама сарадња са политичким Сарајевом са сваком оваквом наметнутом одлуком институција које су и саме наметнуте, постаје много тежа и неизвјеснија. Има се утисак да се не жели договор ни разговор о заједничким питањима већ просто наметање бошњачке политичке воље осталима.

Ово ће вјероватно одгодити формирање Савјета министара.