Физичка активност смањује ризик од кардиоваскуларних болести. Резултати бројних научних испитивања показују да умјерена физичка активност у трајању од 30 минута смањује ризик за настанак коронарне болести срца. Свакодневна лагана до умјерена физичка активност препоручује се за примарну и секундарну превенцију коронарне болести срца.

Познато је да су вишеструки корисни ефекти физичке активности. Један од њих је смањење прекомјерне тјелесне тежине и одржавање оптималне тјелесне тежине. У корисне ефекте редовне физичке активности спада и смањење масноће у крви и то укупног и ЛДЛ холестерола и повећање корисног ХДЛ холестерола. Подаци из литературе показују да смањење ЛДЛ холестерола за 1% смањује ризик за коронарну болест срца за 1%, а повећање корисног ХДЛ холестерола за 1% смањује ризик за коронарну болест срца за 3%. Физичком активношћу можемо боље регулисати ниво глукозе у крви, а можемо и снизити повишен систолни крвни притисак за отприлике 4-9 ммХг. Такође, тјелесна активност има позитивно дјеловање на емотивни профил коронарних болесника, а препознаје се у повећању самопоуздања и радости и у смањењу страха, депресије и агресивности. Позитивне промјене у емотивном профилу особе условљавају и позитивне промјене у понашању и промјене у реакцијама на стресне ситуације.

Облици физичке активности су јутарње вјежбе, ходање или трчање, тренинг на ергометру или на покретној траци, вожња бициклом у природи, пливање и бројне рекреативне спортске активности.

Тежину и трајање тјелесних активности код болесника с коронарном болешћу срца потребно је прилагодити према резултатима теста оптерећења тј. ергометрије. Ергометријом се утврђује оптерећење које болесник подноси изражено у (Wатт/мин), у (кпм/мин) и у метаболичком еквиваленту потрошње кисика (МЕТ). Потребно је да се одреди максимална потрошња кисеоника (мл/мин), максимални крвни притисак и максимална фреквенца срца. На основу ергометрије љекар даје савјете болеснику о тежини, облицима, интензитету и трајању предложене физичке активности. На тај начин одређује се физичка активност која је најповољнија за здравствено стање болесника, доб, кондицију и евентуалне придружене болести коронарног болесника.

Сви коронарни болесници који су лијечени у болници ради акутног инфаркта миокарда, ангине пекторис или ради операције срца, добију препоруку за физичку активност у здравстевним установама које су специјализоване за кардиолошку рехабилитацију. Болесници који нису лијечени у болници могу добити савјете о тјелесној активности од свог кардиолога и од љекара породичне медицине.

За све облике физичке активности врло је важно загријавање на почетку вјежбања у трајању од 5-10 минута као и одмор на крају вјежбања такође у трајању 5-10 минута.

Код свих облика физичке активности потребно је избјегавати статичка оптерећења, јер код њих долази до наглог повећања крвног притиска и срчане фреквенције.

Редовна тјелесна активност коронарних болесника доводи до побољшања функције кардиоваскуларног система, до боље толеранције напора и до побољшања квалитета живота.

На крају желим посебно нагласити да свакодневна физичка активност због лакоће и могућности извођења заслужује да буде на првом мјесту успјешних начина за савладавње свакодневних стресних ситуација.