Чини се да су ови предсједнички избори у Српској демократској странци посебно занимљиви медијима, али и члановима и симпатизерима. О овој теми новинар АТВ-а разговарао је са Милованом Бјелицом, потпредсјендиком Српске демократске странке.

ЧИНИ СЕ ДА СУ ОВИ ПРЕДСЈЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У СРПСКОЈ ДЕМОКРАТСКОЈ СТРАНЦИ ПОСЕБНО ЗАНИМЉИВИ МЕДИЈИМА, АЛИ И ЧЛАНОВИМА И СИМПАТИЗЕРИМА. ЈЕСУ ЛИ ОНИ НЕКА ВРСТА ПРЕКРЕТНИЦЕ ЗА СДС?

Политичка борба за ове страначке изборе одавно је попримила неке непримјерене облике. Невјероватно је чиме се све служи неко ко по сваку цијену жели да остане на челу странке. Утисак је да господину Говедарици уопште није важно што нема подршку чланства и функционера странке да остане на њеном челу. To потврђују скоро сви његови потези након општих избора до данас. Па је тако одредио да из страначког буџета плату добијају предсједници Општинсих обора СДС-а у Мркоњић Граду Марко Јовандић и Новог Града Младен Шумар. Све како би имао неку подршку и како би га ти одбори подржали у избору за предсједника.

А када та подршка изостане, као што је то случај са предсједником Главног одбора из Бања Лука, на сцену ступају бројне закулисне радње и чини се све да се изигра воља оних који су бирали своје руководство. Предсједник Главног одбора СДС-а Бања Лука др Славко Грбић је на одмору, а за то вријеме људи који су изгубили на гласању сазову непотпун Градски одбор и предложе Вукоту Говедарицу за предсједника странке. Све мимо статута и процедура, заобилазећи вољу делегата и предсједника ГО странке у Бањој Луци који је рекао да ће о подршци неком кандидату одлучити накнадно. Дакле једна хаотична ситуација у Бања Луци. У Добоју нису одржани избори за градски одбор. Сада имамо велики број проблема и нелогичности у некада чврстом одбору странке. Скупштина Српске демократске Републике Српске биће одржана без учешћа делегата из Добоја.

Ови унутарстраначки избори су важни, можда и најважнији у историји странке. Потребно је доста рада на консолидацији и сређивању свих структура. Мислим да је одлично што се све то рјешава у првој половини ове године, да би се у наставку посветили раду на терену и припремили за 2020. годину када имамо општинске изборе.

ДИО ОПОЗИЦИЈЕ АЛИ И ПОЈЕДИНЦИ УНУТАР СДС-А ЧЕСТО ИСТУПАЈУ СА ТВРДЊАМА ДА СТЕ СПРЕМНИ ДА ИЗДАТЕ ОПОЗИЦИЈУ, ДА СТРАНКУ ОДВУЧЕТЕ НА СТРАНУ СНСД-А И ДА ЈЕ СВЕДЕТЕ НА КАКО КАЖУ “ПРИВЈЕСАК СРПСКОГ ЧЛАНА ПРЕДСЈЕДНИШТВА”. ИМА ЛИ У ТОМЕ ИСТИНЕ И КАКО ВИ ВИДИТЕ СТАЊЕ У СДС-У И ОПОЗИЦИЈИ?

Након општих избора постале су честе оптужбе за издају, то не говоре само за мене већ и за још неке функционере СДС-а. Оптужују нас за издају странке, за издају опозиције. Морам да нагласим да те оптужбе углавном долазе од људи који немају никакву директну одговорност према грађанима. Немају додира са свакодневним животним проблемима људи у некој локалној заједници. Било да су те оптужбе од посланика или неког од министара у Вијећу министара, јасно је да ни у једном случају народ њима није повјерио бригу о некој конкретној заједници. То су такве глупости и таква немоћ из које се рађа патолошка потреба да се одржава нека тензија и да се мржња усмјерава на свакога ко разговара или сарађује са властима у Републици Српској.

Ти људи су изабрани јер су указивали на пропусте власти у Српској и то је сасвим на мјесту. Ја сам сагласан са њиховим правом на политичку борбу и указивање на неправилности и погрешне одлуке републичких власти. Грађани су им због тога и указали повјерење.

Међутим проблем је када они не желе да схвате положај некога ко је као ја начелник једне општине. Па замјеном теза покушавају да воде унутарстраначку борбу и да мене дискредитују. Ја се свакодневно сусрећем са животним питањима и проблемим грађана, и не само да се сусрећем, од мене се очекује да помогнем и те проблеме ријешим.

Требало би да је свима јасно да се то без сарадње са свим другим нивоима власти не може десити. Није могуће изоловати себе од свих других са којима се политички не слажеш или против којих се бориш. Дакле животне теме грађана који су ме бирали су смјерница и основ мог политичког дјеловања. Самим тим ја морам да сарађујем са свима и то и радим. Једино сарадња са свим изабраним представницима у Српској али и у ФБиХ може да води побољшању услова живота људи у мојој општини, а потом и другим општинама и Републици у цјелини.

Један од тих људи је и бивши новинар, а сада народни посланик, који редовно износи неке теорије завјере. У тим његовим теоријама ја сам убачени агент власти и слично. Онда то покушава да поткрепи причом о одобрењу за продају обвезница општине Соколац, јер забога то може бити само услуга за услугу. Све те оптужбе су смијешне и тужне истовремено. Чланови Српске демократске странке то схватају, као што то схватају и грађани Републике Српске. Нико иоле упућен ни у сну не може да вјерује у та наклапања. Замислите само ту конструкцију, ја сам убачени човјек у странку у којој сам од оснивања, а ето он је истински опозиционар који жели добро СДС-у али се истовремено јавно хвали да није члан.

Ти напади долазе и због тога што ја не желим да се о властима у Српској изражавам на исти начин као и они. Појединци који легитнимно и легално изабране представнике власти у Републици Српској називају режим, мало се разликују од појединих у том “режиму” који нас у Српској демократској странци називају издајницима, Бакировцима, потурицама и слично.

Они су свјесно или несвјесно корисни идиоти који уништавају минимум политичког поштовања и пристојности неопходних за функционисање једног друштва.

Што се тиче стања у опозицији, тренутно смо само ми и ПДП опозиција, а свједиоци смо осипања, па и неких чудних потеза НДП-а, што је изненадило све нас, али и грађане који су им указали повјерење. Мислим да би сви они које је тај потез разочарао требало да своје повјерење дају странкама које су и даље у опозицији.

ПОЈЕДИНИ ФУНКЦИОНЕРИ СТРАНКЕ ПОЗИВАЈУ ДА СЕ ИЗАЂЕ СА ЈЕДНИМ КАНИДАТОМ ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА СДС-А, А ВИ СТЕ ВЕЋ ПОДРЖАЛИ МИЛАНА МИЛИЧЕВИЋА, МИСЛИТЕ ЛИ ДА ЈЕ МОГУЋЕ УСАГЛАШАВАЊЕ И ОКУПЉАЊЕ ОКО ЈЕДНОГ КАНДИДАТА?

Нереална је прича да буде један кандидат за предсједника странке када сви знамо да постоје два погледа на њену будућност. Један је повратак изворним принципима, патриотској линији, заједно са оснивачима странке, са успаваним члановима, са новим људима и новом енергијом који ће радити све оно о чему ова власт само прича када је у питању борба за Републику Српску и њене интересе. Други поглед је странка која више гледа на мишљење страних амбасада и политичког Сарајева, него на своје грађане. Која је више странка него српска, и која је све мање демократска.

Самим тим чланови скупштине треба да се на гласању опредјеле за идеје неког од предсједничких кандидата. Зашто да гурамо главу у пијесак, да одлажемо рјешење проблема. То је проблем који нас је и коштао бољег изборног резултата на прошлим изборима, како општим тако и локалним прије њих. То заваравање да ће проблем нестати када побједимо је погубно. Мислим да је сасвим логично да се до побједе долази онда када се јасно зна орјентација, када постоји страначка дициплина, када се нико не заварава да је народ на нашој страни док многи у нашим редовима не знају која је то страна.

Све и када би остали кандидати пристали да подрже рецимо господина Миличевића, то не значи да он има једнодушну подршку људи у странци, посебно оних људи који би евентуално одустали од кандидатуре. Хоћу да кажем да једноумља нема и не треба да га буде. Избори су избори само онда када људи имају прилику да се оредјеле између два или више погледа на неку политику, све остало је фарса. Ми не треба да се заваравамо да би један кандидат на изборима значио да је све у реду. Пут ка сређивању стања у странци почиње оног тренутка када то прихватимо и признамо.

Друга ствар једнако важна за консолидацију странке и припрему за наредне општинске изборе је то да кадидати који буду поражени на предсједничким изборима то прихвате, честитају побједнику и пруже му подршку у реализацији његових програма. Наравно и побједник, односно будући предсједник мора код себе да сузбије евентуални реваншизам или одмазду над онима који су имали другачију идеју и другачије виђење политике странке у наредном периоду.

Мислим да би сви чланови Скупштине Српске демократске странке требали добро да размисле кога виде као особу која има знање и снагу да странку врати на побједнички колосијек. Кандидати су ту, њихове амбиције, способности и досадашњи рад је испред нас. Што се мене тиче тај човјек је др Милан Миличевић. Волио би да то увиди већина чланова скупштине и да свој глас дају њему. Да би то урадили требало би да гледају дугорочније, да погледају ширу слику. Односно слику стања у нашем друштву и Српској демократској странци као његовом круцијалном дијелу.

Амбиције и жеље су једно, а могућности, знање и способности нашто без чега те амбиције не могу бити остварене. Дакле важно је имати на уму да само предсједавање СДС-ом није крајњи циљ, већ побједа на изборима, изборима у којима ће предсједник и премијер бити из Српске демократске странке.

Видјели смо да то није било могуће са садашњим предсједником наше странке. То није било могуће ни са неким прије њега, који нису ни имали храбрости да се лично кандидују за било коју позицију.

Важно је рећи и да су на претходним изборима за предсједника СДС-а након оставке Младена Босића била предложена три кандидата, Вукота Говедарица, Раде Савић и Милан Миличевић.

Чињеница је да данас Милан Миличевић ужива највеће повјерење и подршку чланова и симпатизера Српске демократске странке. Одмах у старту је добио повјерење довољног броја општинских одбора за кандидатуру. И они неодлучни општински одбори попут херцеговачких, из Требиња и Невесиња, свјесни су да је вријеме Говедарице на челу странке истекло. То што они апелују да се на изборе иде са једним кандидатом не дајући ником подршку ствар је локалпатриотизма и политике незамјерања. Тај приступ би требао да надвлада општи интерес странке. Промјене су нам потребне и до њих ће доћи.

Говедарица је имао своју шансу и није је искористио. Сада је вријеме др Милана Миличевића.