138 – Умро је римски цар Хадријан (Публиус Аелиус Хадрианус). Током владавине од 117. извршио је значајне реформе у Римском царству и утврдио границе у Германији и Британији, где је подигао бедем (Хадријанов бедем) за заштиту од упада Шкота. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ уметности, писао је стихове, вајао и сликао.

1099 – Умро је шпански национални јунак Ел Сид (Цид) (Родриго Диаз де Бивар), легендарна личност шпанске епске поезије, главни лик Корнејеве (Цорнеилле) трагедије „Сид“ и Маснеове (Массенет) опере.

1509 – Рођен је швајцарски теолог француског порекла Жан Калвин (Јеан Цалвин), вођа фракције протестантизма у Женеви (калвинизам), која је имала многобројне присталице у европским земљама, посебно у Француској (хугеноти), и изазвала велике друштвене потресе. Његово дело „Темељи хиршћанства“ (1536) постало је приручник протестантске доктрине.

1584 – По налогу шпанског двора убијен је холандски принц од Оранжа Вилем И Ћутљиви, борац против шпанске превласти и први наследни намесник (1581) Холандије.

1609 – У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало напетост у Немачкој која је довела до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у Средњој Европи.

1774 – После шестогодишњег рата, Русија и Турска склопиле су Кучук-Кајнарџијски мир којим је Турска изгубила Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.

1830 – На Антилима је рођен француски сликар и графичар Камиј Писаро (Цамилле Писсаро), један од учесника прве изложбе импресиониста у Паризу 1874. У касној фази определио се за поентилизам Сераа (Сеурат) и Сињака (Сигнац).

1834 – Рођен је чешки писац Јан Неруда, предводник генерације „мајеваца“ – књижевника који су, окупљени око часописа „Мај“, промовисали чешки књижевни реализам („Малостранске приповетке“, „Арабеска“, „Железницчки радници“, збирке песама „Прости мотиви“, „Космичке песме“, „Баладе и романсе“).

1856 – У селу Смиљани, код Госпића у Хрватској, рођен је Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике. Од 1884. до смрти 1943. живео је у САД. Патентирао је око 700 проналазака од којих неколико десетина има широку примену, међу којима је и серија изума (1896-1914) који чине темељ савремене радио-технике.

1871 – Рођен је француски писац Марсел Пруст (Марцел Проуст) чије је дело „У трагању за изгубљеним временом“ оставило дубок траг не само у Француској већ и у европској књижевности 20. века, и извршило велики утицај на многе књижевнике.

1895 – Рођен је немачки композитор Карл Орф (Царл Орфф), аутор популарне сценске кантате „Кармина Бурана“. Бавио се и педагошким радом, а у наставу је увео тзв. Орфов инструментариј, сачињен од групе инструмената прилагођених деци.

1897 – У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у енглеско-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.

1940 – Нападом најмање 70 немачких бомбардера на циљеве у јужном Велсу у Другом светском рату почела је Битка за Британију. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце да дефинитивно одустану од инвазије на Велику Британију.

1940 – Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Анрију Петену (Хенри Петаин) који је током Другог светског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.

1943 – Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију.

1953 – Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан.

1962 – Из Кејп Каневерала лансиран је први амерички телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.

1973 – Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта после 190 година британске колонијалне владавине.

1976 – Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине – Севезо, Меду, Дезио и Ћезену. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.

1992 – Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу (Нориега) на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.

1994 – Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.

1995 – Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Ћи (Суу Кyи).

1999 – Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњениццких група инволвираних у сукобе.

2000 – У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.

2005 – Становници Луксембурга прихватили су устав Европске уније на референдуму.

2006 – Лидер чеченских сепаратиста Шамил Басајев убијен је у Ингушетији, руској републици која се граничи са Чеченијом. Био је најтраженији човек у Русији због тероризма и масовних убистава, а 2003. су га САД и УН укључиле у списак међународних терориста.

2008 – Хашки трибунал ослободио је бившег министра унутрашњих послова Македоније Љубета Бошковског одговорности за злочине над албанским цивилима у селу Љуботен у лето 2001, док је полицајца Јохана Торчуловског осудио на 12 година затвора.

2010 – У Барселони се окупило око милион људи, тражећи већу регионалну аутономију за Каталонију и протестујући због одлуке Уставног суда Шпаније којом се тој покрајини оспорава да себе назива државом.

2011 – После 168 година постојања, британски таблоид Њуз оф д’ворлд ; (Неwс оф тхе Wорлд) штампао је последње издање под насловом „Хвала и збогом“, а његов власник Руперт Мардок се извинио због скандала са хаковањем телефона више од 5.800 људи у шта су били укључени новинари овог листа.

2012 – Бивши вођа побуњеника Демократске Републике Конго Томас Лубанга осуђен је пред Међународним кривичним судом у Хагу на 14 година затвора због регрутовања деце војника у сукобима 2002-2003.

2015 – Преминуо је Омар Шариф (Мицхел Димитри Цхалхоуб) египатски глумац који је светску славу стекао филмовима „Лоренс од Арабије“ (Лаwренце оф Арабиа) и „Доктор Живаго“ (Доцтор Зхиваго).

2018 – Дванаест дечака и њихов фудбалски тренер извучени су из поплављене пећине у Тајланду, у којој су били заробљени дуже од две недеље. Три дана трајала је велика међународна операција њиховог спашавања.

Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.