31. п. н. е. – У поморској бици у Јонском мору код градића Акцијум, у сјеверозападном дијелу Грчке, Римљани су поразили здружену флоту римског војсковође Марка Антонија и његове супруге – египатске краљице Клеопатре Седме, па су, захваљујући томе, 30. године прије нове ере покорили Египат.

1666. – У Лондону избио катастрофални пожар и ватрена стихија је за пет дана готово уништила град, укључујући 97 цркава, међу којима и катедралу Светог Павла.

1807. – Британска морнарица бомбардовала Копенхаген да би спријечила француског цара Наполеона Првог Бонапарту да против Британаца употријеби данску флоту.

1829. – Склопљен Једренски мир између Русије и Отоманског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест окупираних нахија из Карађорђеве Србије и признају аутономију Грчке.

1838. – Рођена хавајска краљица Лилиуокалани, посљедњи суверен Хаваја од 1891. до 1893, прије него што су та пацифичка острва 1898. анектирале САД.

1866. – На Криту избила побуна против Турака и проглашено је присаједињење тог грчког медитеранског острва земљи матици, која је окончана побједом становника острва и припајањем Крита Грчкој тек 1913. године, послије балканских ратова.

1872. – У Хагу почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да Генерални савјет буде премјештен из Европе у САД, јер је његов опстанак у Лондону – послије пада Париске комуне 1871. и реаговања у европским земљама – постао немогућ. Конгрес у Филаделфији 1876. одлучио је да распусти Генерални савјет и обустави дјелатност Интернационале.

1901. – Рођен мађарски писац Золтан Чука, који је највећи дио стваралаштва посветио превођењу на мађарски језик дјела писаца свих југословенских народа, од Петра Другог Петровића Његоша до савремених – више од сто књига. Дјела: „Историја књижевности југословенских народа“, антологија југословенске лирике на мађарском „Звјездана прашина“, збирке пјесама „Путеви“, „Огњено звоно“, „Моје двије домовине“.

1910. – Рођен писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и умјетности, аутор потресне поеме „Стојанка мајка Кнежопољка“, коју је као учесник народноослободилачког рата створио у јеку најжешћих борби. Послије Другог свјетског рата био је директор Драме у Сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући „Просвета“. У књижевности се јавио 1927. вијенцем од пет сонета „Оцвале примуле“. Остала дјела: роман „Понорница“, поеме „Шева“, „Збор дервиша“, драма „Свјетло на другом спрату“, комедије „Дјелидба“, „Вечера“.

1910. – Умро француски сликар самоук Анри Русо, звани Цариник, родоначелник наивног сликарства. Пажњу ликовних критичара је скренуо једноставношћу сликарске фактуре и наивношћу осјећања. Пресудно је утицао на стварање школа „наивних сликара“ у земљама Европе и Америке. Дјела: „Свадба“, „Шетња“, „Сан“, „Заводница змије“, „Уснула Циганка“.

1922. – Умро аустралијски писац Хенри Арчибалд Ларсен, познат као Хенри Арчибалд Лосон, сликар аустралијског колорита. Доста је путовао као морнар и почео је писањем пјесама на пролетерске теме. Дјела: „Кратке приче у прози и стиху“, „Земља из које сам дошао“, „Дјеца прашуме“, „Кад сам био краљ и друге приче“, „Звијезда Аустралије“.

1930. – Авионом, чији је назив био „Знак питања“, француски пилоти Диедон Кост и Морис Белонт окончали први непрекидни лет између Европе и САД.

1937. – Умро француски историчар и педагог Пјер де Кубертен, обновитељ Олимпијских игара, према угледу на спортска такмичења у старој Грчкој. Захваљујући њему, у Атини су 1896. одржане прве модерне Олимпијске игре. Сахрањен је у Женеви, али му је срце, према његовој жељи, сахрањено у Олимпији, пријестоници античких Олимпијских игара.

1945. – На палуби америчког ратног брода „Мисури“, у Токијском заливу, представници јапанске Врховне команде потписали безусловну капитулацију, чиме је окончан Други свјетски рат, који је у Европи завршен 9. маја 1945. поразом нацистичке Њемачке. Токио је био принуђен да капитулира послије низа изгубљених битака, након уласка СССР-а у рат против Јапана, затим – војно непотребног уништења градова Хирошиме и Нагасакија америчким атомским бомбама, што су били највећи појединачни ратни злочини у историји човјечанства, и искрцавања америчких трупа у Токијски залив. Јапан је изгубио све посједе и територије које је стекао оружјем у току пола вијека и са мањим изузецима је сведен у границе националне територије.

1945. – Проглашена Демократска Република Вијетнам, на челу са предсједником Хо Ши Мином.

1973. – Умро енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији „Господар прстенова“ створио је властити митски свијет и језик, служећи се прозом у којој се осјећају ритмови нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свијету припадају и романи „Хобит“ и „Силмарион“. Остала дјела: критичке студије „Беовулф: чудовишта и критичари“, „Бајке, критичка студија“, „Чосер као филолог“.

1990. – Из Багдада отпутовало око 700 држављана западних земаља, међу којима доста жена и дјеце, које је Ирак – према тумачењима Запада – држао као таоце прије избијања Заливског рата. Истог дана саудијски министар одбране је изјавио да његова земља – која је у Заливском рату била главна база армије САД и њених савезника у рату против Ирака – не може бити употријебљена за нападе на Ирак.

1996. – Влада Филипина потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, послије 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи.

1998. – Швајцарски авион пао у Атлатски океан у близини канадске провинције Нова Шкотска, што није преживио нико од 229 путника и чланова посаде.

2000. – Шпанска полиција заплијенила око 10 тона кокаина на једном броду, који је ишао из Венецуеле према Канарским острвима – што је највећа пљенидба дроге у Европи.

2001. – На Кипру умро јужноафрички кардиолог Кристијан Бернар који је 1967. извршио прво успјешно пресађивање срца.

Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.