Фото: Јелена Станишић

Марко Николић, узгајивач коза с Романије, одлучио је да се бави овим послом, након много година проведених за воланом и много пређених километара по европским друмовима међународне шпедиције.

– Козарство је специфична грана сточарства која захтијева много пажње јер је директно посредовање између животиња и људи. У посљедње вријеме производња здравих намирница је запостављена. Ја нисам професионални ратар, ни сточар, али временом сам дошао до закључка чиме бих се могао бавити и због чега – открио нам је Николић.

Фото: Јелена Станишић

Бавећи се у потпуности другачијом професијом од садашње, путујући по Европи више од двије деценије, имао је прилику да се бави превозом намирница животињског поријекла, које се код нас увозе, док се, како каже, наши најздравији производи извозе.

– Када човјек формира породицу и стекне све услове за живот, онда треба да стане са ужурбаним радом. Луксузни живот може да упропасти здравље човјеку, породицу, зато се треба опредијелити за прави пут који ће користити свима. Гледајући храну која је зачињена разним адитивима, дошао сам до закључка да су сав новац и труд узалуд ако човјек једе неквалитетне производе. Ако јетри у човјечијем организму, која врши 500 функција, убацимо конзервирану храну, месне прерађевине које су старе неколико деценија, а биле замрзнуте, на скенеру бисмо видјели шта се дешава са јетром. Али, ако бисмо у исхрану укључили сурутку, козији млади и тврди сир – прерађевине чистог поријекла, она би се напросто купањем у сурутки обновила. Доктори препоручују калцијум, селен… Природни калцијум и селен имате у козијим производима – код козара, на планини – истакао је он.

Фото: Јелена Станишић

Козије млијеко је најсличније мајчином млијеку. Наш саговорник истиче још једну веома важну ставку; волио би урадити једну анализу санске козе и њених производа у Швајцарској, или француске алпине и његове бјелке са Романије и упоредити резултате.

– Не бих се застидио да се појавим на свјетским медијима са резултатима анализа производа од млијека моје бјелке, која је већ неколико људи дигла из постеље. Лијепо је у свијету представљати свој крај, али ми је најљепши мој сајам, када ме људи зову и обраћају ми се. Ове производе треба да користимо прије свега док смо здрави; да заштитимо и његујемо наш организам; када се здравље наруши, онда то значи заљечење. Набавио сам од сваке врсте по једну козу, од њемачке црнасте козе, француске алпине, санске бијеле козе, српске жућкасто-бијеле козе – њено поријекло је старо неколико хиљада година и припитомљена је од дивље животиње. А најбоља од свих је наша српска бијела коза, животиња која узврати љубав. За стадо од 30–40 грла потребан је излаз и проширење у брдске предјеле. Два пута дневно по четири сата траје испаша, мора се правити пауза у средини дана да би козе могле да испреживају храну. Једна коза од 50 до 60 кг у просјеку треба да да 1,5 до 2 литра млијека у дану. У току испаше коза проба око 700 врста биљака, од тога брсти око 50 врста чајева а све то сведемо на једну чашу млијека. Замислите какав миран нервни систем има човјек након конзумирања и какав му слиједи сан – испричао нам је овај соколачки пољопривредник и додао да има од сваке врсте по два до три грла, око тридесетак јарића и старијих јарчева који се тове.

Он подсјећа да козе немају масноћу, већ витамине и протеине и да је потребно преко 10 литара млијека за 1 кг сира. Сакупи се ручно помужено млијеко ујутру и навече, слиједи варење и сирење, сутрадан цијеђење. Сурутка заузима прво мјесто на листи козијих производа; њом можемо умивати и лице и тијело. Далеко је познат и козији сапун. Марко Николић каже да има много поруџбина, а највише из Београда, Сарајева и других већих градова.

– Људи купују млијеко, козији лој, сурутку, сир. Козији лој је одличан за проблеме са бронхијама, синусима, убојима. Свако ко има неке потешкоће и жели себи приуштити моје прозводе, а није у могућности, може да ми се обрати, помоћи ћу онолико колико могу – додао је.

Када животињама отворимо своје срце и покажемо им доброту, коју увијек заслужују, оне ће обавезно одговорити захвалношћу.

Јелена Станишић
Рођена 13.октобра 1976.године у Горажду. Дипломирани менаџер Јавне управе. Oд 2008.године радила у радио-станици „Радио Соколац“ и данас, у ЈП „Инфо Центар“ Соколац.