Ђурђевак симболише повратак среће и чистоћу срца. Постоји више легенди о овом цвијећу, али двије су најпознатије. По првој, вјерује се да су се сузе Богородице претвориле у ђурђевак у тренутку када је плакала испред крста на коме је био разапет Исус Христ. Према другој легенди, вјерује се да је цвијет настао од Евиних суза када је морала да напусти Рајски врт. У стара времена, момци и дјевојке су брали ово цвијеће јер су вјеровали да доноси срећу у љубави.

Ђурђевак има лијепе, бијеле, мирисне и висеће цвјетиће који су распоређени у гроздове. Сваки цвијет се састоји из шест бијелих латица и подсјећа на звончић. Цвјета током маја. Листови су тамнозелени, обично их је по два, три на цвијетној дршци и трају све до јесени. Коријен је дебео, чланковит, хоризонталан и бјеличаст. Плод је црвена мала бобица око 8 мм у пречнику и садржи од двије до шест сјеменки плаве боје. Сви дијелови ђурђевка су љутог и горког укуса и отровни су. Ова биљка је веома позната у цијелом свијету, а у неким земљама је и национални цвијет.

Осим што представља лијеп украс у баштама, ђурђевак има велику примјену и у медицини за лијeчење разних болести јер садржи гликозиде и алкалоиде. Успјешно дјелује на срчанe болести и дјелује повољно на крвне судове. За припрему препарата користи се цијeла биљка. Свјежа биљка је много љековитија и јаче дјелује на организам. Ипак, с обзиром на то да је доста отровна, не препоручује се припрема било које врсте лијека код куће. Због изузетне токсичности, ђурђевак не би требало да беру труднице и дјеца, а послије било каквог контакта са биљком обавезно је прање руку.

Ђурђевак има значајну улогу и у индустрији парфема.

Љековито дјеловање

Ђурђевак је народни лијек за лијечење органа за дисање, затим жучи, за појачано мокрење, против пролива, за апетит, против хистерије. Споља се употребљава за лијечење озљеда и рана. Користи се и као средство за јачање организма, нарочито код мањка витамина Ц. Смирује болове код гихта и реуме.

Цвијет се употребљава код водене болести, болести срца, епилепсије, можданог удара, а у народној медицини се употребљава у облику тинктуре у раствору алкохола као умирујуће средство и за смањивање болова и код упалних процеса.