Алергије су најчешћи поремећаји имуног система. Процијењено је да погађају 20 одсто становништва и да је стопа инциденције алергија у сталном порасту. Епидемиолози тврде да око 25 одсто свјетске популације болује од неке алергије, па алергијску кијавицу наводе као најчешћу манифестацију алергијских болести. Тај тренд повећаног обољевања нарочито је изражен у развијеним државама, а постоје и пројекције да ће до 2025. године готово половина европске популације имати неку форму алергије. У посљедњих десет или више година, биљежи се све ранији почетак прољећне сезоне алергија за око двије недјеље те сама сезона алергија траје дуже јер су и љета дужа, а јесени топлије.

Узроци пораста алергијских обољења нису прецизно утврђени, али се сматра да је у питању повећана изложеност спољaшњим алергенима у комбинацији са смањеном стимулацијом имуног система, изазвана факторима средине и насљеђа. Уколико један родитељ има алергију, могућност да и дијете има склоност ка алергијским манифестацијама је око 35 посто, а ако оба родитеља имају алергију, могућност да и дијете има алергијску конституцију расте и до 80 посто. Према ријечима доктора Дома здравља „Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу Љубише Трифковића, алергије су хроничне болести и утичу на квалитет живота и радну способност.

– Алергија представља реакцију преосјетљивости неког органа или цијелог организма на поновно уносеше антигена. Може бити стечена или насљедна те на основу начина на који алергнени доспијевају у организам дијеле се на контактне, нутритивне и спираторне. Први симптоми се могу јавити одмах након неколико минута, сати или чак дана. Пошто су прољећне алергије тема у овом броју новина, морам нагласити да су оне изазване групом респираторних алергена (у које сврставамо прашину, гриње, животињску длаку, полен дрвећа, траве и корова) као и уједом инсеката. Симптоми алергија на разне врсте полена дрвећа, трава и коровских биљака углавном су исти. Могу да трају два до шест мјесеци или дуже. Манифестују се црвенилом, сврабом те сузењем очију. Може да се јави кијање, запушеност носа као и обилна секреција из носа, те осјећај гребања у грлу, суви кашаљ, а у најтежим случајевима и отежано дисање и гушење. Код уједа инсеката осим локалне промјене на кожи може доћи и до системске реакције која се у појединим случајевима манифестује најтежим обликом алергијске реакције познатим као анафилактички сок- навео је доктор Трифковић и додао да се дијагноза алергије поставља на основу присуства горе наведених симптома а по потреби се врши тестирање на кожи или крви како би се пронашла специфична антитијела.

Према његовим ријечима лијечење алергија почиње тако што се, уколико је то могуће, избјегава контакт са алергенима из околине, провјетравањем просторија, појачаном хигијеном стана, избјегавањем контакта са инсектима, уклањањем цвијећа из просторија и других извора алергије, потом се прелази на смиривање симптома употребом лијекова. Код пацијената који знају да имају алергију препоручено је превентивно увођење антихистаминика у терапију прије повећања концентрације алергена у ваздуху. Најчешће се користе кортикостероиди (у облику крема, интраназалних спрејева, спрејева за инхалацију, капи за очи, таблета), антихистаминици и бронходилататори.

С друге стране, уколико неко има алергијску бронхијалну астму, то може потврдити функционалним испитивањем. Рутински се обавља и стандардна спирометрија, при којој
се види да ли пацијент у том тренутку има опструкцију дисајних путева. Постоје и такозвани неспецифични бронхопровокациони тестови (са метахолином или хистамином), помоћу којих љекари могу да установе да ли пацијенти имају хиперреактивност доњих дисајних путева, без којих нема бронхијалне астме.

Ведрана Реновица
Рођена 27. априла 1988. године у Сокоцу. Након основне школе и гимнaзије, на Факултету политичких наука у Бањалуци, завршила студије новинарства 2011. године. Магистар новинарства од 2015. године. Запослена у Инфо центру од 2012.године.